Izvršni direktori optimistični uprkos mnogobrojnim izazovima - Više od polovine planira povećanje broja zaposlenih

Rekordan broj generalnih direktora je optimističan po pitanju globalnog ekonomskog okruženja, barem kratkoročno gledano. Ovo je jedan od ključnih rezultata 21. ankete koju je kompanija PwC sprovela među više od 1.200 izvršnih direktora širom sveta, a koji su, nakon Davosa, predstavljeni i na Kopaonik Biznis Forumu.

Čak 57% poslovnih lidera u svetu uvereno je da će se privredni rast na globalnom nivou uvećati u narednih 12 meseci. Reč je o dvostruko većem broju u odnosu na prošlu godinu (29%) i o najvećem porastu od 2012. godine, kada je kompanija PwC počela da sprovodi ankete o globalnom rastu. Isto mišljenje deli 40% poslovnih lidera u Srbiji, što je za 9% više nego prošle godine, kao i 45% njihovih kolega iz regiona centralne i istočne Evrope.

- Optimističan stav izvršnih direktora kada je reč o globalnoj ekonomiji rezultat je veoma stabilnih ekonomskih indikatora. Ako se uzme u obzir da je ekonomija evrozone prošle godine porasla za 2,5%, što je najveća stopa rasta u poslednjih deset godina, kao i predviđanja porasta BDP-a na većini glavnih globalnih tržišta, ne iznenađuje toliki optimizam direktora - izjavio je Vladislav Cvetković, direktor za razvoj poslovanja kompanije PwC Srbija.

Više radnih mesta, ali i manjak kvalifikovane radne snage

Nešto više od polovine (54%) generalnih direktora u svetu planira da poveća broj zaposlenih u narednih 12 meseci, što predstavlja blagi porast u odnosu na prošlu godinu (52%). Zdravstvo (71%), tehnologije (70%), poslovne usluge (67%), komunikacije (60%) i ugostiteljstvo su među sektorima u kojima postoji najveća potreba za novom radnom snagom.

Srpski poslovni lideri su ove godine optimističniji nego u protekle tri u pogledu rasta broja zaposlenih u njihovim kompanijama, budući da je njih 58% reklo da planira otvaranje novih radnih mesta.

Istraživanje, međutim, pokazuje sve veći nivo zabrinutosti zbog nedostupnosti adekvatno obučenih kadrova, sa čime se saglasilo čak 91% sagovornika u Srbiji. Konkretno, što se tiče digitalnih veština, 85% izvršnih direktora je izuzetno zabrinuto za njihovu dostupnost u zemlji u kojoj se nalaze, dok 73% smatra da njihovi zaposleni ne poseduju veštine koje se danas smatraju neophodnim.

(Vladislav Cvetković) Odmah zatim sledi zabrinutost zbog nestabilne geopolitičke situacije i širenja političkih tenzija, čije bi nepredviđene posledice mogle negativno da se odraze na društvenu i ekonomsku stabilnost. Pored ovih, na listi najvećih razloga za brigu visoko mesto zauzimaju brze tehnološke promene i strepnje od posledica visokotehnološkog kriminala, koje su po prvi put otkako se sprovodi istraživanje u Srbiji rangirane među prvih 10 pretnji po poslovanje.

Zabrinutost zbog hakerskih napada

Rezultati istraživanja ukazuju na nekoliko indikativnih promena u načinu razmišljanja srpskih poslovnih lidera u protekle tri godine. Naime, za nedostatak kvalifikovane radne snage je 2016. godine bilo zabrinuto "samo" 57% srpskih direktora. Nivo zabrinutosti je značajno porastao prošle godine (82%), da bi ove godine dostigao rekordnih 91%, što se poklapa sa strahovima ispitanika u okruženju i u svetu koji su, međutim, taj problem prepoznali nešto ranije.

Druga velika promena u načinu razmišljanja odnosi se na povećanu zabrinutost zbog brzine i posledica tehnoloških promena, za koju je ove godine zabrinuto čak 88% ispitanika u Srbiji, što predstavlja najveći skok u odnosu na prethodne tri godine. Zato ne čudi ni porast zabrinutosti zbog visokotehnološkog kriminala koji i u svetu i kod nas beleži značajan skok. Tokom protekle dve godine svetski lideri su više nego srpski bili na oprezu zbog hakerskih napada (61%), da bi ove godine čak 80% njih izrazilo zabrinutost po ovom pitanju. Kod nas ova tema nije bila aktuelna tokom protekle dve godine, da bi ove godine, verovatno usled učestalih hakerskih napada u svetu, nivo zabrinutosti skočio na čak 72%.

Generalni direktori se slažu da je potrebna prekvalifikacija kadrova kako bi se osposobili za nova i drugačija radna mesta, dok bi obrazovni sistemi trebalo da se menjaju tako da omoguće sticanje odgovarajućih veština koje bi zaposlenima pomogle da se uspešno snađu u radnom okruženju koje donosi budućnost.

Dobra vest je da većina direktora u Srbiji prepoznaje ovu sveprisutnu obavezu prekvalifikacije (64% u odnosu na 67% direktora u svetu) i slaže se da imaju odgovornost da izvrše prekvalifikaciju zaposlenih čija su zaduženja i poslovi automatizovani usled tehnoloških dostignuća.

- Danas uspešne kompanije treba da teže ka uspostavljanju saradnje sa univerzitetima, i to na svim nivoima, kako bi mladi ljudi mogli da steknu potrebna znanja i veštine. Premda zbog birokratije u pojedinim zemljama ovo nije lako ostvariti, od izuzetne je važnosti da kompanije pronađu partnere u obrazovnom sektoru koji će svojim primerom promeniti ovu situaciju - navodi Biljana Bogovac, partner iz kompanije PwC Srbija.

Efekti globalizacije

Upitani da ocene u kom obimu je globalizacija pomogla u rešavanju čitavog spektra problema u svetu, generalni direktori odgovaraju različito, ali su u jednom saglasni, a to je da se koristi od globalizacije u pojedinim aspektima života i neuspesi globalizacije u rešavanju određenih problema uzajamno potiru. Oni se takođe slažu da živimo u svetu koji se sve više fragmentizuje u pogledu poslovanja, sistema vrednosti i politike, što za posledicu ima sve rasprostranjeniju regionalizaciju, porast nacionalizma i protekcionizma.

Rezultati ankete ipak ukazuju na to da generalni direktori u Srbiji gledaju na globalizaciju kao na pojavu koja predstavlja dobrobit za sve. Većina ispitanika smatra da je globalizacija pozitivno uticala na kretanje ljudi, roba i kapitala, kao i na bolju razmenu informacija. Osim toga, generalni direktori imaju pozitivan stav o globalizaciji, jer je ona omogućila univerzalnu povezanost (90%).

Poslovni lideri u Srbiji, kao i njihove kolege u svetu, smatraju da globalizacija nije u dovoljnoj meri doprinela smanjenju razlike između bogatih i siromašnih, odnosno ublažavanju posledica klimatskih promena. Osim pomenutog, direktori u Srbiji navode da globalizacija nije uspešno rešila pitanje upravljanja geopolitičkim rizicima, kao ni pitanje potpunog i smislenog zapošljavanja.