Nastavlja se konsolidacija bankarskog tržišta Srbije - Stručnjaci očekuju dalje ukrupnjavanje i bolje performanse banaka

Talas preuzimanja koji je zapljusnuo bankarsko tržište Srbije s jedne strane je sasvim očekivan, a sa druge potpuno neočekivan. Očekivan je zato što eksperti tvrde da je 29 banaka previše za zemlju čiji je bruto domaći proizvod prošle godine bio manji od 37 mlrd EUR. Neočekivan je zato što su ranije uglavnom postojeće domaće banke kupovali stranci, a u poslednje vreme banke sa stranim kapitalom kupuju domaći biznismeni.

Prvi je potez povukao Miodrag Kostić, koji je u međuvremenu postao stopostotni vlasnik AIK banke, da bi ona potom preuzela Alpha banku. Prošle godine AIK banka je bila prva u Srbiji po neto profitu od 118 mil EUR, četvrta po kapitalu od pola milijarde evra i šesta po ukupno odobrenim kreditima od skoro 1,8 mlrd EUR.

Novi igrači na ovom tržištu su Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, koji su najpre kupili srpski ogranak Nove kreditne banke Maribor, promenili joj ime u Direktna banka, a potom "dokupili" Piraeus i Findomestic banku.

Pre pripajanja Piraeusa, Direktna banka je na kraju 2017. bila deseta po profitu od 16 mil EUR, a na 19. mestu po učešću u ukupnoj aktivi od 0,8% (udeo Piraeus banke bio je 1,5%) i po visini kapitala od 33 mil EUR, s tim što je kapital Piraeus banke tri puta veći - 108 mil EUR.

Mnogi se verovatno više i ne sećaju da je pre dve decenije u Srbiji poslovalo više od 80 banaka, od kojih su skoro sve bile sa domaćim kapitalom. Već u 2004. njihov broj pao je na 47, a taj trend se nastavio, iako su u međuvremenu na srpsko tržište stigli i novi igrači, poput Bank of China ili Mira bank iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

U stručnim krugovima skoro da postoji konsenzus da tek predstoji ukrupnjavanje na bankarskom tržištu Srbije, jer banke sa tržišnim udelom manjim od jedan ili dva odsto teško da mogu da opstanu u sve žešćoj utakmici. Trenutno ima čak 14 banaka sa tržišnim učešćem manjim od 1,5%. Sve one zajedno odobrile su samo 7,5% ukupnih kredita, dok je udeo šest najvećih banaka - Intesa, Komercijalna, Unicredit, Societe Generale, Raiffeisen i AIK banke osam puta veći - 62,2%.

Skoro svako iz velike šestorke ima veći udeo od 14 malih banaka zajedno. Zato ekonomskog novinara Mišu Brkića odnos snaga na srpskom bankarskom tržištu podseća na šest "Gulivera" i "Liliputance". On je uveren da će u dogledno vreme još neke od postojećih banaka biti meta preuzimanja. Uostalom, ministar finansija Siniša Mali već je najavio da država planira da do kraja ove godine proda svoj udeo u Jubmes banci, naredne godine i u Komercijalnoj, a priprema se strategija i za Srpsku banku. Uz to, već mesecima javnost nagađa ko bi mogao da kupi Societe Generale banku, jer se ova francuska grupacija već povukla i sa tržišta Hrvatske.

- Nisam siguran da će još dugo moći samostalno da opstane deset patuljastih banaka sa tržišnim udelom manjim od 0,4%, od kojih je čak šest prošlu godinu završilo sa neto gubicima. Pitanje je koliko će njihovi akcionari imati još strpljenja da pokrivaju te minuse. Zbog svega toga me ne bi iznenadilo ako bi se u dogledno vreme odnos snaga u bankarskom sektoru dramatično promenio. Tim pre što se nešto slično dešava i u drugim zemljama - ocenio je Brkić.

U prilog te teze govori i nizak stepen koncentracije na srpskom tržištu. U Hrvatskoj četiri najveće banke imaju skoro 70% ukupne aktive, a u Srbiji su četiri najveće banke odobrile oko 47% svih kredita. Zato Ivan Nikolić, član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, smatra da je ukrupnjavanje ne samo očekivano, već i poželjno.

- To je pozitivan proces jer će podići performanse i pojačati konkurenciju među bankama, a to će doneti dobrobit i klijentima, jer će pojeftiniti kredite - smatra Nikolić, koji je nedavno agenciji Beta rekao da ne vidi problem u tome što banke kupuju domaći investitori.

Tim pre, kaže član Saveta NBS, što je "iskustvo pokazalo da strani vlasnici nisu uvek uspešni".

U grupi od šest najvećih trenutno su samo dve banke sa većinskim domaćim kapitalom, Komercijalna i AIK banka, s tim što bi uskoro "knjiga" mogla spasti samo na jedno slovo, jer država već traži kupca za Komercijalnu banku.

Ako se pogledaju rezultati poslovanja za 2017. najviše novca za kupovinu novih banaka ima AIK banka, koja je lane iskazala neto dobit od 118 mil EUR. Uz to, Miodrag Kostić je već pokazao jasne namere za dalje širenje i u Srbiji, i u regionu. On je praktično jedini biznismen iz Srbije koji je, na neki način, već ušao u EU, kao suvlasnik Gorenjske banke. Zato sada klijentima AIK banke može da ponudi dodatne pogodnosti i olakša im poslovanje sa partnerima iz EU i preko banke u Sloveniji.

Saglasnost Evropske i Slovenačke centralne banke za kupovinu većinskog paketa akcija Gorenjske banke za Kostića su potvrda sa najvišeg mesta da je njegova AIK banka kapitalno jaka, stabilna i likvidna, a to su osobine o kojima i štediše vode sve više računa, posebno od kako su kamatne stope na istorijski najnižem nivou.