Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota - I peglana kobasica uskoro postaje brend

Pirot se nalazi na istočnoj kapiji Srbije, na nekadašnjem putu via militaris, na sredokraći Londona i Kalkute i na važnoj međunarodnoj saobraćajnici Koridor 10.

Nekada poznat kao grad tekstila, a sada gumarske industrije, ljubomorno čuva tradiciju i ponosi se svojim brendovima – kačkavaljem, ćilimom i peglanom kobasicom, po kojima je dugo prepoznatljiv i u Srbiji i u inostranstvu.

Zato su prva asocijacija na Pirot ćilim i kačkavalj, a poslednjih godina sve više i pirotska peglana kobasica, specijalitet koji se samo ovde pravi.

– Čini mi se da čitava Srbija, pa ni mi, nismo bili svesni šta znači brend i imati neki prepoznatljiv proizvod koji se stvara decenijama, pa i vekovima. Više puta sam isticao da bi proizvodi iz Pirota zauzeli značajna mesta ako bismo govorili o srpskim brendovima. To su sada svakako pirotski ćilim, kačkavalj i pirotska peglana kobasica koja postoji veoma dugo, ali u poslednje vreme je došla posebno do izražaja - kaže gradonačelnik Pirota Vladan Vasić i ne propušta da pomene čuveno staroplaninsko jagnje i grnčariju, nekadašnji Radnički, ali i brend multinacionalne kompanije Michelin koja u Pirotu ima uspešnu fabriku, Tigar Tires, industrijski brend kakav je nekada bio Prvi maj.

– Imamo tradiciju i kulturno nasleđe koje treba poštovati, a može da se iskoristi i za razvoj turizma. Veliki broj turista iz susedne Bugarske dolazi u naš grad, kupuju kačkavalj, peglanu, sir, ćilim. To je šansa za proizvođače da povećaju proizvodnju i da Pirot bude prepoznatljiv u svetu - kaže Vladan Vasić.

Šta lokalna samouprava čini da se očuva proizvodnja brendova i obezbedi plasman?

– Za sada je dovoljno ono što se plasira na tržištu, sve nalazi kupca, nemamo proizvođača koji se muči sa zalihama. Mi pokušavamo da proizvode i proizvođače na pravi način prezentujemo na sajmovima u zemlji, inostranstvu i u gradu, da ih zaštitimo i pomognemo i proizvođačima u prezentaciji, da im korišćenjem naših simbola olakšamo put do kupaca.

Kakva je budućnost ovih proizvoda i proizvođača, ima li sirovina?

– Mislim da je to jedna mala kugla snega koja se valja nizbrdo i postaje sve veća. Dakle, imamo tržište i kupce koji podstiču proizvođače, traži se veća količina mleka, a povećana je i tražnja za kozjim, ovčjim ili junećim mesom. Ako nema sirovine, ne vrede nam ni zaštićeni proizvodi, nadam se da će to ljudi znati da iskoriste.

Beležimo i povećanje stočnog fonda i povećano interesovanje za otvaranje mini-mlekara i prerađivačkih kapaciteta. Situacija se poboljšava, ove godine smo u Fond za poljoprivredu iz budžeta Grada izdvojili 58 miliona dinara za podsticaje u oblasti poljoprivrede.

Dva od tri proizvoda su zaštićena, dokle se stiglo sa zaštitom geografskog porekla peglane kobasice?

– Pirotski ćilim je zaštićen kao robna marka i ima oznaku geografskog porekla još od 2002. godine. Kačkavalj od kravljeg mleka je kao robna marka sa oznakom geografskog porekla zaštićen 2013. godine, a prošle godine je Mlekarska škola postala prvi ovlašćeni korisnik oznake geografskog porekla pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka.

Uskoro ćemo pokrenuti proces zaštite geografskog porekla pirotske peglane kobasice. Imali smo problem da pronađemo proizvođača koji bi u kontinuitetu proizvodio peglanu kobasicu sa standardnom recepturom i koji ispunjava stroge uslove za proizvodnju jednog takvog prehrambenog proizvoda. Mislim da smo to rešili sa vlasnikom restorana Boem Daliborom Tošićem.

Pored toga, Pravilnik o prodaji proizvoda na kućnom pragu koje je donelo Ministarstvo za poljoprivredu pomoći će da i druga gazdinstva pokrenu proizvodnju na lakši način i zadovolje uslove iz Pravilnika. Imamo iskustva iz saradnje sa Zavodom za intelektualnu svojinu i odeljkom Ministarstva poljoprivrede i mislim da ćemo ubrzati dobijanje sertifikata za peglanu kobasicu. Nadam se da će to biti do kraja godine.

Šta je sa idejom da pirotski brendovi budu i deo diplomatskih poklona, prvenstveno ćilim?

– Zajedno sa NALED-om i Etno mrežom, pod pokroviteljstvom potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović, uspeli smo da deo naših proizvoda bude deo protokolarnih poklona. Iz našeg grada je to ćilim koji rade ćilimarke u Zanatskoj zadruzi Damsko srce. To je projekat Zaposlimo hiljadu žena, u kome učestvuju i druge organizacije iz Srbije koje se bave domaćom radinošću, ali mislim da akcija treba da bude podignuta na viši nivo.

Za sada je to poziv da se kupuju ovi proizvodi iz Etno mreže. Ima efekata. Cilj je, dakle, da se naš ćilim nađe u poklonima Ministarstva spoljnih poslova namenjenim stranim diplomatama.