Tri međunarodne banke pomažu istočnoj Evropi - i Srbiji deo kolača od 24,5 mlrd EUR

Tri međunarodne banke obezbediće u naredne dve godine ukupno 24,5 milrd EUR istočnoj Evropi, a deo ovog kolača pripašće i Srbiji. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Svetska banka izdvojile su približno iste iznose kako bi se sanirale posledice krize u regionu označenom kao "trusno područje". Prema prvim reakcijama, nadležni u Srbiji oberučke će prihvatiti svaki novi kredit, jer ponuda da se pomogne malim i srednjim preduzećima ili finansiranje duga se ne odbija.

Evropska banka za obnovu i razvoj izdvojiće za zemlje istočne Evrope, uključujući i Srbiju, 6 mlrd EUR, Evropska investiciona banka daće 11 mlrd EUR, dok će pozajmica Svetske banke istočnoj Evropi iznositi 7,5 mlrd EUR.

Goran Radosavljević, savetnik za finansije potpredsednika Vlade Božidara Đelića, u izjavi za "Blic" kaže da mi od ove tri banke, prema dosadašnjim pregovorima, treba da povučemo oko 1,5 mlrd EUR.

- Ove institucije sada su rešile da zajednički učestvuju u finansiranju različitih projekata, tako da mislim da će se krediti uglavnom odnositi na infrastrukturne projekte i projekte u vezi s energetikom. Naravno, nama bi značilo da dobijemo ove kredite u periodu kada se teško dolazi do finansijskih sredstava - objašnjava Radosavljević.

On ističe da Srbija ima još prostora da se zaduži i iskoristi ta sredstva, koja su u visini od 3 do 4 mlrd EUR. EIB je u ovom paketu samo za zemlje zapadnog Balkana odvojila 1,9 mlrd EUR, dok Srbiji naruku ide i to što je Svetska banka povećala budžet iz koga će kreditirati države.

Vesna Kostić, savetnik za odnose s javnošću Svetske banke u Beogradu, kaže za "Blic" da tek treba da se odredi ko će dobiti pomoć i koliko, i to onda kada se detaljno utvrdi situacija u svim zemljama regiona. Ona, međutim, kaže da je ovo dobra vest za Srbiju.

- Novi paket pomoći znači da će Srbija, makar sa stanovišta Međunarodne banke za obnovu i razvoj (koja je deo Svetske banke), imati na raspolaganju veća sredstva za koja može da aplicira - kaže Kostićeva.

Iz Evropske banke za obnovu i razvoj kažu za "Blic" da je pre donošenja ovog paketa pomoći planirani nivo investicija za Srbiju u 2009. bio 250 mil EUR Međutim, ona će kao deo regiona dobiti deo i novog finansijskog kolača, koji će biti podeljen u naredne dve godine.

- Srbija će kao jedna od 30 zemalja ovog regiona dobiti novčanu pomoć, ali se još uvek ne zna tačan iznos. Najveći deo ići će preko banaka, dok će sredstva biti ubačena i kroz kupovinu akcija srpskih preduzeća, odnosno finansijskih institucija - kaže za "Blic" Bojana Todorovska, portparol EBRD u Londonu.

Pozajmica ima za cilj ne samo da rastereti ove države u borbi protiv krize već i da spreči prelivanje problema u kojima su se našle lokalne istočnoevropske jedinice austrijskih, italijanskih, francuskih, belgijskih, nemačkih i švedskih banaka na matične banke u zemljama zapadne Evrope. Agencija za kreditni rejting "Mudiz" tvrdi da je austrijski bankarski sektor najosetljiviji na ekonomski zastoj u kojem se našla istočna Evropa.

Oni navode da se među pojedinačnim zapadnoevropskim bankama koje su dominantne na tržištu istočne Evrope izdvajaju austrijske Raiffeisen i Erste banka, francuska Societe Generale, italijanska Unicredit i belgijska KBC.

Tomas Mirou, predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj, izjavio je za francuski list "Figaro" da će istočnoevropskim bankama biti potrebno ukupno oko 117 mlrd EUR za rekapitalizaciju i oko 156 mlrd EUR za refinansiranje kako bi se uklonio rizik bankovnog kolapsa u regionu.

Akcioni plan Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke uticao je juče na jačanje nacionalnih valuta u Mađarskoj, Poljskoj i Češkoj nakon meseci slabljenja. Pozajmica od 24,5 mlrd EUR usmerena je kako na jačanje bankarskog sektora u istočnoj Evropi, tako i na obezbeđivanje svežeg novca lokalnim kompanijama, a posebno u malim i srednjim preduzećima.

- Vreme je došlo da se Evropa ujedini i osigura da ono što je postignuto u poslednjih 20 godina ne nestane zbog ekonomske krize, koja se sve brže pretvara u ljudsku krizu- kazao je Robert Zelik, predsednik Svetske banke.

Podrška malim i srednjim preduzećima

- Evropska banka za obnovu i razvoj: izdvojiće šest milijardi evra u naredne dve godine, a finansiranje će se odvijati u obliku dokapitalizacije i instrumenata za podršku kapitalu kako bi bila sigurna da svim klijentima može da obezbedi adekvatnu pomoć. Cilj je, pre svega, podrška bankarskim pozajmicama za realnu ekonomiju, a posebno za mala i srednja preduzeća

- Evropska investiciona banka: ukupno će u 2009. i 2010. u pozajmice sektoru malih i srednjih preduzeća u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi da uputi 11 mlrd EUR, u skladu sa planom evropskog ekonomskog oporavka usvojenim na EU samitu u decembru 2008. Malim i srednjim preduzećima na zapadnom Balkanu biće obezbeđene bankarske pozajmice vredne 1,9 mlrd EUR.

- Svetska banka: planira da u istočnu Evropu ubrizga 7,5 mlrd EUR svežeg novca, od čega bi dve milijarde evra bile izdvojene za dokapitalizacije, a 3,5 mlrd EUR za pomoć bankarskom sektoru, malim i srednjim preduzećima i podsticanju izvoza. Na obezbeđivanje od političkog rizika biće upućeno dve milijarde evra za finansijski sektor istočne Evrope.

Najdžel Rendel: Ovaj paket je sitniš

Najdžel Rendel, stručnjak za tržišta u razvoju Kraljevske banke Kanade, tvrdi da je količina novca koju u istočnu Evropu žele da upumpaju tri međunarodne bankarske institucije "sitniš" u poređenju sa sredstvima koja su banke pozajmile tom regionu od pada komunizma, a koja po njegovoj proceni iznose 1,33 biliona evra. Međunarodni monetarni fond već je poslednjih meseci reagovao pozajmicama u istočnoj Evropi, a do sada je uputio kredite ukupne vrednosti od 52 mlrd EUR za Mađarsku, Letoniju, Ukrajinu, Srbiju i Belorusiju, kao i za posrnulu privredu na Islandu.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 28.02.2009.)

EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj Beograd

EIB

IFC

Svetska Banka-WB Beograd

Vlada Republike Srbije

Raiffeisen banka a.d. Beograd

Erste Bank a.d. Novi Sad

OTP banka Srbija a.d. Novi Sad

UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd

Yettel Bank ad Beograd

Goran Radosavljević

Božidar Đelić

Vesna Kostić

Bojana Todorovska

Tomas Mirou

Thomas Mirow

Robert Zelik

Kraljevska banka Kanade

Najdžel Rendel