Najbolje vinske destinacije za 2019. godinu

Za one koji su u dilemi da li ove sezone novac utrošiti na nova vinska iskustva ili specijalno putovanje, evo rešenja - otkrijte vinsku destinaciju. Pred vama je lista najboljih destinacija za ovu godinu.

Grčka mami morem, klimom, ljudima, kuhinjom, blizinom i vinima, naravno. A ni cena nije previsoka. I dok masa hita ka ostrvima, Santoriniju ili Kritu, Solun kao deo kopna ostaje po strani očima brojnih turista. Šteta, jer živopisne tržnice, antički spomenici i urbana arhitektura stara više od jednog veka, ali obnovljena i pretvorena u trendi vinske barove čine pravi gastronomsko-hedonistički raj. Primorska metropola okružena vinarijama i ispunjena mirisima meditarnske kuhinje sa lokalnim uplivima uz pregršt brojnih začina, ostaviće vas bez daha već posle jednog dana upoznavanja.

Uz kvalitetno iskorišćene vodeće internacionalne sorte, s obližnjih planinskih padina stižu sveže lokalne bele sorte malagusia i asirtiko, dok u crvenom portfoliju preovlađuju xinomavro, mavrud i limnio. Znak PGI predstavlja oznaku zaštićenog geo-porekla jedne od četiri prisutne apelacije, a vodeća vinarija je verovatno Ktima Gerovassiliou čiji je vlasnik Vangelis jedan od vinskih lidera Grčke poslednjih decenija, spajajući tradiciju sa novim vinskim dostignućima. Još neke vinarije koje treba obići bilo da su garažne ili nešto veće su Arvanitidis u seocetu Askos, te Domaine Babatzimopoulos, Kechris, Messimvria, Adam Wines i Damaskios.

Švajcarska vina su na našim prostorima gotovo nepoznata, na žalost. Region Lavo (Lavaux) prepoznat od strane Uneska kao svetska baština, oduzeće vam dah stepenastim terasama iznad beskrajno plave vode jezera Ženeva, a ispod planinskih vrhova prekrivenih večitim ledom.

Čaša lokalnog chasselas vina u ovom ambijentu u trenu će vas dovesti u stanje slasne nirvane. Zapravo, ovde se dobra vina prave vekovima zahvaljujući sveštenicima koji su lozu doneli iz Burgundije i planski je sadili oko jezera. Ipak, prevagu je odnela bela sorta šaselas, kod nas poznatija kao šasla ili bela plemenka i koja ovde ima i svoje gran kru apelacije. Šasla daje sveža, mineralna i cvetna vina, ili pak jako kompleksna, strukturna vina punog tela. Trostruki efekat sunca, refleksije jezera i specifične podloge promoviše i odlično crveno vino od sorti širaz i pino noar u saglasju sa lokalnim sortama gamaret i garanoar.

Kad dođe do vina, treba ih potražiti u vinarijama Clos du Boux, te biodinamičkim Domain Henri Cruchon i La Colombe. Fantastičan pogled sa terasa je iz Domaine Du Daley vinarije u zdanju iz 14. veka, dok se mineralni šaselas iz Domaine de la Pierre Latine savršeno slaže sa čuvenim grijer sirom. Crvena vina potražite u Cave des Rois ali pravo otkriće biće vam poseta Lavaux Vinorama, vinskom savetovalištu nalik na muzej koje pokriva tri stotine lokalnih vinarija što okružuju jezero.

Portugal kao zemlja porta, čudesne istorije, građevina, mentaliteta, jedinstvene muzike i mirisa okeana dugo je ipak bio van glavnih svetskih turističkih puteva. No, Lisabon i taj obalski deo ove prelepe zemlje sa brojnim autohtonim vinskim sortama sve je popularniji, a ima se šta videti, doživeti i osetiti. Posebna podloga, položaji, uticaj Atlantika koji otvara mogućnost brojnim mikroklimatskim zonama stvorili su čak devet DOC (Denominaçôes de Origem Controlada) apelacija oko prestonice Portugala.

Ramisko, sorta za crvena vina i malvazija de Colares za sočna bela su iz istoimene DOC regije na obali. Penušavci stižu iz vlažne oblasti Obidos, dok su bele sorte arinto, kamarate, graciano, jampal, mortagua, fernao pires, te čuvene robusne crvene sorte turiga nacional i tinta ruiz koje daju ozbiljna vina punog tela iz regije Alenquera DOC.

Prava je stvar smestiti se u epicentru Lisabona, a onda istraživati iz dana u dan po okolini. Gradić i oblast Sintra u centru Kolares DOC-a, nacionalni park, peščane dine i tri brdašceta sa vinogradima udaljeni su nešto više od pola sata vožnje i tu treba potražiti vinarije Adega Regional de Colares, Adega Viúva Gomes i Casal St. Maria. Sorta arinto nalazi se severnije gde su vinarije Quinta de Chocapalha, koja proizvodi izvrsna tradicionalna crvena i bela vina, i Casa Santos Lima okrenuta više vinskom turizmu, pa se tu bagijima možete voziti kroz vinograde. Dvadesetak minuta istočno odatle su Quinta do Pinto i Quinta do Monte d’Oiro čije crvene etikete ispunjavaju najekskluzivnije podrume, uključujući i onaj predsednički.

Francuska kao tema možda deluje preširoko, ali se možete fokusirati na nešto određeno i ne previše istraženo, poput provincije Božole (Beaujolais) iz koje dolazi čuveno lagano vince božole. Ovo je zapravo bajkoviti seoski ambijent severno od Liona, pun prašnjavih i vetrovitih puteljaka, brdašaca i vinograda, a u svakom seocetu iza svakog ćoška vas čeka mala vinarija i raspoloženi domaćin. A božole? Nekad je smatran manje vrednim vinom, no iz godine u godinu kvalitete raste kao i ponuda ovdašnjih vinara i ugostitelja i jedina vredna preporuka glasi: otkrijte Božole pre nego svi nagrnu ovamo.

Kad su vina u pitanju, na severu regije su ona najkvalitetnija, brojne cru pozicije su oko sela Morgon, Fleurie, Juliénas, Saint-Amour, Chénas ili Chiroubles, dok regija Moulin-à-Vent nema ni selo, ali ima odlična snažna vina. I naravno game je osnova ovih crvenih etiketa koje su negde strukturnije, negde voćnije ili čak slične pino noaru, kao u Saint-Amouru. Konačno, Božole je idealno mesto za one koji traže vina sa malo ili nimalo sumpora, a ne treba zaboraviti da je na njegovom rustičnom jugu u regiji Pierres Dorées centar onoga što se naziva Beaujolais Nouveau.

Konačno, kad treba odabrati, potražite Domaine Chasselay podrum iza kojeg stoji 14 generacija vinara a danas je prepoznat po etiketama Božole nije mrtav te daleko ozbiljnijim Côte de Brouilly L’Héronde i Morgon. Château du Moulin-à-Vent je grandiozan objekat sa pogledom na istoimenu čuvenu vetrenjaču, ali i sa velikom degustacionom salom i dobro ocenjenim vinima, dok u Morgonu Domaines Piron proizvodi neka od najboljih vina regije uz tradiciju dugu 430 godina. Jednom rečju, Božole vas kao vremeplov vraća u neku lepu prošlost.

SAD od severa do juga nudi mnogo toga za istraživanje. Sijetl u državi Vašington nije samo grad okružen prirodnim lepotama, okeanom i skijalištima, već i gastronomski centar sa više od sto vinarija. Više od 80 procenata vina dobija se od sorti kaberne, merlo, širaz, šardone i rizling, dok ostatak čini čak sedamdeset raznih loza, od aglianika do zinfandela. Zbog topline leta, crvena vina su voćna dok hladne noći održavaju svežinu i lepe kiseline.

Od vinarija treba obići tradicionalne tipa Chateau Ste. Michelle i Columbia Winery, dok biznis park SODO Urbanworks nudi čak deset vinarija i degustacione sale uz pivaru i picerije na jednom mestu. Još je mnogo imena, ali ovo je Amerika pa ako želita da vidite ono što će biti najveća urbana vinarija zapadno od Misisipija posetite Charles Smith Wines Jet City i pijuckajte vino dok vam avionu sleću i uzleću iznad glave, ili idite u RN74 ekskluzivni restoran gde vinska karta sadrži osamdeset stranica, a možete poručiti bocu vina Lafite-Rothschild iz berbe 1877. Cena? Prava sitnica.

Istovremeno, Kalifornija je sigurno veliki vinski mamac, a nefaleko od Los Anđelesa nalaze se Orange County i dolina Temekula gde loza uspeva tek nekih pola veka. Tu, gde se susreću paklena vrućina sa hladnim pacifičkim vetrovima i maglom, danas je preko 40 vinarija sa sjajnim turističkim ponudama, a uspevaju gotovo sve sorte, od šardonea, kabernea, zinfandela, grenaša, merloa, preko vermentina, falangine, do recimo izrazito crne sorte kunuaz (counoise). Popularne su crvene kupaže u stilu Bordoa i Rone, dok sorte toplih predela kao sanđoveze i tempraniljo daju sjajne rezultate.

Posebnu pažnju treba obratiti na vrhunska vina iz hladnije regije De Luz Hills gde je podloga vulkanska. Veliki broj vinarija, degustacionih sala upareno je sa koloritnim ambijentom saluna divljeg zapada, destilerija, bajkerskih izložbi, pravi južnjački vinski ambijent SAD.

Čile će vas svakako pridobiti brojnim svežim ali ozbiljnim i voćnim varijantama kaberne sovinjona, no džinovski obrisi Anda nedaleko od okeanske obale oduševiće vas i urezati se duboko u pamćenje. Zemlja gde sunce gotovo ne prestaje da sja tokom godine, a noći su izuzetno hladne, daje vina koja se savršeno uklapaju u velike količine mesa ispečenog na roštilju. "Crvena fešta" mesa i vina odjekuje čuvenom Maipo dolinom nedaleko od grada Santjaga, gde se od hacijende do hacijende, vrtoglavi i strasni život čileanskih kauboja uz topot konja odvija.

Sa planinskih terasastih vinograda dolaze crvena vina svilenih tanina i snažnih aroma, a najčuvenije vinarsko trojstvo svakako je u podregionu Puente Alto gde delaju Don Melchor Concha y Toro’s, Almaviva i Viña Errazuriz’s Viñedo Chadwick. Upravo tu treba tražiti glavne atrakcije kao što je interaktivna tura u "Đavoljem podrumu" El Casillero del Diablo, Viña Undurraga nude uvid u analize tla svojih vinograda ali i ispitivanje vaših čula u sobi s aromama. Degustacija u vinariji Santa Rita uključuje i posetu njihovom muzeju Anda, dok se gurmanima preporučuje "barbeque tura" u vinariji Viña El Principal gde je asado roštilj potpaljen na planinskom vrhu. Za one bliske biodinamici, daleko je privlačnija intimna degustacija u vinarijama Viña Aquitania, Viña Pérez Cruz i Viña Antiyal, koje rade pod uticajem gurua južnoameričke biodinamike Alvara Espinoze.

Tajland je sam po sebi neverovatno turističko iskustvo, a Bangkok mesto gde između drevnih pagoda i supermodernih građevina niču butik hoteli, tajna društva somelijera, a iznad svega cveta savršeni cvet egzotične lokalne kuhinje. Ne čudi da se baš ovde odvija izbor najboljih 50 azijskih restorana, ni da chefovi posebnu pažnju poklanjaju uparivanju slatkih lokalnih vina sa veoma začinjenim specijalitetima, što je pravi spektakl za nenaviknuta evropska nepca. I jedno upozorenje, zbog visokih taksi na alkohol, vino se ovde naizgled ne toči na veliko, ali lokalna vinska scena ipak nudi dosta toga, što internacionalnih sorti i etiketa sa Novog Zelanda, Australije i Čilea, što u sferi prirodnih i biodinamičkih vina.

Monsoon Valley Vineyard je domaća vinarija koja se uveliko dokazala u svetu, ali ako tražite mesto gde ćete vino piti, onda je to About Eatery, bar u srcu Bangkoka posvećen prirodnom vinu, dok je Kangkao fokusiran na organska. Vinska klasika se nalazi u Riedel Wine Bar & Cellar dok Bar@494 u The Grand Hyatt Erawan hotelu predstavlja bazu za vinske događaje sa vinskom listom koja sadrži 300 etiketa. Ako tražite lokalnu egzotiku sitnih proizvođača, možete ih otkrivati u Laotian-Thai Funky Lamu.

Ovo ostrvo južno od Australije verovatno je najegzotičnija destinacija na koju možete potegnuti zarad vina, a nudi čudesne prizore prirode i neočekivano dobra vina. Ona sveža i penušava nadaleko su prepoznata, a ista ta svežina uz sortnost odlikuje i tasmanijski šardone, rizling, pino noar pa i biberasti širaz. Razni stilovi nose karakteristike položaja sa mikroklimatskim uticajima, ali hladnija klima je u pozadini svih ovih vina.

Ukoliko tražite mesto gde ćete ih probati, glavni grad Tasmanije Hobart prestonica je i središte okupljanja "dajning" scene, urbanih vinarija i malih seoskih podruma, kao i destilerija viskija. Vajn bar Muzej stare i nove umetnosti (MONA), nudi etikete Moorilla Estate i kaberne iz vinarije Domaine A. Sertifikovani biodinamički pino noar proizvodi se u vinariji Stefano Lubiana Wines, a neizostavno treba probati penušavce rađene tradicionalnom metodom, poput onih iz vinarije Jansz Tasmania u Pajpers Bruku, te blandeblan iz vinarije Clover Hill Wines na reci Pajpers. Još je mnogo hrskavih rizlinga, elegantnih šardonea , pino grisa koji odležava na talogu, svih tih vinskih poslastica i zato je možda najdelotvornije da odete u bar na obali okeana The Den Salamanca koji nudi većinu etiketa, pa naručite čašu šardonea s etiketom Sailor Seeks Horse (Mornar traži konja)!