U radionici All Nut u Beogradu prave kozmetiku i jestive proizvode od koštica šjiva i drugog voća - Brašnom i uljima oduševljeni i kuvari iz Pariza

(Ilustracija) U maloj radionici All Nut već devet godina se ručno prave kozmetika i jestivi proizvodi od koštica šljiva i drugog voća. Osim prodavnice u Beogradu, radi i franšiza u Podgorici, a mreža bi mogla da se širi i u drugim zemljama regiona.

Radionicu i prodavnicu All Nut osnovali su i vode Jasna i Miroslav Stojanović, filolog i arhitekta po struci. Razmišljajući, naime, kako da tradicionalni srpski proizvod upakuju na moderan način, došli su na ideju da počnu s proizvodnjom ulja od koštica šljive. Vremenom su proširili asortiman, pa su se na njihovoj paleti proizvoda našla i ulja od kajsije i lešnika, ponekad i od maka i oraha, ali i brašna od koštica šljive, sirća, dok su pravi hit kozmetički proizvodi u kojima je uvek, kao jedan od sastojaka, neko od njihovih hladno ceđenih ulja. Osim što je ručno pravljena, All Nut kozmetika je, kako objašnjavaju vlasnici koncepta, mešavina tradicionalne kozmetike i francuske škole aromaterapije.

Jasna Stojanović kaže da je šljiva karakteristična za Srbiju tako da je izbor "osnovnog" proizvoda bio sasvim prirodan, a posebno kada su, živeći u inostranstvu, čuli da je od koštice šljive moguće napraviti ulje.

– Iako je Srbija prepoznatljiva po hrani, domaći proizvodi su obično prezentovani na dosadan i staromodan način. "Obukli smo" šljivu u 21. vek i, praktično, od nečega što se ne koristi, mi pravimo nešto ekstravagantno i kvalitetno – kaže Jasna Stojanović.

Dokaz tome je i to što su, prema njenim rečima, ova brašna i ulja probali i kuvari iz Pariza ovenčani Mišelinovim zvezdicama, najvećim priznanjem u kulinarstvu. Prijatelji koji su brašna i ulja nosili u Pariz, preneli su im da su kuvari bili oduševljeni.

– Od jezgra koštice šljive se pravi ulje, a od onoga što ostane uljna pogača. Ta uljna pogača se melje i može da se koristi kao bezglutensko brašno ili kao sirovina za piling. Kvalitetu našeg brašna doprinosi to što se koštice ručno odvajaju od jezgra i uljna pogača je veoma mekana i može da se jede – objašnjava Jasna.

Te proizvode u Srbiji uglavnom kupuju vrhunski kuvari koji svojim jelima žele da dodaju nešto posebno. Kozmetika se, priznaju, trenutno bolje prodaje, a kupci su uglavnom žene između 25 i 60 godina, ali i stranci i turisti.

Radnju su uredili tako da bude spoj tradicionalnog i modernog. Smeštena je u Dizajn distriktu u Čumićevom sokačetu u Beogradu, a kako kažu, u želji da stvore poseban ugođaj pri kupovini, kombinovali su stari nameštaj i moderan dizajn. U toj radnji se prodaje 40 vrsta All Nut proizvoda grupisanih u dve kategorije – za jelo i telo: ulja, brašnja i sirća i ručno pravljena kozmetika – sapuni, linije za muškarce, bebe, lice, stopala i kosu.

– Od samog početka smo želeli da imamo svoju prodavnicu jer je to najbolji način da se prezentuju naši proizvodi, iako se oni prodaju i u nekoliko drugih radnji sličnog koncepta, poput suvenirnica, radnji za poklone – objašnjava Jasna Stojanović.

Opcija prodaje u velikim trgovinskim lancima ne bi bio najbolji izbor, kaže Jasna, jer ne bi mogli da obezbede potrebne količine. S druge stane, zakup u tržnim centrima je skup, zahteva rad u više smena, što stvara potrebu za dodatnom radnom snagom i povećava troškove. Radnja u Čumićevom sokačetu radi u jednoj smeni, jer je takav koncept samog otvorenog tržnog centra.

Ipak, u Crnoj Gori je All Nut otvoren u tržnom centru Delty City i reč je o franšiznoj radnji koja je počela da radi u novembru prošle godine.

– Mi smo u periodu do 2014. do 2016, tokom letnje sezone, imali franšizne radnje u Kotoru i Budvi. Te radnje više ne rade, ali smo napravili novu poslovnu saradnju sa prijateljem koji je uzeo master franšizu za Crnu Goru i otvorio radnju u Podgorici. Oni rade dobro, a uskoro otvaraju i franšizni korner na skijalištu u Kolašinu u okviru jedne suvenirnice. Iako je reč o korneru, biće zastupljeni svi naši proizvodi – objašnjava Jasna.

Kako to nalaže uobičajena franšizna praksa, izgled radnji jeste standardizovan, međutim, naglašava Jasna, nije tipski.

– Mi svakako radimo dizajn koji prati naš stil – kaže ona i dodaje da za radnju nije potrebno više od dvadesetak kvadrata.

Potpuno su svesni da pravog partnera nije lako naći i da mogućnost širenja franšizne mreže i prodaje njihovih proizvoda u inostranstvu zavisi upravo od toga. Ipak, voleli bi da franšizu prošire i u drugim zemljama regiona. – Ni u inostranstvu nije lako imati svoju radnju, jer to podrazumeva visoke troškove, iako je ona svojevrsni marketing i izlog ka potrošačima. Imali smo upite za pokretanje onlajn prodaje. Mi takođe prodajemo online ali su kupci uglavnom ljudi koji su već dolazili u radnju i koji znaju šta kupuju. Ljudi, jednostavno, vole prvo da vide proizvod koji će kasnije naručiti – kaže Jasna.