Novi pravilnik o deklarisanju hrane stupa na snagu od 15. juna - Kupcima dostupan i vodič za lakši odabir namirnica

Hrana na tržištu Srbije moraće od petka, 15. juna, obavezno da ima deklaraciju na kojoj će jasno biti istaknut nivo šećera, masti, soli i ostalih sastojaka, a novina je i to da meso mora imati jasno naznačeno poreklo, pišu dnevne novine Blic.

Ovo će biti regulisano dopunom Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane koji počinje da važi u petak, 15. juna. Na taj način će potrošači konačno znati šta jedu, kakav je tačno sastav hrane, količina, trajnost, poreklo.

Izmenjeni pravilnik propisuje i da namirnice koje ne budu imale takve deklaracije neće moći da se nađu u prodaji.

Inspekcijske kontrole su pokazale da čak četvrtina proizvoda u Srbiji nema ispravnu deklaraciju. Upravo to bi trebalo da se promeni kada stupi na snagu izmenjeni pravilnik.

Pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović kaže da je ovo treća dopuna Pravilnika o deklarisanju hrane i donosi rešenje svih nedoumica koje su se ranije javljale.

- Sve što je proizvedeno nakon 15. juna moraće da ima ovakve precizne deklaracije. Ranije proizvedena roba sa starim deklaracijama može biti u prodaji samo do kraja godine - kaže Vujović.

On je istakao da će, na primer, biti dat akcenat na označavanju alergena na deklaraciji.

- Pojasnili smo na koji način u pojedinim slučajevima mora da bude istaknuto boldovanje alergena. Dakle, gde se u reči bolduje određen alergen. Takođe, kod imenovanja porekla robe uvek je bila nedoumica ko to može biti. Tako, na primer, imamo trend da velike trgovačke kuće stavljaju svoje brendove. Zato smo uveli novi termin, odnosno one koji su odgovorni za robu koja se nalazi u prometu. Sada oni preuzimaju svu odgovornost, iako se ne radi o direktnom proizvođaču - navodu Vujović.

Kako dalje objašnjava, za meso je obaveza da se na deklaraciji navede poreklo sastojaka.

- Ipak, postoji izuzetak, pa tako, na primer, kod čajne kobasice neće biti obaveza isticanja porekla sastojaka ako su iz Srbije. Dok kod mesa, voća i povrća mora da se zna u svakom slučaju - kaže Vujović.

Prema njegovim rečima, pre dopune pravilnika postojala je ideja da proizvodi sa starim deklaracijama mogu da se nađu na rafovima do isteka roka trajanja.

- Onda smo shvatili da ima jako mnogo proizvoda koji imaju dug rok trajanja, pa je odlučeno da to bude do kraja godine. Takođe, pokušali smo da definišemo šta je to vidno polje u kom treba da stoji deklaracija. Sada će ona moći da se nađe bilo gde na proizvodu, a ne na određenom mestu kao što je bilo ranije - ističe Vujović.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača kaže da ga brine da li će potrošači umeti da vide ono što je potrebno.

- Naša svest još nije na tom nivou jer mi kao potrošači ne znamo šta kupujemo i ne razumemo šta piše na proizvodu. Zato nam je potrebna nacionalna kampanja edukacije - smatra on.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i NALED-ov Savez za hranu i poljoprivredu predstavili su danas Vodič za deklarisanje hrane, saopštili su iz NALED-a.

Najveći deo pravilnika posvećen je nutritivnoj deklaraciji – energetskoj vrednosti i količini masti, ugljenih hidrata, šećera, proteina i soli.

Količinu ovih sastojaka proizvođači će morati da daju na 100 g ili 100 ml proizvoda, a sve ove informacije moraju biti na istoj strani ambalaže, odnosno u jednom vidnom polju potrošača. Ako se dogodi da deo namirnice čine i složeni sastojci (majonez, hleb, biskvit), tada i njihovi delovi moraju biti posebno označeni, pa će se isti ti podaci ponavljati više puta u zavisnosti gde su sve prisutni.

Količina sastojka takođe će biti obavezan element, tako da će potrošači znati koliko tačno jagoda ima u jogurtu sa jagodom, ribe u ribljim štapićima, ali i koliko ima kupine u soku koji na ambalaži ima sliku tog voća, navodi se dalje u saopštenju.

Ostavljena je sloboda na koji način će se naglasiti da li proizvod sadrži žitarice, mleko, jezgrasto voće, jaja ili druge alergene (bojom, stilom, vrstom slova), ali oznaka mora da postoji. Propisana količina glutena ispod koje proizvod može da nosi navod "bez glutena" je 20 mg/kg, precizirano je u saopštenju.

Kao što ni EU nije uredila tu oblast, ni u Srbiji nije precizno definisana upotreba marketinških termina poput "sveže", "prirodno", "čisto", "tradicionalno". Vodič preporučuje da proizvođači vode računa da njihova upotreba ne dovede potrošače u zabludu. Isto važi i za upotrebu termina "posno" jer ne postoji nacionalni standard šta se pod tim terminoma podrazumeva, ali i za termin "domaće" gde se očekuje da proizvođači koriste prirodne sastojke, kao i da je hrana, proizvedena od sirovina domaćeg porekla.