Markus Bogdanović, Alas holding Srbija - Graditelj opozicije, rušitelj sankcija

Markus Bogdanović je stari znalac Srbije i Balkana.

Danas je suvlasnik i generalni direktor kompanije Alas holding za Srbiju, kompanije koja je u sastavu Asamer & Hufnagl, porodične firme specijalizovane za proizvodnju šljunka, kamena, cementa, betona, reciklažu i obradu mineralnih sirovina.

Građevinskim materijalima počeo je da se bavi 1998. Pre toga, od 1991. do 1998. bio je "in charge" za trgovinu pri austrijskoj ambasadi. Ko misli da su u to vreme sankcije sprečavale trgovinu između dve zemlje, silno greši. Kako se tačno trgovalo, e to malo ko zna, a Bogdanović je jedan od njih. Iako sa pristojne istorijske distance, o metodama ne govori. Kaže samo da je trgovine bilo i zagonetno se smeška.

"Nije uvek lako bilo da se radi pod tim okolnostima. Trgovina između Srbije i Austrije je postojala uprkos sankcijama. Zvanično, ja to nisam znao. Najviše se trgovalo prehrambenim proizvodima, što je uz aglasnost UN bilo i dozvoljeno. Bitno nam je bilo da nismo smanjili aktivnost trgovinske kancelarije Austrije u Srbiji. Veze koje su tad nastale i danas su održane, što je sigurno doprinelo da Austrija danas bude najveći inostrani investitor u Srbiji", kaže Bogdanović. Pomagao je i opoziciju. U šali kaže da sad kad su se socijalisti pomirili sa demokratama o tome može slobodno da priča. Pomagao je da iz Austrije stiže novinski papir za nezavisne medije u Srbiji, pošto srpski Matroz nije hteo da im ga prodaje.

Ne iznenađuje, stoga, što odlično govori srpski. Rođen je u Beču, na granici Balkana, odakle su mu roditelji, ali ga odaje prezime. Jedan od predaka mu je bio austrougarski vojnik, negde sa ovih prostora. Kao oficir doselio se u Beč.

Bogdanović je završio ekonomski koledž u Istanbulu. Turski jezik mu je, kaže, mnogo pomogao da nauči srpski, ne koliko zbog gramatike, nego zbog reči koje su istovetne u srpskom i turskom. Uz to, kaže, život u Istanbulu mu je pomogao da "nauči" Balkan. Za Srbe kaže da su, ipak, daleko bliži Beču nego Carigradu. "U Austriji živi mnogo Srba i Austrijanci su srećni što oni tamo rade. Bez njih Austrija ne bi mogla da funkcioniše."

Oženio se u Srbiji. Zbog žene je, krajem devedesetih, ostavio diplomatiju. Sledeća služba trebalo je da mi bude na Dalekom istoku. Žena to nije htela". Supruga mu je, međutim, poželela da živi u Minhenu, tako da Bogdanović sad vikendima putuje u Nemačku, a preko nedelje stanuje u Beogradu. S vremena na vreme "odzuji" i do Beča.

Do tamo treba manje od pet sati. Naravno, uz veliki automobil i malo sreće da izbegne radare. Takođe, često putuje i kompanijskim avionima, tako da mu paralelni život u Srbiji i Nemačkoj nije naporan. "Isto mi je kao da putujem do Novog Sada", kaže Bogdanović.

Kamenolomi

Bogdanović je 1998, dakle, izašao iz diplomatije i prešao u privatni sektor. Prihvatio je da radi na privatizaciji Beočinske fabrike cementa. Kaže da je još tada bio siguran da će do promena u Srbiji brzo doći. Morao je, ipak, da sačeka da mine još jedan rat.

Austrijski Asamer i Alpina (u to vreme su imali zajedničko preduzeće Alas International) nakon petooktobarskih promena nadmetali su se protiv francuskog LaFarge-a oko kupovine BFC-a. Na kraju je tadašnja srpska vlada, predvođena premijerom Đinđićem, kaže Bogdanović, "presekla" i "ubedila" obe firme da zajednički kupe najveću srpsku cementaru. Osim te akvizicije, Alas holding je danas vlasnik i šest kamenoloma, kao i šabačke fabrike Zorka Keramika. Kompanija je u poslednje vreme najpoznatija po kamenolomima.

Alas je najviše pominjan zbog kamenoloma na Fruškoj gori. Plan te kompanije je da na toj planini, prvi put u Srbiji, rekultiviše postojeće kopove kamena. Ta korporacija je dosad rekultivisala više desetina kopova u svetu, a u Srbiji bi to najpre trebalo da učini sa kamenolomom "Kišnjeva glava", do 2012. Drugi kop kamena, "Srebro", još je nepoznanica i za samu firmu, Bogdanović kaže da će Alas najpre morati da ispumpa vodu koja se proteklih deset godina, koliko kamenolom ne radi, nakupila da bi moglo da se proceni koliko će vremena proći do potpune rekultivacije. Među žiteljima tog kraja ovaj kop poznat je kao "Ledinačko jezero" na koje su dolazili na kupanje iako je nesigurno. Zbog odronjavanja kamenja često su se događale nesreće.

Za uzvrat, Alas će dobiti pravo da proda kamen koji iskopa prilikom rekultivacije. Lokalni žitelji, kojima će imovina u tom području nakon rekultivacije svakako dobiti na vrednosti, želeli bi da se taj posao obavi i brže. Možda bi to i bilo moguće, ali eksploataciju kamena, kaže Bogdanović, diktira i tržište.

"Ne možemo da eksploatišemo više nego što možemo da prodamo u određenom trenutku. Šta da radim sa zalihama", kaže on. Da će biti kupaca za kamen ne sumnja. Građevina u Srbiji cveta uprkos krizi i, bar kako procenjuje Bogdanović, taj trend će se i nastaviti. Uz to, Alasovi kamenolomi su strateški raspoređeni blizu deonica budućih autoputeva u Srbiji. Planovi kompanije su da počnu da proizvode i beton.

Asamer ima 5.000 zaposlenih i obrt od pola milijarde evra. Firma je i dalje privatna u vlasništvu porodice. Vlasnici su trojica braće, a u firmi već radi i treća generacija Asamerovih. Bogdanović je suvlasnik firme u Srbiji. Kaže da je u ovom trenutku u boljoj poziciji što radi za privatnu, porodičnu, kompaniju, pošto na nju ne utiče pad svetskih berzi. "Trenutno nam odgovara što nismo na berzi. Ne osećamo turbulencije na finansijskom tržištu. Uz to, naša branša ne pati od pada kupovne moći stanovništva", kaže on.

Bogdanović kaže da nije želeo da radi u akcionarskom društvu jer u privatnoj firmi može direktno da komunicira sa vlasnicima i da brzo, bez trošenja vremena na sastanke upravnih odbora, donese neku odluku. "Postoji studija u kojoj stoji da porodične firme opstaju tri generacije, a da se kasnije prodaju. Već u trećoj generaciji upravljanje firmom polako počinje da se širi na zetove i ljude koji dolaze sa strane. Ljudi koji nisu iz familije, iskustvo pokazuje, često imaju druge interese i nisu toliko međusobno povezani.

U slučaju Asamera u kompaniji su već zaposleni i unuci osnivača. Zetova, srećom ili ne po firmu, još nema. Ipak, u familiju polako odrastaju i dve devojke. Može li to biti "rizično" po porodični biznis? "Zasad je atmosfera takva da su svi složni. Ali u sledećoj generaciji postoji sedmoro naslednika".

Poslu je veoma posvećen i veruje da će bar još dvadesetak godina nastaviti da ga radi. Na odmore sa familijom putuje četiri puta godišnje. Obavezni su, kaže, odmor na Karibima oko Nove godine i skijanje na Alpima.

Austrijanac je i skijanje mu je urođena navika. Skija, najčešće, po komšiluku – Garmišpartenkirhenu ili Kicbilu. U Srbiji mu je za skijanje najbolja Brezovica.

Kaže da danas, osim na poslovne večere, tokom nedelje ne izlazi u Beogradu. Voli da odlazi u Absint, ali preko dana, iako je probao i uveče. Kaže da mu je uveče prevelika gužva.

Nekad je, tokom, devedesetih, to ipak radio. Imao je i jašta – mlad, na dobrom poslu i za srpske prilike pun para, sa pasošem koji lako prelazi granice imao je dobre "početne pozicije". Ipak, veli da ih nije preterano koristio.

"Super je bilo to vreme. Jedino mi je bilo žao jer sam video da se moje kolege iz Srbije muče".

poziv na pretplatu na - www.emportal.co.rs