Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

U budžetu za 2019. godinu 30 milijardi dinara više za infrastrukturu

Izvor: Tanjug

Ponedeljak, 05.11.2018.

15:40

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: jocic/shutterstock.com)

Uputstvom za pripremu budžeta u 2019. godini predviđeno je značajno povećanje javnih investicija - 30 milijardi dinara više za realizaciju infrastrukturnih projekata.

Takođe, u 2019. predviđeno je smanjenje poreskog opterećenje rada ukidanjem doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti na teret poslodavca i tom merom smanjuje se poresko opterećenje prosečne neto plate za 1%, sa 63% na 62%.

To je navedeno u Uputstvu za pripremu budžeta u 2019. i projekcijama za 2020. i 2021. godinu, koje je doneo ministar finansija Siniša Mali.

Ušteda za ukupnu privredu po tom osnovu iznosi 11,9 milijardi dinara, dok se neto efekat na fiskalni rezultat procenjuje na oko devet milijardi dinara, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija.

Cilj je rasterećenje privrede radi podsticanja rasta i zapošljavanja. Predviđeno je i smanjenje parafiskalnih nameta ukidanjem pojedinih naknada, uz jedinstveno zakonsko uređenje te oblasti, a procenjeni gubitak prihoda po tom osnovu iznosi oko dve milijarde dinara.

Takođe, planira se napuštanje tzv. kriznih mera koje su bile na snazi u okviru programa fiskalne konsolidacije. Ukinut je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija uz povećanje najnižih penzija do 5% u odnosu na isplaćenu penziju u septembru 2018. godine. Efekti tih mera u 2019. su veći ukupni rashodi za penzije u iznosu od 40 milijardi dinara.

Fazno se napušta i Zakon o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava u delu koji je obavezivao javna preduzeća (republička i lokalna) da uplaćuju u republički budžet iznos uštede po osnovu smanjenja plata. Po tom osnovu, neporeski prihodi biće manji za oko 8,5 milijardi dinara.

Makroekonomskim projekcijama za period od 2019. do 2021. godine predviđena je kumulativna stopa realnog rasta BDP od 11,9%, zasnovana pre svega na povećanju domaće tražnje. Taj izvor rasta je determinisan kako istrajnim rastom investicija, tako i rastom lične potrošnje usled povećanja životnog standarda stanovništva. Nešto niža stopa u 2019. godini posledica je visoko postavljene baze u poljoprivredi i građevinarstvu ostvarenom proizvodnjom tokom 2018. godine.

Orijentacija fiskalne politike u srednjem roku jeste održanje niskog deficita, dalje smanjenje javnog duga, ali i korišćenje fiskalnog prostora u cilju podrške privrednom rastu.

Firme:

Ministarstvo finansija Republike Srbije

Tagovi:

Siniša Mali

Uputstvo za pripremu budžeta 2019

projekcija budžeta

infrastrukturni projekti

smanjenje poreskog opterećenje rada

ukidanje doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti na teret poslodavca

uštede u budžetu

rasterećenje privrede

smanjenje parafiskalnih nameta

ukidanje naknada

ukidanje Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata

rast životnog standarda stanovništva

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.