Seme žitarica iz inostranstva sve zastupljenije na domaćem tržištu - Od značajnog izvoznika Srbija postala veliki uvoznik

(Ilustracija) Semenarstvu se poklanja velika pažnja u svim državama u kojima je proizvodnja hrane jedan od prioriteta. Posebna pažnja se poklanja semenarstvu u državama koje imaju uspešne institute u oblasti oplemenjivanja biljaka i koje značajan deo semena svojih sorti i hibrida izvoze.

Prema rečima Miroslava Maleševića, stručnog savetnika u kompaniji Best Seed Producer (BSP), koja u Srbobranu ima jedan od najvećih doradnih centara u Srbiji, naša država je sve do 2016. godine bila značajan izvoznik semena, ali su se okolnosti u poslednjih nekoliko godina značajno promenile.

- Imali smo izvoz semena koji je značajno prevazilazio uvoz, tako da je suficit u međunarodnoj trgovini sa 30 mil USD u 2012. godini, pao na svega 1,9 mil USD u 2015. Stvari su se po domaće proizvođače dodatno pogoršale 2016. godine kada je Srbija postala uvoznik semena, a ostvareni deficit u trgovini je iznosio čak 19,4 mil USD. To je prilično drastičan preokret u jako kratkom periodu - kaže Malešević.

Prema njegovim rečima, domaće sorte i hibridi i dalje imaju veoma dobar rejting u inostranstvu, ali ih na domaćem tržištu potiskuju uvoznici semena.

- To se posebno odnosi na hibride kukuruza i sorte pšenice. Da li je to opravdano, veliko je pitanje. Poređenja potencijala za prinos stranih i domaćih sorti u nepristrasnim ogledima, koje sprovodi Sortna komisija Ministarstva poljoprivrede, ili kod samih proizvođača, pokazuju da su domaće sorte veoma konkurentne po prinosu, a da su superiorne kada je u pitanju kvalitet. To najbolje ilustruje primer pšenice. Trenutno se u proizvodnji nalazi više od 100 sorti (od 183 koje se nalaze na sortnoj listi). Dominiraju introdukovane sorte, iz različitih evropskih selekcionih kuća. Nažalost, više od 80% gajenih sorti imaju nizak potencijal za kvalitet zrna, ali po prinosu imaju malu prednost nad kvalitetnijim sortama. Kvalitetne sorte su uglavnom domaćeg porekla, više od 96%, dok su kvalitetnije sorte inostranog porekla zastupljene sa oko 4%. Iako ih na sortnoj listi ima, one nemaju prednost po prinosu u odnosu na domaće. Baš zbog svog kvaliteta natraženije sorte su simonida, zvezdana i starije sorte pobeda i renesansa - kaže Miroslav Malešević.

Podaci o količini novca koja se svake jeseni i proleća izdvaja za setvu, jasan su pokazatelj da je semenarstvo unosan posao, a to pokazuju i brojni registrovani održavaoci stranih sorti, koji kupuju osnovno seme u inostranstvu i distribuiraju ga u Srbiji, vezujući promet semena sa prometom pesticida. Prema Maleševićevim rečima oni na taj način postaju konkurentniji od domaćih semenskih kuća, a takva situacija na tržištu ima nepovoljan uticaj i na naše Institute, koji su stvaraoci sorti.

- Nikako se ne sme zanemariti agresivni marketing, posebno kod multinacionalnih kompanija… Iako proizvođači sami vrše izbor sorti, tržišni ambijent je krajnje nepovoljan za proizvođače pšenice zbog niske otkupne cene, a proizvođači su ostali bez podsticaja za primarnu proizvodnju. Na tržištu pšenice ne postoje razlike u ceni prema tehnološkom kvalitetu zrna, tako da se nameće borba za što viši prinos i to ide na ruku stranim sortama i njihovim zastupnicima. Kao epilog takvih odnosa na tržištu, prosečan kvalitet srpske pšenice je opao, pa je manji i interes kupaca iz inostranstva za našu pšenicu, a isto važi i za domaće brašno - objašnjava Malešević.

On ukazuje i na dodatni problem koji predstavlja sve masovnija upotreba nedeklarisanog semena kod pšenice, kao i kod soje.

- Procenjuje se da je u tekućoj poljoprivrednoj sezoni, više od 50% površina zasejano "semenom sa tavana". Ovaj problem ugrožava i obesmišljava semenarstvo kod samooplodnih biljaka, a indirektnu odgovornost snose i državni organi koji su doneli Zakon o semenu, ali ga ne sprovode o čemu svedoče brojni neregistrovani dorađivači, nekontrolisana prodaja fungicida za dezinfekciju semena u malim pakovanjima... - navodi Malešević i dodaje da rast upotrebe nedeklarisanog semena nanosi štetu svim akterima u lancu proizvodnje pšenice.

Prema rečima Ljiljane Milošević, direktorice marketinga u Best Seed Producer, u predlogu koji je upućen ministarstvu se predlaže pooštravanje kaznene mere za prekršioce Zakona o semenu u delu o doradi semena, a jedna od mera koja se preporučuje jeste i uvođenje neke vrste podsticaja za setvu kvalitetnijih sorti i za upotrebu deklarisanog semena.

U BSP, osnovanom 2009. godine, koji je doradu i pakovanje semenskih strnih žita, kukuruza, uljarica i drugih kultura na najsavremenijoj opremi razvio u zapuštenim halama srbobranskog Elana, kažu da očekuju pozitivne pomake kada je domaće semenarstvo u pitanju.

- Mi sa kapacitetom dorade od 400 tona semene pšenice na dan jesmo jedan od regionalnih lidera, a i naši drugi kapaciteti su na nivou velikih evropskih kompanija. Upravo zbog toga kao i zbog 12 zlatnih medalja za kvalitet sa Novosadskog sajma imamo i odgovornost prema proizvođačima i to kako u smislu što boljeg semena koje im isporučujemo tako i u smislu da predlažemo rešenja koja će doprineti konkurentosti domaćih sorti, a time posredno doprineti i razvoju naše poljoprivrede - kaže Ljiljana Milošević.

U cilju uspešnijeg rešavanja problema u domaćem semenarstvu, nedavno je pokrenuta široka akcija ka ministarstvu poljoprivrede. Inicijativu su pokrenuli kompanija Best Seed Producer iz Srbobrana zajedno sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo, Institutom za kukuruz Zemun Polje i Akademskim odborom za selo SANU. U dokumentaciji koja je pre tri meseca upućena Ministarstvu poljoprivrede se između ostalog predlaže da ministarstvo objavi liste sorti po pripadnosti tehnološkoj grupi, kako bi proizvođači na početku proizvodnog procesa znali šta ih očekuje u momentu prodaje pšenice.

- Ubeđeni smo da bi ova mera uticala na ukupan kvalitet pšenice u Srbiji. Naime, pošto je sorta nosilac i prinosa i kvaliteta zrna, prilikom postupka registracije u Sortnoj komisiji Ministarstva se ispituje i njen potencijal za tehnološki kvalitet zrna i ti parametri se moraju uzimati u obzir - kaže Malešević.