NavMenu

Sajamska slika srpskog tržišta tekstila - Turski materijali i kineske šivaće mašine

Izvor: eKapija Ponedeljak, 04.03.2019. 15:59
Komentari
Podeli
(Foto: Branislava Petrović, eKapija)
Upravo završen sajam tekstila u Beogradu, Balkan textile 2019, možda je najbolje oslikao stanje tekstilne industrije i tržišta tekstila u Srbiji, koje bi se moglo sažeti u jednu rečenicu - srpski tekstilci na kineskim šivaćim mašinama kroje turske materijale za bugarske poslodavce.

U nevelikoj hali 5 Beogradskoj sajma predstavilo se oko 50 izlagača, od kojih je tek 20-ak iz Srbije. Na štandovima smo zatekli uglavnom turske proizvođače tekstila i nekolicinu kineskih i bugarskih, a iz Srbije većinom uvoznike i distributere turskih i kineskih materijala, proizvođače pozamanterije i zastupnike šivaćih mašina za domaće tržište, mahom kineskih.

Ova slika najbolji je pokazatelj činjenice da Srbija, koja je nekada imala tekstilnu industriju za ponos, bila čuveni proizvođač štofa i teške konfekcije i koja je zapošljavala i do 500.000 radnika, sada uopšte nema primarnu proizvodnju tekstila, koja je sistematski uništavana još od doba nacionalizacije u komunizmu, preko vremena raspada Jugoslavije, sankcija i ratova, pa sve do kasnijih privatizacija.


Turci nenadmašni izvoznici tekstila

Kako je za eKapiju rekao Enes Kapetanović ispred firme Emtex iz Novog Pazara, Srbija ne proizvodi tekstil osim nešto malo u Arilju, a slično je i u celom regionu.

- Makedonci proizvode frotir, ali sve je to sličnog kvaliteta kao oni iz Turske. Pritom, Turska ima veće tržište pa mogu da budu jeftiniji i konkurentiji - navodi Kapetanović i dodaje da su Turci na Balkanu najveći izvoznici materijala.

(Foto: Branislava Petrović, eKapija)

On kaže da u Evropi još Španci imaju jako tržište tekstila, tu i tamo i Italijani, ali sirovine se uglavnom nabavljaju iz Turske i Kine. Materijale kojima trguje odatle nabavlja i Emtex, koji je, prema rečima Kapetanovića, najveći uzvoznik tekstila u Novom Pazaru, kojih tamo ima puno.

- Poslujemo od 1993. godine, a osim u Novom Pazaru, imamo i predstavništvo u Zagrebu i još jedan magacin u Pančevu.

Naš kupci su mala i srednja preduzeća i kućne manufakture u celoj Srbiji, najviše u Arilju gde su ljudi novac od malina uložili u mašine za proizvodnju tekstilnih proizvoda - navodi Kapetanović i objašnjava da ove kućne manufakture najviše prave posteljinu, bade-mantile, krpe i peškire, a u Arilju i donji veš.

Naš sagovornik ističe da Emtex osim trgovine materijalima ima i sopstvenu proizvodnju putem uslužnog šivenja gotovih proizvoda, uglavnom frotira i prekrivača, koje prodaje putem interneta pod svojom markom, u celom regionu.

Kapetanović dodaje da firma planira širenje na tržišta Slovenije i Bugarske, te da su u tom pravcu već napravili kontakte na ovom sajmu.

A među brojim turskim izlagačima, po šarenilu materijala izdvaja se štand proizvođača platna iz Istanbula.

Duygi Bilač, generalni koordinarator za izvoz kompanije Hamboya, za naš portal kaže da ta firma, koja u Turskoj ima dve fabrike za proizvodnju obojenih i štampanih platna i hemikalija za tekstil, zapošljava 680 ljudi i izvozi u 30 zemalja Evrope.

Sajam tekstila u Srbiji Bilač vidi kao priliku da ugovaranje saradnje sa uvoznicima na ovdašnjem tržištu.


- Za sada u Srbiji imamo jednog klijenta i isto toliko u BiH i u Hrvatskoj, a kako sada stvari stoje, to će se uskoro promeniti - kaže Bilač i dodaje da su na sajmu napravili brojne nove kontakte sa srpskim kupcima.

Po njenim rečima, ova turska kompanija vidi svoju izvoznu šansu u Srbiji, jer, kako kaže, proizvođači na domaćem tržištu sve manje prave kompromis sa kvalitetom materijala.


Domaći rajsferšlusi

Nailazimo i na jednog domaćeg proizvođača - to je firma Zipplast iz Požege, koja se bavi proizvodnjom rajsferšlusa i prodajom konca bugarskih i nemačkih proizvođača.

Jelena Spasojević, glavni menadžer prodaje za teritoriju Vojvodine i Beograda, za naš portal ističe da su se na ovom sajmu predstavili linijom vatrootpornih patent zatvarača za radna odela.

- Na sajmu smo ostvarili kontakte sa novoosnovanim domaćim firmama, uglavnom iz Novog Sada, koje planiraju proizvodnju jakni, cipela... i zainteresovani su za naše rajsferšluse - kaže naša sagovornica.

(Foto: Branislava Petrović, eKapija)

Spasojević navodi da Zipplast, koji ima 40 zaposlenih, planira i proizvodnju vodootpornih rajsferšlusa za skijaška odela i ronioce, koja se, kako kaže, sada sve više traže.


Na štandu pored zatičemo Mihaila Todorova, vlasnika i direktora pogona za proizvodnju pozamanterije Nova Vlasinka iz Vlasotinca, jedinog te vrste u celoj Srbiji.

Nova Vlasinka je bugarska investicija matične firme Nitex. Pre tri godine kupila su pogon Vlasinke u stečaju, fabrike koja se takođe bavila proizvodnjom pozamanterije.

(Foto: Branislava Petrović, eKapija)

- U ovoj fabrici zaposleno je 20 ljudi koji na 350 mašina proizvode trake, učkure, lastiše, gurtne, pertle, čičkove, sve osim dugmadi. Proizvodni kapaciteti su pet miliona metara trake mesečno, od čega se 50% plasira na srpsko tržište, a preostala polovina u zemlje bivše Jugoslavije - navodi Todorov i dodaje da je u planu širenje na region, a krajnji cilj je rusko tržište.

Na sajmu su predstavili nove reflektujuće trake i lastiš sa digitalnom štampom.


Moderne mašine made in Srbija

Sumoran opšti utisak sa sajma nakratko menja "zvezda sajma" na velikom štandu firme 3Latox iz Petrovaradina.

Ogromna mašina dominira halom, a od Stefana Ćurčića, direktora proizvodnje kompanije 3Latox saznajemo da je zapravo reč o dve mašine koje čine jednu pogonsku celinu - polagaču materijala sa automatskom platformom za stajanje i krojaču, CNC mašini za krojenje i sečenje materijala.

Dobra vest je da su ove mašine napravljene u Srbiji, zahvaljujući italijanskoj tehnologiji, ali i našem znanju i umeću, kao produkt razvoja i testiranja od strane naših inženjera.

(Foto: Branislava Petrović, eKapija)

Prema rečima Ćurčića, sedište firme 3Latox je u Petrovaradinu, u prostoru nekadašnje fabrike Pobeda, a matična firma je kompanija Orox iz Bergama nadomak Milana.

Kompanija uglavnom izvozi svoj proizvodni asortiman širom sveta, mada kupce nalazi i u Srbiji, pa i u regionu.

- U Srbiji imamo osam prodatih modela mašina koje vidite ovde, po dve u BiH i Hrvatskoj i četiri u Makedoniji - ističe Ćurčić i dodaje da su neki od njihovih kupaca u Srbiji firma za proizvodnju trikotaže Fush iz Beograda, subotički Eminent koji je vlasnik brenda Legend, leskovački Autostop interiors koji radi presvlake i patosnice za automobile, dok je u Novi Pazar otišla jedna mašina koja može da seče i džins.

Cena krojača, odnosno sekača koji predstavljen na sajmu ide od oko 90.000 EUR pa i do 140.000 EUR u zavisnosti od odabrane konfiguracije.Kako nam je otkrio Ćurčić, 3Latox konstantno radi na inovacijama, a trenutno ova firma razvija proizvodnju samostalne etiketirke.


Kinezi zuzeli tržište šivaćih mašina

Pažnju na ovogodišnjem sajmu, za koji izlagači kažu da je naznatno posećeniji nego onaj prošle godine, privukao nam je i štand sa šivaćim mašinama.

Dočekuje nas Bojan Feher iz porodične firma Feher iz Beograda, koja već 25 godina prodaje sve tipove industrijskih šivaćih mašina i opreme za krojenje i peglanje na tržištu Srbije, ali i u Bosni i Hercegovini i ponešto u Hrvatskoj i Makedoniji.

Mladi Feher za naš portal navodi da je njihova firma ekskluzivini zastupnik za određene modele kineskih brendova kao što su Typical, Juki i drugi, a zastupaju i nemački brend Vetron iz Kajzerslauterna, koji u saradnji sa Typicalom proizvodi mašine za tapaciranje nameštaja i autoindustriju.

(Foto: Branislava Petrović, eKapija)

Na pitanje koliko je uopšte preostalo brendova šivaćih mašina koji nisu kineski, Feher navodi da Kinezi masovno kupuju fabrike za njihovu proizvodnju po Evropi i spajaju ih u velike grupacije, koje brišu nacionalne odrednice.

- Recimo, pomenuti Typical je kineski brend, ali sa sedištem u Nemačkoj i u njihovim fabrikama rade nemački inženjeri koji su radili u nekad čuvenom Pfaffu. Ipak, ima brenodva koji se bore protiv globalizacije i za svoj deo tržišta, kao što je Schmetz, čije mašine takođe imamo u ponudi - kaže Feher.

Po njegovim rečima, misija firme Feher je da kupci kupuju šivaće mašine na domaćem tržištu, jer tako dobijaju kompletnu uslugu - uključen servis, rezervne delove, ali i obuku za rad na kupljenim mašinama koju Feher obezbeđuje.

Bojan Feher ističe i da su kupci njihovih mašina velika i poznata domaća imena, poput ivanjičke fabrike nameštaja Matis i proizvođača modne konfencije Elipsa iz Kraljeva.

Dvodnevni sajam tekstila u Beogradu trajao je od 28. februara do 2. marta 2019. godine.

Ovo je bio treći put da je ovaj regionalni sajam održan u Beogradu, a sedmi put u Srbiji.

Ministar trgovine Rasim Ljajić, koji je otvorio ovogodišnji sajam, tom prilikom je najavio skoro otvaranje turske fabrike tekstila u Malom Zvorniku i otkrio da se pregovara o dolasku još dva turska investitora.

On je istakao da u Srbiji postoji 29 fabrika tekstila čiji su vlasnici iz Turske, a da je u poslednjih pet godina otvoreno 10 fabrika.

Po njegovim rečima, tekstilna industrija u Srbiji se danas nalazi "na stazama oporavka" i u njoj radi oko 50.000 ljudi, a prošlogodišnji izvoz vredeo je 812 mil EUR.

- To je daleko od standarda bivše Jugoslavije, kada je vrednost izvoza tekstilne robe bila pet mlrd USD, ali smo na putu oporavka - tvrdi Ljajić.

Branislava Petrović

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.