Ko će se najjeftinije ogrejati ove sezone

Najniže troškove grejanja i ove zime imaće domaćinstva koja koriste drva, i to ona najjeftinija, kojima će za grejnu sezonu biti potrebno oko 37.000 dinara. Najskuplje će opet proći oni koji koriste struju za kotlove i grejna tela za etažno grejanje, koje će sezona koštati oko 128.000 dinara.

Povoljno je i grejanje na prirodni gas (42.000 dinara), dok su nešto viši troškovi grejanja na ugalj (od 46.000 do 50.000 dinara). Sledi grejanje na struju pod uslovom da se TA peć uključuje samo noću (oko 48.000 dinara), ali punjene peći makar samo dva sata danju ceh povećava na 69.000. Ali i to je jeftinije od daljinskog grejanja u Beogradu, koje vlasnici prosečnog stana od 60 kvadrata godišnje plaćaju oko 90.000 dinara.

Cene ogreva se u odnosu na prošlu godinu nisu bitnije menjale, ali će za nijansu manje novca, sudeći prema trenutnim cenovnicima na tržištu, izdvajati građani koji se greju na pelet ili propan-butan, koji su nešto jeftiniji nego lane.

Cepanice bukve, hrasta ili bagrema drže na stovarištima prošlogodišnju cenu, od 4.500 do 7.500 dinara po kubiku, ali se preko oglasa nude i povoljnije, za 3.000-4.000 dinara, mada bez prevoza. Sa ugljem je slična situacija, najjeftiniji je sirovi lignit, čija je prosečna cena 7.800 dinara za tonu, zatim sušeni 13.800 dinara po toni, a najskuplji, ali i najkvalitetniji, jeste mrki ugalj, koji u proseku košta 14.500 dinara.

U odnosu na prošlu grejnu sezonu, nisu menjane ni cene struje, dok su i cenovnici naftnih derivata koji se koriste za grejanje - gas, propan-butan (TNG) i lož ulje - ostali na približno istom nivou kao lane.

- Cene naftnih derivata nisu znatnije menjane, ali me ne bi čudilo da veletrgovci malo koriguju cenu u oktobru, uoči početka grejne sezone. Međutim, najveći problem ovde nisu proizvođačke cene, već što se na akcizu plaća PDV, što potrošaču povećava cenu za 10-12 dinara - objašnjava Milan Rakić iz Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica.


Prosečna potrošnja

Za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 kvadrata na 20 stepeni u toku 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna je energija od oko 9.000 kilovat-časova. Prosečna procenjena potrošnja u Srbiji je 150 kilovat-sati po kvadratu. Godišnji troškovi obezbeđenja ove količine energije iz različitih izvora zavise od efikasnosti peći i cene energije, odnosno goriva, poručuju iz Agencije za energetiku.