Lekar iz Užica spojio nauku i poljoprivredu - Uzgaja lekovito bilje i pravi šljivovo sirće, džem od zove, slatko od ehinacee...

Čajevi, biljna ulja, sokovi, sirća od voća, proizvedena na poljoprivrednom gazdinstvu Aleksandra Ristića, lekara u službi Kućnog lečenja i nege u Domu zdravlja u Užicu, postali su pravi nezvanični brend Užica.

Aleksandar Ristić, lekar, na svom i na iznajmljenom imanju proizvodi različite lekovite biljke, a sa sinom Mihailom pravi zdrave napitke, ulja i hranu. Kaže da je u poljoprivredu ušao zbog nauke. Ono što mu je kao lekaru bilo interesantno, jesu biljke koje danas niko ne koristi, a ranije su bile upotrebljivane masovno u smislu preventive.

U toku 2005. godine, sa grupom farmaceuta, počeli su uzgajanje arnike, ali ne montane, već armizol, koja je farmakološki daleko aktivnija od ove prethodne, ali nije testirana u tom smislu. To su radili sa Institutom Josif Pančić, koji je uvezao matične biljke. Ristići su imali zadatak da urade kliničko testiranje leka, koji bi na Institutut napravili, a u pitanju je preparat koji snižava nivo masnoće u krvi bez neželjenih dejstava.

- Ja sam gradsko dete, nisam imao imanja, pa ni iskustva, ali sam na imanju kod tetke u Sevojnu rešio da počnem sa tim poslom. Sve što mi nije bilo jasno, pitao sam seljake. Ti farmaceuti su meni bili zanimljivi, jer nisu bili klasični farmaceuti, koje interesuje samo prodaja lekova, već ih interesuje nauka. A ja sam njima bio intresantan kao doktor, jer mnogi doktori sa njima neće da sarađuju. Međutim, taj posao je počeo kada je počela ekspanzija statika u Americi, pa je Institut taj projekat posle ukinuo - kaže dr Ristić.

Ubrzo je na red došao i drugi projekat. Ristić se uključio na pola projekta uvođenja lincure u plantažno gajenje, odnosno tehnologiju gajenja i osnivanje semenske baze, a projekat je ponovo izvodio Institut Josif Pančić. Uzeo je u zakup 40 ari zemlje u podnožju Murtenice, mada je i u Sevojnu i u selu Ribaševini, koji su niže nadmorske visine, uzgajao lincuru.

- Hteo sam da vidim kakva su iskustva u gajenju te biljke. Kao predusev nam je bila heljda, koja se odlično pokazala, jer rastresa i iskorovi zemlju. Heljdu smo iskoristili za brašno i tako potkrepili deo troškova. Savladao sam uzgajanje lincure i imao sam registrovanu plantažu, ali mi nije bilo interesantno, jer tu mora da se ulaže pet do šest godina, da bih je izvadio, osušio i prodao. Zato nije atraktivna za uzgajanje. Poprilično je tražena i na svetskom nivou, ali da se uđe u taj posao trebaju velike količine i da je ima u kontinuitetu - objasnio je sagovornik.

Aleksandar je rešio da se posveti uzgajanju lekovitog bilja, a u rad se se uključili žena, deca, tašta, otac, majka i tetka.

- Sada više sadim biljke cvetnice. One imaju dobru cenu, jer ne mogu da se rade mašinama, već sve ručno. To su neven i arnika, koje moraju da se bere drugi, treći dan. Gajimo i angeliku, valerijanu, matičnjak, divlji origano, ehinaceu. Zatim nam se javio problem, kada je imamo malo više, kako da sušimo, pa smo napravili sušaru. Prodavali smo i semenski materijal od tih biljaka. Napravili smo i neke svoje kombinacije čajeva i dali im neka srpska imena poput Milojko, Radojko, Dobrinka, Slavka. Sve što ide u prodaju, prvo ide na proveru na zdravstvenu ispravnost u Zavod za javno zdravlje Užice - ističe ovaj uzgajivač.

Pored ovih biljaka, na ovom poljoprivrednom domaćinstvu uzgajaju se i povrtarske kulture - beli luk, bamija (prirodni pojačivač ukusa), crni luk, paprika i čičoka, od koje se pravi brašno. Ristić ne prska svoje bilje, jer kaže, to su na neki način korovske biljke u prirodi.

- Iako je to organska proizvodnja, ne želim taj sertifikat, jer se za njega plaća nekoj agenciji u Belgiji, umesto da se to radi u našoj državi. Proračunao sam da se, na primer, za jedan hektar zasađenim rasadom nane, spremanje zemlje i plaćanje sertifikacionim kućama za nadzor i ispitivanje zemlje, treba oko 90.000 dinara. Taj proces se ponavlja i iduće godine, jer je sada u užičkom kraju faza konverzije. To je mnogo, jer će neko da dȃ 2.000 EUR da bi dobio taj neki papir i prodavao kao organsko, a kome će u Srbiji da proda četiri puta skuplje - pita se Ristić.

Dodaje da ga jedino interesuje da napravi nešto što je zdravo i ukusno. Posebno jer se godinama bavio snižavanjem masnoća u krvi. Tada je naišao na neke vrste fermentirane hrane, koje imaju jako dobar uticaj na zdravlje u smislu probave, imuniteta i slično. U razgovoru sa ljudima, posebno starijim, naišao je na neke zanimljive stvari, poput šljivovog sirćeta.

- To sirće ovde niko ne koristi, a nekada je bilo u svakoj kući na Zlatiboru. To je ekstrafermentirani proizvod, jako ukusan. Prošle godine smo kupili 250 kila neprskane madžarke za šljivovo sirće, jer je sirće od nje najbolje. Tu je i sirće od divlje kruške, dunjca ili jabuka. Poseban proizvod je džem od bobica zove, koji uglavnom naručuju osobe posle operacija ili hemioterapije. Uzgajam izvesnu količinu belog luka i uvodim ga u vrenje zajedno sa medom. To je proizvod vrhunske biološke vrednosti i kvaliteta, i baš zdrav. Kada krenu epidemije gripa, to je bukvalno lek za imunitet. Dakle, u pravljenju hrane koristimo med, voće i povrće, koje preradom po tradiocinalnim receptima dobijamo hranu neobičnih ukusa. Tako smo ušli u jedan deo gastronomije. Zato sam sa gastronomima i kuvarima pokrenuo sajt 'Zelena brda', da bismo protežirali te zdrave stvari. Pravimo razne kombinacije, kao na primer sremuš i maslačak, koji mogu da se jedu kao salata, ali isto tako snižavaju nivo triglicerida i holesterola i očiste jetru. Sremuša nema tokom cele godine, pa ga zato spakujem u kapi - objašnjava Aleksandar Ristić.

Kaže da mu je omiljena biljka ehinacea. U kombinaciji ove biljke i propolisa, koji uzima od svojih prijatelja pčelara, pre nekoliko godina je na Novosadskom sajmu dobio dve Velike zlatne medalje. Postoji i kombinacija sremuš i propolis.

Njegov sin Mihailo, inžinjer agronomije, ima liniju za ceđenje soka. Otkupljuju neprskane jabuke, odgajaju cveklu i šargarepu, pa onda cede pojedinačno ili u kombinacijama. Svi proizvodi su bez šećera i konzervansa, ponekad se kuvaju po ceo dan, da bi se dobila odgovarajuća smesa.

- Ja sam lekar i ljudima je zanimljivo ovo što se bavim lekovitim biljem. Mnogi me pitaju za te moje proizvode. Dam im savete oko njih, ali ih više savetujem kako sami mogu nešto da naprave radi preventive - zaključuje Ristić.