Fondovi sve zainteresovaniji za kupovinu banaka u Srbiji

Za obavljenu fiskalnu konsolidaciju Srbija u poslednje vreme dobija samo komplimente. Sa druge strane, stručnjaci procenjuju da su u sferi strukturnih reformi rezultati šaroliki.

Od nas se očekuje da rešimo problem javnih preduzeća i okončamo privatizaciju. Međutim, za gubitaše je teško naći odgovarajuće patnere i jedna od retkih preostalih "zlatnih koka" koja bi mogla da donese zaradu je Komercijalna banka.

Da je ovu finansijsku kuću država ponudila na prodaju kada i druge velike banke, verovatno bi napravila odličan posao. Međutim, vremena su se izmenila i danas se kao zainteresovani kupci za banke češće javljaju fondovi nego druge banke koje bi da se proširuju. Pojedine su čak i napustile naše tržište, poput KBC grupe i Findomestica. Otišle su i banke u kojima je dominirao grčki kapital, uglavnom zbog poznatih problema u matičnoj zemlji.

Prema rečima Branka Živanovića, profesora Beogradske bankarske akademije, to je prirodan tok stvari.

- Nekada smo bili kreditno perspektivno tržište, a sada su nam bankarski kapaciteti veći od realnih potreba... Građani su oprezni, a privreda, rekao bih, nadinvestirana. Tu je još visok procentat nenaplativih kredita - NPL. Sve to znači da je ovde mali prostor za rast kreditne aktivnosti. U takvim uslovima, renomirane bankarske institucije se ponašaju racionalno. Održavaju postojeći nivo kreditnih aktivnosti bez posebne želje da povećaju nivo pozajmica, posebno u segmentu privrede. One na ovom tržištu ostvaruju zaradu, a to dobrim delom čine tako što racionalizuju mrežu poslovanja i tako smanjuju troškove. Ne bih se iznenadio kada bi se neke od njih sutra povukle. Ukoliko bi im neko ponudio odgovarajuću cenu, lako bi se odlučile da odu iz Srbije. U godinama koje dolaze kao zainteresovane banke za ulazak na naše finansijsko tržište vidim one iz bivših republika Sovjetskog saveza i eventualno iz Kine - kaže Živanović.

Ako su već banke, i to one renomirane, obazrive, a to se može očekivati i u narednom periodu, pitanje je šta bi Srbiji mogao doneti dolazak fondova koji su se već pojavili kao vlasnici banaka na našem tržištu. Prema Živanovićevim rečima, to ne mora biti nužno loša opcija, jer i oni upumpavaju novac, ali na duže staze od njih ne treba očekivati mnogo.

- Fondovi su ljubitelji "blic kriga". Vode politiku "kupi kada je jeftino, prepakuj, dodaj još malo, naduvaj cenu i onda to sve prodaj za veće pare". Za njih je razvoj tržišta na kome posluju nebitan, već samo gledaju trenutni interes. Oni nisu banke niti žele da to postanu - ističe Živanović.

Fond River Styxx nije dobio dozvolu Narodne banke Srbije da preuzme Telenor banku.

- U skladu sa svojom ulogom NBS treba da prati kakve finansijske organizacije ulaze u strukturu nacionalne bankarske mreže. Telenor banka je niskorizična banka okrenuta stanovništvu. Ona je za kratko vreme ostvarila dinamičan rast i donela brojne nove usluge... Dobro je što je monetarna vlast oprezna kod davanja dozole i izbora novog kupca. Novi vlasnik treba da bude kvalitetan i pouzdan, odnosno da nastavi unapređenje bankarstva kod nas – pojašnjava profesor Živanović.