Promene na tržištu veliki izazov za špeditere - Posebnu pažnju posvetiti železničkom transportu

Najveći izazovi za sektor transporta, logistike i špedicije danas su velike promene na tržištu, prilagođavanje novim zahtevima koji se postavljaju pred špediterske kompanije, ali i propisi, tehnička regulativa i odgovarajuća saobraćajna infrastruktura. Predstavnici ovog sektora slažu se da je razvoj saobraćajno-transportnog sistema veliki izazov za privredu svake države i da zahteva veliko angažovanje i poslovne zajednice, ali i značajne investicije. Srpski špediteri kao veliki minus navode činjenicu da se najveći deo transporta robe obavlja drumom.

Predsednik Nacionalne asocijacije Transport i logistika Slavoljub Jevtić kaže da je trenutno u ovom sektoru najveći izazov prilagoditi se novim zahtevima koji se postavljaju pred špediterske kompanije. Ti zahtevi uključuju aktivnosti koji se ne tiču samo uskog domena rada špeditera, već su vezani i za infrastrukturu koju treba da uspostavi država.

- Tu pre svega mislim na automatizaciju postupaka i digitalizaciju sistema. Sve naprednije države u okruženju veoma su aktivne i pokušavaju da prate promene koje zahtevaju brzinu i velike investicije - navodi sagovornik eKapije.

On ističe da se logistički sektor susreće sa izazovima koji predstavljaju nefizičke barijere, kao što su neharmonizovani propisi koji mogu uzrokovati kašnjenja u vremenima transporta i uzrokovati podizanje troškova.

Takođe je veoma važno usklađivanje tehničke regulative, a važan segment je promena poslovanja u digitalnoj eri.

- Osnovni zahtevi korisnika logističkih usluga se menjaju. Svi žele brži i transparentniji, transport sa predvidljivim rokovima dostave, bezpapirne transakcije... Veoma bitan segment biće i konstantno insistiranje na transportima koji neće zagađivati životnu sredinu - navodi Jevtić.

On se osvrnuo i na lokalne propise koji uređuju dostavu robe ukazujući da su neadekvatna saobraćajna infrastruktura, prodajni objekti koji nemaju kolske prilaze, restriktivni propisi i kaznena politika velika ograničenja za kompanije koje se bave ovim poslom.

Prema njegovim rečima, u Nacionalnoj asocijaciji Transport i logistika su relativno zadovoljni situacijom u drumskom transportu, s obzirom na infrastrukturu, veličinu tržišta i potrebe. Slična situacija je i u rečnom transportu, iako je uočljiv problem zastarele flote i skladišnih kapaciteta.

Međutim, ističe da se to svakako ne može reći za železnički, intermodalni i avio transport.

- Posebnu pažnju treba posvetiti razvoju železnice, što država inače aktivno radi, ali ne samo u segmentu uređenja pruga i pružnih postrojenja, već i u nabavci lokomotiva i vagona – navodi Jevtić.

Nedostaju, kaže, i adekvatni intermodalni terminali, Dry port-ovi, logistički centi, otvaranje postojećih aerodroma za robni transport.

Jevtić ocenjuje da je većina domaćih propisa usklađena ili je postupku usaglašavanja sa praksom u EU. Kada je reč o dostavi robe, u mnogim evropskim gradovima na snazi je propis - ili je u planu – koji ograničava upotrebu dizelaša, odnoso propisuje korišćenje isključivo vozila sa Euro 5 i 6 motorima.

Euro 6 standard je trenutno najviši ekološki standard za motore sa unutrašnjim sagorevanjem i sve države predviđaju izvesne olakšice kako bi kompanijama omogućile nabavku što više vozila sa ovim motorima.

- S obzirom na to da su naši vozači po prirodi posla prisutni i u zemljama EU, dužni su da poštuju njihove propise kako u oblasti bezbednosti, tako i u oblasti korišćenja vozila sa Euro motorima – navodi Slavoljub Jevtić.

On smatra da je za Srbiju apsolutni interes nabavka vozila sa Euro 6 motorima, jer osim ekonomičnijeg rada i smanjene emisije izduvnih gasova za naše transportne kompanije je naročito važno da ih imaju više u svom voznom parku, jer na taj način stiču i dodatne beneficije radi dobijanja većih količina, odnosno kvota tzv. CEMT dozvola.

Direktor Klastera železnica za jugoistočnu Evropu (RCSEE) Milan Vučković kaže da logističari ne mogu da budu zadovoljni aktuelnom situacijom, jer se prevoz robe kod nas uglavnom obavlja drumski, a mnogo manje železnicom i rečnim saobraćajem.

- Na našim dunavskim lukama ne postoji nijedan jedini moderniji kontejnerski terminal sa potrebnim kapacitetom. Privreda slabije šalje robu železnicom, jer ne postoji usklađenost propisa ni u regionu, a kamoli sa zemljama EU, te transport robe, zbog zamena lokomotiva na granicama, traje nepredvidivo dugo.

Kada je reč o transportu robe kamionima, Vučković kaže da je zabrinjavajuće gledati gotovo svakodnevne putne rizike koje vozači izazivaju zbog premorenosti i zakrčenih autoputeva u EU ili kilometarske kolone na granicama u regionu.

- Ko želi da se uveri u kvalitet puteva Srbije dovoljno je da se provoza na relaciji Zagreb–Beograd. Kada vozači iz pravca Hrvatske uđu u Srbiju moraju da se bore sa brojnim rupama i razrovanim kolovozom na kome nema nikakve kvalitetne horizontalne signalizacije, pa nije ni potrebno poređenje puteva ove dve zemlje.

Ipak, predsednik Grupacije za drumski teretni saobraćaj Privredne komore Srbije, ujedno i direktor preduzeća Unitrag-Pižon, Dušan Nikolić, navodi da transporterima nikakav problem ne predstavlja saobraćajna infrastruktura.

- Ona nije nikakvo usko grlo, putna mreža je odgovarajuća i razvoj privrede nikako nije ometen putnom mrežom - kaže on ističuči da veći problem predstavlja carinska procedura koja traje jako dugo i na čemu se gubi dosta vremena.

Govoreći o tome da li su operateri u Srbiji spremni da odgovore na sve veće zahteve na tržištu, on kaže da jesu kada su u pitanju stručno znanje i prevozna sredstava.

- Veći problem je nedostatak vozača, jer ih školski sistem ne izbacuje. Zatim, polaganje i obuka vozača za tu kategoriju je skupa, a vlada i predubeđenje da je to loše zanimanje - objašnjava sagovornik eKapije i dodaje da bi u ovom poslu u većem broju mogle biti prisutne i žene.

On najavljuje da u narednom periodu predstoji sertifikacija o profesionalnoj osposobljenosti vozača, što je takođe ozbiljan posao.