Miodrag Kvrgić, genaralni direktor Merkur osiguranja : Presudna snaga volje

Dok svet potresa finansijska kriza nezapamćena u istoriji moderne ekonomije, koja se preliva i na domaće tržište, zaposleni u Merkur osiguranju, barem prema rečima generalnog direktora Miodraga Kvrgića, nisu pod stresom.

On je ubeđen da ta austrijska kompanija, koja je od prošle godine prisutna na domaćem tržištu, neće biti pred slomom, jer posluje na konzervativan način koji ih je održao u životu već 210 godina. Stoga Kvrgić ležerno završava jedan svoj radni dan već u tri po podne u restoranu Kalemegdanska terasa koji mu je jedan od omiljenih kad god se “nakani da pređe Savu”.

Uz oradu u sosu od račića preporučuje belo vino koje je nedavno okusio, dok započinje priču o manirima stranaca sa kojima posluje već u trećoj kompaniji. “Nikad se neće desiti da za stolom neko od njih naruči italijansko ili francusko vino, već uvek traže isključivo domaća jela i pića. Na taj način pokazuju da poštuju mentalitet građana zemlje u kojoj trenutno rade, a neretko i žive”, primećuje Kvrgić kome se čini da smo “mi, domaći, ponekad isuviše zavedeni inostranim, te da ne cenimo dovoljno svoje kvalitete”.

Kao rođeni Vojvođanin poreklom iz Ravnog Sela, odakle je i glumac i reditelj Lazar Ristovski, odnedavno živi u Beogradu. Doduše samo delimično. Ponedeljkom je tu, ostalim danima putuje do Novog Sada gde provodi i vikend. Kaže da je kraj nedelje rezervisan za četiri žene njegovog života - suprugu i tri ćerke. Jedna italijanska “mudrost” kaže da je blažen svaki muškarac koji je u okruženju više od jedne žene (Beato tra le donne).

“Prvi put kad je moja supruga ostala u drugom stanju rekao sam joj da će roditi bliznakinje. Začudila se što baš to želim, a ja sam osećao da će tako biti. Sklopili smo brak odmah nakon fakulteta. Ja sam se zaposlio, supruga je završavala fakultet i kad su se rodile Ivana i Jovana bile su nam pune ruke posla. Kad se rodila Maja, treća ćerka, nakon pauze od nekoliko godina, bilo nam je neobično što imamo tako malo posla”, seća se Kvrgić. Kad kaže da mu nikad nije zasmetalo što nema i sina, ljudi mu ne veruju u prvi mah.

Misle da rezonuje po principu slatkog limuna, iliti da se miri sa sudbinom. Kvrgić ima jednostavno objašnjenje. “U široj porodici najviše je bilo dečaka. Premda su svi oni dobro vaspitana deca, mnogo su temperamentni. Stalno neka tuča i svađa. Zato sam želeo žensku decu”, zaključuje. Dobio je tako pažnju ćerki, koje mu ugađaju kuvajući draga mu jela, a istovremeno ih je “navukao” na “muške” navike, poput onih da sa njim gledaju teniske mečeve i Formulu 1.

Ravnoteža

Kvrgić ne samo da gleda tenis, već mu je taj sport pored skijanja omiljena rekreacija. Kaže da igra singl, jer je još dovoljno brz. Sa skija se ne skida otkad počne sezona pa sve dok ima imalo snega po obroncima. Kad nije lepo vreme džogira ili se opušta uz jogu. Postavlja sebi male ciljeve. Popravio je rezultat pa sad istrči 10 kilometara za 53 umesto za 55 minuta. Tako je kaže i u poslu.

“Skoro sam pročitao interesantnu misao koju pripisuju Ajnštajnu: `Život je kao vožnja biciklom. Stalno morate da vrtite točkove da ne biste izgubili ravnotežu` Ni u poslu ne mislim da treba biti skroman u pogledu zahteva, rezultata i očekivanja. Male doze adrenalina su potrebne kao vid mentalnog treninga”, sumira. Kaže da je skromnost “koja nije uvek vrlina” poneo iz porodice. Njega su učili da bude skroman na način da vodi računa o potrebama drugih ljudi oko sebe. Smatra da je takav rezon utisnut u genetski kod ljudi sa ovog podneblja.

Kako mu je porodica bila oduvek važna u životu, “jer bez nje čovek nije potpun”, jako rano je zasnovao sopstvenu. U početku su živeli u Bečeju, gde su devojčice mogle istovremeno da idu na balet, glumu, sport i časove jezika jer je sve bilo nadohvat ruke. Preselili su se u Novi Sad kad je Kvrgić počeo da radi u stranoj banci, prvo NLB Continental, a potom u Erste. Taman kad su starije ćerke stasale za fakultet. Obe su krenule majčinim stopama na medicinu. Mlađa će, predviđa, iako je još rano o tome suditi jer je tek upisala gimnaziju, krenuti na neki društveni fakultet.

No, nije zbog lekarskog okruženja ostavio pušenje pre nekoliko godina. Nije ni zbog knjige “Kako gospodariti sobom pomoću svesne autosugestije” koju je pročitao u to vreme. Doduše, jeste mu ta knjižica donekle pomogla da shvati kako je snaga volje presudna za sve velike odluke u životu. Ostavljanje poroka iz studentskih dana jeste jedna od takvih. “Sve je u glavi. Ponekad nismo iskreni prema sebi pa kažemo da nešto želimo, ali eto ne možemo u šta baš i ne verujem. Imam utisak da oni koji tako rezonuju, možda iskreno i ne žele”, zaključuje.

Osim pušenja koje je batalio, ostali poroci su mu - neporočni. “Možda mi je mana to što previše vežbam. Nisam ni neki veliki gurman”, odgovara netipično lalinski. Dodaje, međutim, da voli da kad se „smiri nedelja“, petkom uveče zamezi masline i sir uz vino. Tipično hedonistički.

poziv na pretplatu na - www.emportal.co.rs