(Biznis)Markus Bogdanović, suvlasnik i generalni direktor "Alas International Srbija" - planiramo ulazak na tržište betona

(Markus Bogdanović)

Kompanija "Alas holding", deo austrijske "Asamer grupe", zatražila je i dobila dozvolu od Vlade Srbije da rekultiviše kopove kamena Kišnjeva glava i kamenolom Srebro, poznatije kao Ledinačko jezero. Posle završetka rekultivacije kopa Srebro, ovaj prostor bivšeg kamenoloma biće u potpunosti uklopljen u ambijent Nacionalnog parka Fruška gora, kaže za Biznis Markus Bogdanović, suvlasnik i direktor kompanije "Alas International" za Srbiju.

- Krajem oktobra počinje ispumpavanje Ledinačkog jezera. Čekali smo sve dozvole, koje smo u međuvremenu dobili, a isušivanje jezera trajaće od osam do deset sedmica. Tek nakon ispumpavanja jezera znaće se dalji razvoj celog projekta, jer u ovom trenutku niko ne zna sastav stene, niti kakve su naslage ispod vode. Zbog toga s radovima nećemo početi pre maja sledeće godine. Dozvolu za površinski kop Kišnjeva glava dobili smo na pet godina do 2012. godine, dok je za Srebro količinska dozvola. U ovom momentu teško je reći o kojoj količini kamena je reč, jer se ne zna sastav stene, mada ona neće biti velika.

Za tri lokacije, odnosno rekultivaciju dva kopa i separaciju na Dunavu, planira se ulaganje 11 mil EUR. Nakon toga, jezero će biti otvoreno za kupanje, imaćemo plažu i turističko-sportski kompleks, s tim što od države zavisi da li će dozvoliti gradnju smeštaja.

Kada je reč o Kišnjevoj glavi, rekultivacija podrazumeva ozelenjavanje i pošumljavanje okoline sa 133.000 sadnica, a zelene površine biće uređene kao parkovi, s autohtonim vrstama drveća. Nakon zatvaranja kopa, tu će se naći istraživačko-ekološki kamp i industrijski park. Inače, poznata je stvar da nakon završene rekultivacije skače cena zemljišta i nekretnina u okruženju.

Priča o Ledinačkom jezeru i vađenju kamena iz kamenoloma Kišnjeva glava i Srebro privukla je pažnju javnosti, prvenstveno zbog brige za očuvanje životne sredine u Nacionalnom parku Fruška gora. Da li to znači da ste rešili sve nesporazume?

- Problem je uskladiti potrebe nacionalnog parka sa potrebama privrede i to iziskuje mnogo novca. Kompanija mora da ima i ekonomski interes da bi rekultivisala kamenolome i mi smo konačno našli interes, našli modus i dobili dozvole. Gde god da poslujemo, programi na očuvanju i na unapređenju životne sredine teku paralelno s proizvodnim programima. I prema austrijskim propisima i prema propisima drugih zemlja, uključujući i vaše, stanje prirodne sredine, nakon završetka radova, mora da bude kao što je bilo ranije.

Zbog naročite brige za prirodu, višegodišnji smo partner WWF-a, najznačajnije svetske organizacije za zaštitu životne sredine. "Alas holding" je lider u ovom trendu u Srbiji, a sama rekultivacija podrazumeva proces, nakon zatvaranja rudarskih kopova, pošumljavanja, ozelenjavanja i stvaranja uslova za povratak prirode i bezbedan boravak ljudi. U naš program rekultivacije kamenoloma Kišnjeva glava i Srebro uključeni su stručnjaci iz ove organizacije koji su već nekoliko puta boravili na Fruškoj gori. Eksploatacija sirovina je za nas ljude neizbežna, ali je firma "Asamer", zajedno sa WWF, dokazala kako se to radi savesno i odgovorno. Ne znamo kako će država regulisati brigu o Fruškoj gori, koja je sad pod ingerencijom Srbije. Mi na to ne možemo da utičemo, ali ako bude neki javni konkurs za rekultivisana područja, svakako ćemo se javiti, jer se u Austriji bavimo i turizmom.

U Srbiju ste ušli 2001. godine, sa kompanijom "Lafarge" u privatizaciju Fabrike cementa Beočin, posle čega ste kupili još "Zorka nemetale" u Šapcu, "Zorka opeku", koja proizvodi cigle, i "Zorka keramiku", koja proizvodi keramičke pločice. Koji su vam dalji planovi?

- Kompanija je u Srbiji, od dolaska 2001. godine do danas, uložila oko 70 miliona kroz privatizaciju i dalji razvoj četiri firme. Ove godine završavamo veliku investiciju u keramičke pločice vrednu 11 mil EUR i investiciju od 4 mil EUR totalno nove fabrike za proizvodnju cigle u Srbiji. Te investicije su gotove i biće svečano otvorene u aprilu. Kapacitet "Zorka keramike" je povećan sa jednog na šest miliona kvadrata pločica, od čega će 50% ići na izvoz. Pored podnih, "Zorka" će raditi i zidne pločice. Posle svih investicija u Srbiji očekujemo rast u prometu i do 20% i rast profita od 5%. Planiramo da kroz dve godine počnemo da proizvodimo beton i u Srbiji. U pitanju su grinfild investicije, za početak oko pet betonjerki. Investicija u jednu betonjerku je oko 6 mil EUR.

Kolike su potrebe srpskog tržišta za eruptivnim kamenom i kakva je perspektiva tržišta?

- Vađenje eruptivnog kamena se uvek isplati, jer industrija ima potrebu za ovim kamenom. Kada se uvozi kamen, autoput je za jednu trećinu skuplji, što nema potrebe, jer u Srbiji postoji takozvani eruptivni kamen koji je kvalitetan i najbolji za ovu vrstu radova. Velika je pogodnost kada je kamenolom blizu trase koja se gradi, kao što je slučaj sa Ćeramidama u Srbiji. U Srbiji za sada ima četiri mesta na kojima se vadi eruptivni kamen. Imate i kamenolom blizu Zvornika, od koga se kamen prevozi i do 270 kilometara, jer se isplati i cena to trpi.

Vi nemate alternativu, jer je taj kamen neophodan svuda. Kamen koji mi vadimo u Srbiji ne izvozimo, jer je potreba za ovim kamenom veća od ponude. Na Ćeramidama imamo za sada odobrene radove na 20 godina. Imamo još dva kamenoloma kod Šapca, koji su namenjeni šećernoj industriji, i 99 odsto domaće šećerne industrije snabdevamo krečnjakom. Malo je poznata činjenica da se prilikom proizvodnje šećera koristi krečnjak. Imamo i dva kamenoloma na Fruškoj gori, u kojima se vade eruptivne stene.

Kakvi su uslovi poslovanja za strane investitore u Srbiji?

- Zadovoljni smo uslovima koji nam se daju kao inostranim investitorima. Naišli smo na dobru investicionu klimu. Privatni građevinski sektor odlično radi, ima dobru likvidnost i velika je potrošnja materijala koji mi proizvodimo. Problema imamo u javnim radovima. Država ne ulaže dovoljno u infrastrukturu, nedostaje nova magistrala i železnica. Očekujemo od nove vlade veliki pomak. Njihovo zalaganje i proevropska orijentacija trebalo bi da doprinesu pristupu fondovima EU, koji su oko 500 miliona evra. To bi omogućilo investicije u infrastrukturu, pre svega dugo očekivani Koridor 10. Zavisimo od investiranja države, jer prvenstveno radimo projekte koje finansira država.

Da li uskoro očekujete realizaciju projekta Koridora 10?

- Autoput mora proći kroz Srbiju, ali trenutno ne vidim banku koja bi finansirala ovu vrstu investicije, naročito nakon velike finansijske krize koja je pogodila svet.

Ko vam je konkurencija i čime ste konkurentni?

- Imamo konkurenciju sa kojom nemamo problema. U Srbiji se puno gradi u privatnom sektoru i veliki su projekti u toku. Generalno je konkurencija dobra za posao.

Poziv na pretplatu na BIZNIS na www.biznisnovine.com