Vrste i funkcije berzi

Sve berze funkcionišu na istim principima, tako da podelu berzi možemo vršiti samo prema materijalu kojim se na berzama trguje. Prema tom načinu podele razlikujemo tri osnovne grupe berzi:

- finansijske berze - na kojima se trguje finansijskim instrumentima, kao što su akcije i obveznice, a među ove berze spadaju i valutne berze;

- robne berze - na kojima se trguje robama, mada se danas najčešće i robama trguje korišćenjem finansijskih instrumenata koji u osnovi (podlozi) imaju robu i

- mešovite ili opšte berze – osnivaju se na manjim tržištima, imaju manji obim trgovanja pojedinačnim tržišnim materijalima, mogu da organizuju trgovanja finansijskim instrumentima i robama.

Najpoznatije finansijske berze u svetu su: NYSE- Njujorška berza; AMEX-Američka berza; LSE-Londonska berza; FSE-Frankfurtska berza; TSE-Tokijska berza; NYX-Pariska berza isl. Najpoznatije robne berze su: CME- Čikaška merkantilna berza; LME- Londonska berza metala, COMEX- Njujorška terminska berza isl.

Osnovni zadaci svake berze su: podsticaj stvaranju likvidnog tržišta, stvaranje uslova za formiranje objektive cene, indirektna pomoć finansiranju privrede, informisanje i zaštita investitora.

Likvidno tržište - postoji ako je učestalost transakcija velika, ako je spred cena (razlika između cene ponude i cene tražnje) mali, ako se nalozi za trgovanje mogu izvršiti brzo i ako je razlika u promenama cena između transakcija minimalna. Razvoj poslova sa hartijama od vrednosti, kao i razvoj tržišta kapitala može se uspostaviti samo preko likvidnog tržišta, jer ono omogućuje investitorima brzu i laku promenu oblika finansijske aktive.

Formiranje objektivne tržišne cene - proizilazi iz zadatka berze da obezbedi koncentraciju ponude i tražnje kako bi njihovo sučeljavanje dovelo do formiranja objektivne cene hartije od vrednosti. Kao organizator tržišta, berza autonomno raspolaže mehanizmima koji doprinose ostvarenju zadatka formiranja objektivne tržišne cene. Među najznačajnijim mehanizmima u tom smislu svakako su metode trgovanja koje se koriste u trgovanju pojedinačnim hartijama od vrednosti, grupama hartija od vrednosti, odnosno u trgovanju hartijama od vrednosti na određenim tržišnim segmentima. Prilikom formiranja cene na tržištu, međutim, moguće su razne manipulacije učesnika, tako da iz berzine funkcije obezbeđenja uslova za formiranje objektivne cene proizilazi i obaveza berze da prati aktivnosti učesnika kako bi blagovremeno uočila i otklonila eventualne manipulacije i njihov uticaj na formiranje cene. Zadatak otkrivanja i sankcionisanja manipulacija je zadatak i Komisije za hartije od vrednosti.

Indirektna pomoć u finansiranju privrede - ova funkcija berze odnosi se na ulogu koju berza ima u stvaranju objektivnog, likvidnog i efikasnog tržišta pojedinačnih hartija od vrednosti. Svest investitora o mogućnosti brzog i lakog ostvarenja prinosa na investirana sredstva, prostom prodajom hartije od vrednosti na berzi, utiče na odluku investitora da kupi hartiju od vrednosti i na primarnom tržištu, čime se sredstva upućuju na račun kompanije za njeno buduće finasiranje. Saznanje kompanije da na tržištu postoji izražena tražnja za njenim hartijama navodi kompaniju da razmišlja o novim projektima za koje postoji velika izvesnost da budu finansirani iz nove emisije hartija od vrednosti, čime kompanije uvećavaju svoj kapital.

Funkcija berze u informisanju i zaštiti investitora - ogleda se na nekoliko nivoa. Prvo, berza svojom regulativom obavezuje emitenta hartije od vrednosti da redovno izveštava javnost o svim relevantnim činjenicama koje mogu imati uticaja na cenu hartije od vrednosti. Drugo, sama berza redovno obaveštava javnost preko svoje kursne liste o svim informacijama sa samog tržišta i treće, svojom ulogom nadzora nad aktivnostima emitenta i posrednika na tržištu, kao i svojim pravilima kojima obezbeđuje ravnopravnost učesnika i zabranu manipulacija, berza direktno utiče na blagovremeno i tačno informisanje javnosti, kao i na zaštitu investitora u hartije od vrednosti.

(Napomena: tekst je preuzet iz knjige "Uvod u berzansko poslovanje" - Beogradska berza)