Srbija dobija prvu farmu divljih svinja - Lovni turizam ima veliki prostor za rast

U okviru lovišta posebne namene Posavsko lovište – Karakuša (Sremska Mitrovica), kojim gazduje JP Vojvodinašume, tokom 2019. godine biće izgrađeno uzgajalište za divlje svinje, ili, bolje reći, farma, koja će zauzeti blizu 490 hektara u Reprocentru Maletića lug na području opštine Ruma, navodi se na sajtu Privredne komore Srbije.

Biće to prvi objekat takve vrste u Vojvodini i Srbiji koji bi trebalo da unapredi lovni turizam kod nas i da donose više novca.

Projekat izgradnje farme sufinansira se novcem Fonda za razvoj lovstva AP Vojvodine, u iznosu od sedam miliona dinara.

– Ukupna vrednost radova i opreme je 14 miliona dinara, a od te sume šest miliona koštaće matični zapat, koji će stići iz najpoznatijih austrijskih uzgajališta divljih svinja, Šparbaha – naglašava pomoćnik dirktora za lovstvo i ribarstvo u JP Vojovidnašume Branislav Stankov. – Kupiće se ukupno stotinu odraslih divljih svinja, i to 80 krmača starosti od dve do četiri godine, i 20 veprova, starih od dve do tri godine.

Predviđeno je da farma divljih svinja bude podeljena u četiri dela. Prvi deo, površine oko 240 hektara, biće namenjen za parenje i prašenje krmača, u drugom delu farme, na 88 hektara, biće prostor gde će prasad rasti, ili stručno rastilište za prasad F-1 generacije, potom treći deo na 26,3 hektara, rastilište za prasad F-2 generacije, i poslednji na 132,8 hektara – sazrevalište i dozrevalište za veprove.

Srbija godišnje od lovstva zaradi između tri i četiri miliona evra, a samo Vojvodinašume godišnje prihoduju oko milion i po evra. Zemlje u okruženju ostvaruju znatno više novca, pa tako Hrvatskoj lov godišnje donese 180 miliona evra, a Mađarskoj čak milijardu. Zato izgradnja farme u Posavskom lovištu – Karakuša pobuđuje pažnju, posebno jer Vojvodinašume raspolaže s blizu 110.000 hektara lovišta, od kojih je tri četvrtine na otvorenom prostoru, a četvrtina u ograđenom delu lovišta, ali i zato što je Vojvodinašume, uz Karađorđevo, kao najpoznatije lovište, ima ukupno 321 lovište na sedam miliona hektara, poput Apatinskog rita, Golije, Deliblatske peščare… U njima najviše ima srneće divljači, jelena, divljih svinja, i sitne divljači – fazana, divljih gusaka i divljih pataka.

Imajući u vidu da je lovni turizam skup sport, lov vikendom u proseku košta 2.800 EUR, od farme za divlje svinje u okolini Rume očekuje se da dopuni, ali i popravi ponudu u domaćim lovištima i toj grani turizma donese više novca.

– Grupni lovovi su najatraktivniji i najtraženiji od bogate klijantele, mahom iz Engleske, Nemačke, Austrije i Španije, pa su lovovi na divlje svinje prigonom prodati godinu unapred, i to je tako već četiri-pet godina u JP Vojovdinašume, koje od lova na divlje svinje godišnje prihoduje oko 650.000 EUR – kaže Stankov. – U našim lovištima matični fond je 4.500 divljih svinja, što je optimalan broj imajući u vidu prehrambene mogućnosti staništa, ali, bez obzira na to, ulaganjima u divljači – divlja svinja, jelen, srna u Vojvodini i divokoza i vuk u Srbiji – prihod od lovnog turizma može biti značajno veći, doduše ne brzo.

Osim toga, Srbija bi i kod stranih lovaca bila bolje pozicionirana i našla se među prestižnim destinacijama, što sada nije, jer lovci hrle u Mađarsku, Češku, Poljsku, Rumuniju. To su zemlje s dugom tradicijom u lovnom turizmu, raspolažu velikim brojem divljači i luksuzno izgrađenim vilama.

– Farma divljih svinja omogućiće jači razvoj lovstva i povećanje ukupne lovnoturističke ponude u Vojvodini, jer će se, pre svega inostranim lovcima-turistima pružiti mogućnost za atraktivan lov trofejnih grla veprova i još atraktivniji i sve zastupljeniji lov divljih svinja prigonom u posebno uređenim poligonima za te namene u okviru JP Vojvodinašume – kaže Stankov.

Planom je predviđeno, kaže, da se iz reprocentra Maletića lug već od 2020. godine po dve stotine biološki najvrednijih jedinki divljih svinja svake godine pušta u lovišta JP Vojvodinašume, ali i da se divlje svinje nastane i u drugim lovištima u Vojvodini i Srbiji (nacionalne parkove i lovišta lovačkih udruženja).

– Značajno je napomenuti i da će se određeni broj divljih svinja svake godine obnavljati na područjima gde je brojnost ispod biološkog minimuma radi jačanja postojećih grupa divljih svinja – ističe Stankov. – Projekat podrazumeva proizvodnju i uzgoj genetski potpuno čistih rasa divljih svinja koje će biti naseljavane u druga lovišta JP Vojvodinašume, ali i u ostala lovišta u Vojvodini i Srbiji, čime će se u značajnoj meri unaprediti genetski potencijal i vitalnost postojećih matičnih fondova divljih svinja.