Heli-taxi uskoro vozi i "od vrata do vrata" - Srbija još čeka na veći razvoj helikopterskog saobraćaja

Može li se do Zlatibora iz Beograda stići za sat vremena? Može! Nije reč o predizbornom triku i još jednom u nizu obećanja "da će do srpske planine autoputem biti potrebno 120 minuta". Na to ćemo, kako smo naučili, morati da sačekamo još "dve godine". Ovde je reč o helikopterskom saobraćaju.

"Ih", pomislićete, "ko se u Srbiji još vozi helikopterima"? I ne može vam se zameriti. Prva asocijacija na ove letelice za većinu građana su vojni helikopteri i kruženja iz bezbednosnih razloga kada dolaze visoki strani zvaničnici (dobro, i Brena kad je krajem osamdesetih sletela na stadion na koncert u Sofiji).

A da li ste znali da se u Srbiji razvija i helikopterski taksi saobraćaj?

Direktorat civilnog vazduhoplovstva izdao je u avgustu 2016. godine prvi sertifikat za obavljanje javnog prevoza helikopterima kompaniji Balkan Helicopters, čime je ovaj vid prevoza postao dostupniji široj populaciji, a ne samo državim strukturama. Ipak, priča o letelicama sa propelerima najviše se aktuelizuje za vreme kakvih nepogoda, poput poplava koje su nas zadesile 2014. godine ili hitnog prevoza pacijenata. U žiži su ovih dana i jer je država najavila nabavku novih helikoptera za potrebe Vojske i MUP-a, koji će takođe biti korišćeni u civilne svrhe, dok je nedavno odjeknula i vest da će Zavod Moma Stanojlović biti regionalni centar za održavanje Airbus helikoptera.

Pa gde je Srbija kada je o helikopterskom saobraćaju reč?

Stiže i heli-taxi

Iako je među korisnicima dosta poslovnih ljudi, u Balkan Helicopters, zasada i dalje jedinoj registrovanoj kompaniji za javni avio-prevoz helikopterom u Srbiji, za naš portal kažu da među koriniscima imaju i veliki broj turista, kao i običnih ljudi koji žele da iznenade svoje najbliže za rođendane, godišnjice, veridbe..

- Od dobijanja sertifikata prevezli smo više od 1.500 putnika - navode.

Ova kompanija zasad ima samo mogućnost za panoramsko letenje, a uskoro će započeti i pružanje usluga heli-taksija - "brzog, udobnog i bezbednog transporta od vrata do vrata helikopterom", kako navode na svom sajtu.

U Direktoratu civilnog vazduhoplovstva za eKapiju pojašnjavaju da je, da bi operater mogao da obavlja javni avio prevoz koji obuhvata avio-taksi, potrebno da stekne Sertifikat vazduhoplovnog operatera AOC i operativne dozvole koje izdaje Direktorat. Ako operater ima samo AOC, što je slučaj sa Balkan Helicopters, onda on može da obavlja panoramsko letenje, odnosno letove koji započinju i završavaju se na istom aerodromu ili operativnom mestu. Za obavljanje letova između dva aerodroma ili operativna mesta, što sada mogu da rade samo Vojska i policija, potrebna je i Operativna dozvola, a Balkan Helcopters je u postupku njenog izdavanja.

- Helikopterski saobraćaj je, u odnosu na avionski, u Srbiji slabije razvijen. Osim Balkan Helicopters, koji jedini obavlja javni avio-prevoz helikopterom i to samo panoramsko letenje, postoji i svega nekoliko operatera koji obavljaju posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju helikopterima. Pod tim se podrazumevaju snimanje iz vazduha, kalibraža, usluge u poljoprivredi i šumarstvu i slično - navode u Direktoratu.

Da bi se stekao AOC, inače, potrebno je da operater raspolaže najmanje jednim helikopterom (u vlasništvu ili uzet u zakup). Balkan Helicopters u svojoj floti zasad ima 4 helikoptera proizvođača Robinson. U Direktoratu za naš portal, inače, kažu da od izdavanja prvog sertifikata, nije bilo novih zahteva za obavljanje javnog avio-prevoza helikopterima.

Kako kažu u kompaniji Balkan Helicopters, usluge heli taxija veoma su razvijene u drugim zemljama, a ovaj vid transporta može biti važan i u Srbiji - zbog konfiguracije terena i loših puteva. Kako dodaju, dobijanje Operativne dozvole, i zvaničan početak rada heli-taksija, pitanje je momenta.

Uz letelice važna i infrastruktura

Ako po strani, međutim, ostavimo letenje radi prestiža, razgledanja, uštede vremena ili zabave, veći broj helikoptera potreban nam je i za transportovanje i prebacivanje ugroženih ili povređenih ljudi, za šta se u svetu formiraju posebni timovi. Broj helikoptera upisanih u Registar vazduhoplova Republike Srbije, znatno je manji od broja upisanih aviona, pokazuju podaci Direktorata. Do kraja ove godine, ipak, njihov broj biće uvećan bar za dve letelice.

Ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova naime, zaključila su još krajem 2016. godine ugovor sa kompanijom Airbus Helicopters o nabavci devet helikoptera H-145M za potrebe Vojske Srbije i MUP-a, a prva dva će, nedavno je potvrđeno, stići do kraja godine. Reč je o letelicama koje će protivvazdušnoj odbrani VS, te helikopterskoj jedinici MUP-a Srbije, omogućiti izvršavanje najzahtevnijih misija - za transport, traganje i spasavanje, borbene misije, medicinsku evakuaciju, nadzor i osmatranje...

Koliko i u kakvim okolnostima se obavljaju civilne helikopterske HEMS (Helicopter Emergency Medical Services) i SAR (Search and Rescue) operacije u regionu, bila je tema i jednog od panela Vazduhoplovnog samita Jugoistočne Evrope, održanog početkom marta u Beogradu.

Iako prema potrebi pružaju takve usluge, predstavnik helikopterske jedinice MUP Srbije, Nenad Nedić, rekao je na pomenutom skupu da su helikopterske HEMS operacije u Srbiji svrstane u komercijalne delatnosti, a kako je istakao, problem predstavlja činjenica što su oni državni organ, a ne privredno društvo.

Za obavljanje ovih operacija neophodno je ispuniti nekoliko zahteva.

- Prvo, morate da posedujete helikopter koji ispunjava uslove za obavljanje HEMS operacija, tj. da ima svu opremu kako bi pacijent bezbedno stigao do bolnice, a i zahtevi za posadu su visoki. Međutim, problem je što u Srbiji postoji i samo jedan helidrom za prihvat takvih putnika, i to na VMA. To znači da iako ispunimo sve potrebne uslove, ostaje problem što nema dovoljno helidroma, zbog čega moramo raditi na unapređenju mesta za sletanje i poletanje kako bismo ispunili regulative zlatnog sata.

Da bi se ispoštovala ova procedura, odnosno povređeni trasportovao u roku do 30 minuta do najbliže bolnice, istakao je Nedić, potrebno je pre svega uložiti u infrastrukturu u minimum 5-6 gradova, a kao moguće potencijalne baze za stacioniranje helikoptera, pored Beograda, ranije su se pominjali Novi Sad, Niš, Bor, i Čačak.

Helidrom ni(je) neophodan u svim slučajevima

Za razliku od akcija spasavanja i mediko transporta, za letove koje planira da sprovodi Balkan Helicopters, helidromi nisu nužan preduslov, pošto, kako kažu, "helikopter faktički može da sleti bilo gde".

Trenutno u Srbiji, prema podacima Direktorata civilnog vazduhoplovstva, 3 operatera helidroma ima važeće saglasnosti za korišćenje helidroma (BD Agro Dobanovci, Ciklonizacija Novi Sad i Lotika Mokra Gora).

Pre 6 godina, podsetimo, Direktorat je pokrenuo i inicijativu da sve opštine u Srbiji dobiju letelišta za helikoptere, pa od 130 lokalnih samouprava kojima je upućen poziv za otvaranje i registrovanje helidroma, lokacije je ponudilo njih 47. Na tome se, međutim, stalo.

Na pitanje zašto ovaj projekat nije zaživeo u praksi, u Direktoratu kažu da su ovlašćena lica sprovela pregled svih ponuđenih lokacija i dostavila lokalnim samoupravama mišljenje o istim, te izveštaje o uočenim nedostacima, ali da nakon toga nije bilo povratnih informacija.

- U malom broju slučajeva, lokalne samouprave su dobile dozvole za korišćenje letilišta za helikoptere sa rokom važenja od godinu dana, ali nakon isteka ovog perioda nisu podnošeni zahtevi za produženje dozvola - ističu u Direktoratu.

Za naš portal dodaju i da "podržavaju obnavljanje ove inicijative, te da će pružiti punu podršku aktivnostima na njenoj realizaciji u skladu sa svojim ovlašćenjima".

Do veće flote i iz EU fondova

Razvoj helikopterskog saobraćaja u Srbiji u civilne svrhe, kako je istaknuto na pomenutom panelu, uticaće i na brže povezivanje, ne samo regiona, već i Evrope, a kao što su to ranije iskoristile Hrvatska i Slovenija, i Srbija ima šansu da preko evropskih fondova dođe do nove opreme i helikoptera kako bi efikasno obavljala HEMS i SAR operacije.

Skupa "igračka"?

Iako helikopterski saobraćaj postaje dostupniji građanima, cena najma će, po svemu sudeći, diktirati broj onih koji će moći da se voze i prevoze ovim letelicama. Letenje helikopterima kompanije Balkan Helicopters staje od 33 pa do više od 600 EUR, u zavisnosti od tipa usluge, broja putnika i vremena trajanja vožnje.

Ivana Bezarević