Organska hrana hit u svetu i razvojna šansa Srbije

Puna utisaka vratila se grupa poljoprivrednika užičkog, čačanskog i požeškog kraja sa 29. Međunarodnog sajma organske hrane "Biofah" u nemačkom gradu Nirnbergu, najvećeg takvog u svetu, održanog minulog vikenda. Putovalo je 26 domaćina koji proizvode organsku hranu, a to njihovo putovanje pomogle su lokalne samouprave Užice, Čačak i Požega kao i RRA "Zlatibor". Imali su, kažu, šta da vide i nauče, shvatili su da je organska poljoprivredna proizvodnja budućnost kojoj nema alternative.

Na ovom sajmu, organizovan je i nastup Srbije: naš nacionalni štand (na 63 kvadrata) predstavio je raznovrsne organske proizvode, od sušenog i zamrznutog voća do žitarica i snejkova. Taj sajamski nastup organizovale su Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije uz podršku asocijacije "Serbia organika" i nemačkog GIZ-a. Grupu proizvođača iz zapadne Srbije predvodio je direktor Centra za organsku poljoprivredu Užice prof. dr Nikola Bajić.

– Na sajmu u Nirnbergu učestvovalo je više od 140 država. Vidljiv je trend da se u celom svetu znatno povećava organska proizvodnja. Posebno to čine najrazvijeniji – Švajcarska, Nemačka, Danska, skandinavske zemlje... Organska hrana je hit u svetu, kupci je traže i dobro plaćaju, svuda se pakuje u izuzetno dizajniranu ambalažu. Ustanovili smo da je sve više proizvoda viših faza prerade – prenosi utiske iskusni prof. Bajić, kome ni u 83. godini nije bilo teško da putuje u Nirnberg, iako je neki dan pre sajma organizovao trodnevnu Zimsku školu za poljoprivrednike u kojoj je u Požegi okupio oko 100 domaćina iz ovog kraja, 30 doktora nauka i druge stručnjake.

On podseća da je u Srbiji svega 0,4% ukupnih površina pod organskim zasadima, iako za to postoje dobri uslovi, posebno na području južno od Save i Dunava: zemljište je tu manje tretirano hemijom, čistije su nam vode, ima mnogo malih gazdinstava idealnih za organsku proizvodnju.

– Tržište za te proizvode postoji i kod nas, a izvoz je siguran. Posebno se traži organsko voće (malina, borovnica, kupina) i povrće (luk, grašak, šargarepa, krompir), velika je potražnja za organskim živinskim mesom i jajima... Manji su prinosi nego kod standardne poljoprivrede i veća ulaganja, s više ručnog rada, ali su cene proizvoda bitno veće. Ove godine je naše Ministarstvo poljoprivrede povećalo subvencije za organsku proizvodnju za 120% po hektaru i za 40% u stočarstvu. Naš užički centar radi na kozarstvu, a država za običnu proizvodnju koza daje 7.000 dinara subvencija po grlu, dok za organsku – 9.800 – napominje Bajić, dodajući da od naših proizvođača sada očekuje da primene ono što su tamo videli. – To su preduzimljivi ljudi, već na tezgama pijaca nekih naših gradova prodaju organske proizvode koje kupci uvek traže. Pomažemo im preko naše zadruge "Zdravac" organizujemo grupnu sertifikaciju njihovih proizvodnji.

Darko Milić iz Užica na imanju u obližnjem selu Bioska gaji koze i kokoške i čeka da dobije sertifikat o organskoj proizvodnji: - Kod živine čuvam stare rase koje nestaju, banatski gološijan i somborska kaporka, prodajem od njih organska jaja po ceni od 25 dinara po komadu. Pravim i prodajem kozji sir, kajmak i surutku, ima kupaca i dobra je cena. Imao sam znatnih ulaganja i troškova i smatram da je posebno važna i potrebna pomoć države u ovom poslu. Sada proširujem stado i jato, renoviram objekte i preduzimam sve što treba, a računam da će se to vremenom isplatiti – naglašava Milić, koji uz organsku proizvodnju namerava da život u gradu zameni životom u selu.