Srbiji neophodan katastar klizišta

Trećina teritorije u Srbiji pod rizikom je od klizišta, upozoravaju stručnjaci, a sa svakom novom poplavom aktiviraju se nova. U nadležnoj Vladinoj kancelariji navode da su od 2014. do danas, u saradnji sa lokalnim samoupravama, sanirali 44 klizišta, a procenjuje se da ih u Srbiji ima oko 30.000.

Država nema pravni osnov da pomogne građanima čiji su objekti zbog klizišta oštećeni ili srušeni pre 2014. godine, kažu u Vladinoj Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima, jer su tek od te godine, kada su nas pogodile majske poplave, donošeni zakoni koji omogućavaju državi da pomogne onima koji su pretrpeli štetu usled elementarne i druge nepogode. I pored toga, nadležni nisu u obavezi da pomognu.

- Nije dejstvom, delovanjem ili nedelovanjem opštine došlo do pokretanja klizišta, prema tome ne postoji odgovornost, a s toga ne postoji ni obaveza. Postoji humana ljudska obaveza države da izađe u susret potrebama ljudi i da im pruži pomoć u kojoj to država može - kaže Marko Blagojević, direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

Ono što država ne bi smela, jeste da ozakoni objekte koji su već izgrađeni na klizištu bez dozvole.

- Zakonom o ozakonjenju je predviđeno da se ne radi ozakonjenje na klizištima, međutim, ako neko iz lokalne samouprave treba da izvrši legalizaciju, on ako nije stručan, ne može da zna da li je nešto na klizištu ili nije. Lokalna samouprava nema dovoljno stručnih ljudi - navodi Dobrica Damnjanović iz Geološkog zavoda Srbije.

Zato je neophodno da imaju katastar klizišta, a na njegovu izradu čekaće se godinama.

Prema podacima Geološkog zavoda u Srbiji je u protekloj deceniji popisano oko 10.000 klizišta. Procenjuje se da ih ima gotovo 30.000. Ako se popisivanje nastavi sadašnjom brzinom, tek za 20 godina mogli bismo da saznamo koliko klizišta zaista ima u Srbiji.

- Sigurno da je potrebno preko 2 mil EUR, a što se tiče kadrova Geološkog zavoda, najmanje četiri do pet ljudi je potrebno primiti da bi mogli da odgovore tom poslu. Na taj način bismo mogli da računamo da bi teritorija Srbije bila pokrivena za pet godina - kaže Velizar Nikolić iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Stručnjaci ističu da bez katastra klizišta Srbija ne može da ima ni tzv. kartu hazarda i rizika. A ta karta trebalo bi da odgovori na ključno pitanje - koji su tereni u Srbiji nepovoljni za gradnju, kako bi u tim zonama bila zabranjena.