Biće žita i za izvoz - Prinosi pšenice solidni, ratari čekaju nastavak žetve

(Ilustracija) Žetvu pšenice u Srbiji, naznačajniji posao za ratare, zaustavila je - kiša. Vremenske nepogode, slažu se stručnjaci i ratari, ne dopuštaju kombajnima da uđu u oko 670.000 hektara oranica pod pšenicom, a padavine bi mogle i da smanje kvalitet hlebnog žita. Ipak, zrna će biti, tvrde stručnjaci, i za naše potrebe, ali i za plasman na strana tržišta.

Kombajni su, kako napominje Vukosav Saković, direktor Udruženja Žita Srbije u njive ušli pre desetak dana, i prvi rezultati su bili solidni. Tada su ih, međutim, zaustavile svakodnevne kiše.

- Prve procene kažu da bi prosečan rod u Srbiji trebalo da bude oko pet tona po hektaru - jasan je Saković.

- O kvalitetu je, upravo zbog kiše, rano da govorimo, ali, sigurno je da će Srbija sa ovih površina imati dovoljno hlebnog žita i za svoje potrebe a i za izvoz, tim pre što je, zbog nešto više domaće cene gotovo 300.000 tona pšenice ostalo od lani, u prelaznim zalihama. Sama cena, trenutno, se kreće oko 16,5 dinara bez PDV, po kilogramu pšenice, ali njene korekcije možemo da očekujemo kada krene žetva u Rusiji i SAD, jer će ovi poslovi uticati na berzanske cene u celom svetu.

Kraj padavina nestrpljivo očekuje i Stipan Šarčević iz Starog Žednika kod Subotice, ratar koji ima oko 100 jutara pšenice. Ove probleme deli sa većinom ratara u celoj Srbiji.

- Imamo oko 300 hektara pod ječmom, pšenicom i uljanom repicom i svaki dan sa kišom nam pravi ozbiljne probleme - jasan je Šarčević. - Samo da bar jedan dan "sastavi" bez kiše, pa da krenemo sa kombajnima. Kada bismo imali sedam suvih i toplih dana, mogli bimso bez problema da krenemo sa žetvom pšenice. Ovako, preostaje nam samo da čekamo.

Šarčević, takođe, upozorava kako kvalitet pšenice nije tako dobar kao lani, jer su zbog više od mesec dana suše na severu Bačke zrna tanja i nisu dobro nalivena.

- U ovakvoj situaciji, svaka cena manja od 20 dinara po kilogramu pšenice bila suviše niska za ovogodišnji rod - jasan je Šarčević. - Sada se nudi oko 17 dinara po kilogramu, ali to je neprihvatljivo. Srećom, pa imam silose, tako da ću da uskladištim rod, i da čekam da mu cena bude bolja...

Dr Srbislav Denčić, sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ukazuje kako bi kiše koje su usporile poslove oko žetve, mogle i dodatno da smanje rod.

- Godina je, generalno gledano, bila dobra za pšenicu - jasan je Denčić. - Mora se, ipak, imati u vidu da jedna dobra i jaka kiša može na parceli da smanji rod i za 10%. Sa druge strane, računam i da jedan dan bez kiše, sa temperaturom većom od 30 stepeni, može da omogući kombajnima da započnu žetvu.

Sa prvih parcela, u Vojvodini, koje su već požnjevene, imali smo prinos od šest do osam tona. Samim tim, verujem da ni ostatak prinosa neće biti loš. Kada se formira cena, moramo, međutim, da imamo u vidu i to da su čak četiri prethodne godine bile rekordne po rodu pšenice - ističe Saković.