Vremenska kapsula - Ranjena Knez Mihailova (FOTO)

Neki kažu da bi sneg, koji ove zime u Beogradu pada "kao nekad", dobro došao - kada ga ne bi čistili - da prekrije minsko polje u najpopularnijoj, najlepšoj i najvoljenijoj beogradskoj ulici, Knez Mihailovoj. Smatramo da je, međutim, sva sreća pa se sneg ipak čisti, jer, nagazne mine čak i ovako, kada nisu prikrivene, mogu da naude manje opreznim šetačima. Protivpešadijsko oružje su, u konkretnom slučaju - fine i solidne granitne ploče M87, dakle, one kojima je beogradska "štrafta" presvučena neprekidno od 1987. godine

Opšte zdravstveno stanje "štrafte", ovih dana i dalje uvijene u praznične mašne, ne izgleda dobro. Agonija traje već nekoliko godina, oštećene ili izvaljene ploče povremeno menjaju novim, ali se ulica buni, slamajući i izbacujući još svojih delova, do juče zdravih. Sve ukazuje na hronično oboljenje. Lek se i dalje čeka. U međuvremenu, Beograd značajno širi svoju pešačku zonu.

Knez Mihailova ulica bila je među prvim izletima urbanog Beograda u savremenu Evropu - i u drugoj polovini 19. veka, i stotinak godina kasnije. Naša prestonica je u prvoj polovini osamdesetih tražila šminkanje. Stare zgrade su kopnile u oronulosti, iniciravši uspeo filmski poklič "Okrečite Beograd!", a u najužem centru grada parternog uređenja, praktično, uopšte nije bilo. Trg republike i Trg Marksa i Engelsa (danas Nikole Pašića) služili su kao - parkinzi na otvorenom.

Odjednom, za Dan oslobođenja, 20. oktobra 1987. godine, Beograd je postao lepši grad. Beograđani su koračali novim pešačkim carstvom, od Kalemegdana, pa sve do Terazija. U to vreme, počela je i obnova zapuštenih starih fasada. Činilo se da grad hvata korak sa svojim evropskim milionskim reperima - sličnost ponovo rođene Knez Mihailove sa bečkom Kertner štrase nije bilo lako poreći. Osim što je naša ulica, subjektivno ili ne, bila malo lepša.

Obnova Knez Mihailove započela je 11. maja, a završena 20. oktobra 1987. godine, po projektu arhitekte Branislava Jovina (1935-2018). Obložena je granitnim pločama debljine 8 santimetara. Duga nešto manje od 700 metara, krasila je i civilizovala Beograd i u najtežim godinama, čuvajući makar delić njegovog gospodskog šarma. Ona nikada, od 1870. godine, nije menjala ime, jer je, valjda, Knez Mihailo, za Srbe koji su ga nadživeli, vladar sa nespornim zaslugama za otadžbinu (očekivano, dok je bio živ, mnogi ga nisu voleli, pa je recimo Jovan Jovanović Zmaj upravo srpskom knjazu posvetio svoju otrovnu Jututunsku narodnu himnu - Zmaj Jovina ulica, eto, i danas probada Knez Mihailovu kao bodež).

Često se, pogrešno, misli da je beogradska "štrafta" postala pešačka ulica upravo 1987. godine, a to stoga što je pre toga imala kolovoz i trotoare. Ne, ona je poodavno zatvorena za saobraćaj. Ipak, "štrafta" je bila presečena sa četiri automobilske ulice. Kod "Snežane", čekalo se na semaforu da se pređe Ulica 7. jula, današnja Kralja Petra. Dugo posle rekonstrukcije, setiće se i poneki mlađi Beograđanin, baš na raskršću Knez Mihailove i Kralja Petra, stajale su kocke nižeg kvaliteta, od betona, nekakvo privremeno rešenje. Namera je bila da, čim počne ukopavanje Pariske ulice i tramvajskih koloseka (planirana su, svojevremeno, dva tunela, drumski i tramvajski), saobraćaj bude na neko vreme vraćen u Ulicu 7. jula. Lokalna vlast gradonačelnika Aleksandra Bakočevića i predsednice gradske vlade Živane Olbine imala je ambiciju da izvede sve te projekte, a kruna intervencija u centru trebalo je da bude gradnja prve faze nedosanjanog beogradskog metroa. Dva kraja Knez Mihailove, beogradske "štrafte", trebalo je da budu utegnuta između dve metro stanice, Trg republike i Kalemegdan. Vremena su se menjala, time i projekti, i prioriteti: u 21. veku, stalne, granitne ploče su postavljene i na delu koji prelazi preko Ulice kralja Petra.

Kakva je Knez Mihailova ulica u punom sjaju, uglavnom se, još, sećamo. Kako je izgledala pre obnove, pogledajte u našoj foto-galeriji, gde smo objavili nekoliko karakterističnih kadrova iz njenog prethodnog života, ovekovečenog majstorskom rukom Branislava Baneta Đorđevića (1934-1995), čoveka koji je sliku stare "štrafte" zamrznuo u večnosti. Pogledajte, takođe, i kako ulica izgleda ovih zimskih dana. Slikali smo samo deo od Ruskog cara do Francuskog kulturnog centra, dalje nismo imali srca. Dalje je - isto tako. Cela Knez Mihailova je ranjena, pomalo ponižena, i čeka da joj neko pokloni pažnju koju je, i mnogo pre naših dana, zaslužila.