Inovacije ubrzavaju razvoj gradske infrastrukture - Pametne tehnologije donose gradovima četvorostruku vrednost uloženog

Procenjuje da se će do 2050. godine čak 70% stanovništva živeti u gradovima, a primena savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija mogla bi značajno da olakša svakodnevno funkcionisanje i primenu gradskih servisa i usluga. Sve je više svetskih metropola koje već koriste ili se užurbano pripremaju da primene rešenja za razvoj koncepta Pametnih gradova, a preduslov za to je masovna digitalizacija svih gradskih funkcija i poslova, napominju stručnjaci.

Ulaganja gradova u pametne (smart) tehnologije rastu gotovo eksponencijalno, i očekuje se da u 2018. premaše 100 mlrd USD. Procene su da će do kraja sledeće godine doneti gradovima ekonomsku vrednost četiri puta veću od uloženog i zato je neophodno da lokalne samouprave u Srbiji prate svetske trendove, jer su uštede višestruko veće od investicija, kaže u razgovoru za eKapiju Željko Tomić, predsednik Saveza za e-upravu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Kao jedan od primera na koji se možemo ugledati često se navodi automatizovani sistem za prikupljanje otpada, zahvaljujući kojem je Helsinski smanjio korišćenje đubretarskih kamiona za 90%. Takođe, Barselona i drugi gradovi razvijaju sistem javnog osvetljenja koje se uključuje samo po potrebi, objašnjava Tomić.

Ilustrativan je i primer Koreje koja ulaže 40 mlrd USD u izgradnju Songdoa, pametnog grada budućnosti, što je između ostalog bila i tema nedavno održanog Korejsko-srpskog foruma: E-uprava i pametni gradovi za budućnost u Beogradu.

Tomić ističe da za naše lokalne samouprave veoma koristan može biti primer zanimljivog projekta "Internet sela" koji je za manje od 10 godina povećao upotrebu kompjutera na selu sa 37 na 72%, a korišćenje interneta sa 9 na 66% i praktično pružio šansu lokalnom stanovništvu da putem e-trgovine plasira proizvode i tako se ekonomski osnaži.

Profesor Nikola Rajaković objašnjava da koncept pametnog grada predstavlja integraciju pametnih tehnologija (automatizacija, daljinski nadzor i upravljanje) u sve gradske infrastrukturne sisteme, poput saobraćaja, energetike, vodosnabdevanja, telekomunikacija...

- Danas se mnogo ulaže u pametne tehnologije. Između ostalog, i smanjenje emisije gasova staklene bašte moguće je efikasno ostvariti samo u sinergiji sa pametnom infrastrukturom – kaže Rajaković za eKapiju i dodaje da su uštede u energetskoj efikasnosti, optimizaciji saobraćaja i energetskih tokova veoma značajne, tako da se ulaganja u ovakve tehnologije veoma brzo isplate.

Naš sagovornik ističe da pojedine lokalne samouprave u Srbiji imaju kadrovske kapacitete da prate svetske trendove u oblasti pametne infrastrukture, ali je veći deo tek u fazi njihovog razvoja. On smatra da je neophodno širenje znanja iz ove oblasti i dalje prepoznavanje poslova koji su pred nama, a koji mogu u velikoj meri da unaprede kvalitet života u gradovima.

Profesor Rajaković kao primer navodi grad Šabac koji, kako kaže, već ima početne rezultate u uvođenju obnovljivih izvora energije (biomasa) u male, modularne sisteme daljinskog grejanja, odnosno hlađenja.

Kada je reč o lokalnim samoupravama i nastojanjima da se prate trendovi, predstavnici Grada Kragujevca su još krajem februara ove godine potpisali Memorandum o razumevanju sa ruskom IT kompanijom Yandex LLC u cilju stvaranja "smart city prostora" na teritoriji grada. Danilo Savić, član Gradskog veća za informacione i komunikacione tehnologije, elektronsku upravu i "Pametan grad" kaže za eKapiju da je interes Grada uspešna i efikasna realizacija ovog projekta.

Mapa Kragujevca je već kreirana i javno dostupna na sajtu i mobilnim aplikacijama Yandex-a. Takođe je javno dostupna i vremenska prognoza za Grad Kragujevac na Yandex Weather aplikaciji za mobilne telefone. U toku je detaljnja izrada POI (Point of Interest), objekata od značaja za Grad Kragujevac, po čijem završetku će prikaz Grada na Yandex aplikacijama biti sadržajniji.

Ostali servisi koji su planirani Memorandumom još uvek su u fazi idejnog rešenja i početne faze realizacije, objašnjava naš sagovornik.

- Imajući u vidu da je Grad Kragujevac od marta ove godine imenovao gradskog većnika za IKT, e-upravu i pametan grad, u proteklih nekoliko meseci osmišljeno je nekoliko rešenja koja su u fazi implementacije. To su izgradnja neophodne ICT infrastrukture (Data centar), video nadzor u gradskom prevozu i prometnim saobraćajnicama, GPS lokacija gradskog prevoza i uvođenje elektronskog ticketing sistema za javni prevoz, zatim pilot projekti za pametne vodomere, kao i analiza potreba građana i grada u celini, a u cilju unapređenja života u Gradu kroz rešenja koncepta Pametnog grada - istilče Savić.

Inače iz Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj najavljeno je da će u okviru budžeta za inovacije za narednu godinu biti predviđen specijalni budžet za pametne gradove. Taj budžet će moći da koriste, osim velikih gradova poput Beograda, Novog Sada i Niša - i manji gradovi.

- Cilj je da i mali gradovi koriste digitalizaciju i postanu "pametni gradovi", kako bi se omogućio bolji transport, bolje usluge kod lekara i da građani manje vremena provode u čekaonicama, odnosno da ne moraju da idu u opštinu po neki dokument, već da ga elektronski dobiju - objasnio je tada ministar Nenad Popović.

Kako bi se našla najbolja rešenja za poboljšanje svakodnevnog funkcionisanja u gradskim okruženjima i osnažila lokalna startap zajednica, nedavno je pokrenut nagradni konkurs "IMAM REŠENJE za pametniji grad". Konkurs je organizovala kompanija Belgrade Waterfront.

Svi oni koji imaju ideju o tome kako da unaprede život u urbanim sredinama koristeći moderne tehnologije, mogli su do 25. novembra da prijave svoja rešenja i potencijalno dobiju značajan finansijski podstrek i mentorsku podršku za dalji razvoj. Prijavila su se čak 172 pojedinačna takmičara i tima od maksimalno tri člana, koji su imali zadatak da osmisle pametna rešenja u cilju modernizacije gradskih okruženja i podizanja kvaliteta života u urbanim sredinama uz pomoć novih tehnologija.

- U okviru prvog ciklusa konkursa, deset odabranih ideja prošlo je kroz mentorski rad zahvaljujući našim partnerima iz Centra za razvoj tehnološkog preduzetništva i inovacija ICT Hub i imaće priliku da se predstave stručnom žiriju na finalnom događaju 11. decembra, kada će biti proglašeni pobednici konkursa i dodeljene nagrade - kaže direktor i osnivač poslovno-tehnološkog medija Netokracija, stručnog medijskog partnera projekta Marko Mudrinić.

Cilj konkursa je podrška domaćoj startap zajednici i želja da se pronađu i podrže inovativna tehnološka rešenja koja na konkretan način mogu da modernizuju gradske sredine širom Srbije, ističe Mudrinić.

U okviru konkursa biće odabrane tri najinovativnije ideje u oblasti "pametnih gradova" i nagrađene ukupnim iznosom od 10.000 EUR (prvo mesto 5.000 EUR, drugo mesto 3.000 EUR i treće 2.000 EUR). Pored inicijalnog fonda, konkursom su obezbeđena i dodatna sredstva u iznosu od 25.000 EUR za potrebe implementacije ili daljeg razvoja tri pobednička rešenja.