Da li se "Veliki most" vraća u Zrenjanin ?

Gradske vlasti hoće da vrate nekadašnji gvozdeni most preko Begeja. I dok se jedni raduju mostu koji je za njih mnogo više od građevine kojom prelaze preko reke, drugi izražavaju bojazan da se njegovim vraćanjem u današnjem vremenu i prostoru podilazi – neukusu.

Sto godina je prošlo kako je u tadašnjem Velikom Bečkereku izgrađen Veliki most. Prema onom što su hroničari beležili, gradnja Velikog mosta započeta je 1904, a završena 1907. Po jednoj prepričavanoj varijanti, projekat je izradila građevinska firma iz Rešica u Rumuniji, gde su izliveni njegovi delovi, a uporno se održavaju i tvrdnje da je šema mosta konstruisana u nekom od biroa čuvenog Ajfela, autora tornja u Parizu. Kad je reč o tipu gradnje tog mosta, koji je jedno vreme nosio i ime Dositeja Obradovića, neki stručnjaci su tvrdili da je reč o secesiji, a bilo je i onih koji su tvrdili da se radi o kiču i da građevina nema nikakvu umetničku vrednost.

Bez obzira na različite ocene ova „,Bečkerečka ćuprija’ uzana ko kutija” ušla je i u pesmu i u legendu. Šta je značila najbolje se videlo kada je sedamdesetih godina prošlog veka lokalna vlast odlučila da je ukloni s Begeja.

– O sudbini mosta odlučuju odbornici, a ne nekakvi zavodi – rekao je tadašnji predsednik Opštine Ljubomir Pajić. Bilo je velikog protivljenja javnosti i istoričara umetnosti, ali je most uklonjen pod izgovorom da je suviše nizak i da smeta prolasku brodova.

Sadašnja gradska uprava je rešila da se gvozdena ćuprija vrati na mesto odakle je odneta. Doduše, vraćanje originalnog mosta je nemoguće jer njegova konstrukcija, izuzev nekih delova, više ne postoji, a identičnom izgradnjom više se niko i ne bavi, pa se planiraju kompromisi.

Prema rečima diplomiranog građevinskog inženjera Ljubomira Stankova iz Direkcije za izgradnju grada, koja je dobila zadatak da „izgura” projekat, on se mora prilagoditi postojećem stanju i izmenjenim okolnostima. Čelična konstrukcija bi se položila na postojeći betonski most koji je ovde izgrađen posle odnošenja starog mosta. I betonski most se mora popraviti, pre nego što se na njega stavi gvozdeni, za koji će se tek praviti projekat, s obzirom da sačuvana dokumentacija nije dovoljna. Tu još ima mnogo nedorečenosti pošto je nekadašnji most bio mnogo uži i kraći i identična replika nije moguća niti se može koristiti isti, odnosno stari, način gradnje, kao što je, na primer, spajanje gvozdenih delova zakivcima.

Ovdašnji akademski slikar Steva Josimović zagovara ponovnu gradnju stare–nove ćuprije i godinama se zalaže da se veliki most vrati na svoje staro mesto:

– On je bio simbol starog jezgra Zrenjanina, koje je sistematski godinama uništavano, bio je ukras i sa svojom čipkastom konstrukcijom u stilu secesije je inspirisao pesnike i slikare, a i samo sećanje na njega izmamljuje uzdahe kod Zrenjaninaca koji su preko njega prelazili. Stručnjaci s kojima sam razgovarao tvrde da je tehnički izvodiva njegova ponovna izgradnja, a tome se protive oni koji nogom nikada nisu kročili na Veliki most i koji su se slučajno zatekli u ovom gradu.

„Stara arhitektura se čuva i obnavlja u svim evropskim gradovima, a mi smo u centru našeg grada srušili lepe zgrade i izgradili skaradne tornjeve i staklene gromade. Vratite nam most jer se u kulturnoj istoriji grada pamte i oni koji ruše, ali i oni koji grade”, poručuje Josimović.

Međutim, stavljanje mosta na most mnogi gledaju s podozrenjem. Među onima koji su izuzetno skeptični prema planiranom poduhvatu jesu i stručnjaci u gradskom Zavodu za zaštitu spomenika.

– Nas niko nije obavestio o toj inicijativi. O ideji se čulo u predizbornoj kampanji. Rekonstrukcije su u svetu uobičajena stvar, ali se arhitektonsko delo u sto odsto slučajeva mora posmatrati u okviru okruženja. Bojim se da se to ovde zaboravilo. Ne samo most, nego i ambijent oko njega, više nisu ni nalik onima za koji su građani sentimentalno vezani. S mosta se sada silazi na krov palate „Dunđerski”, a s preke strane je staklena zgrada Vojvođanske banke koja je uzdignuta na visoki plato. Ne znam zašto se ovde sve radi neracionalno, bez pravih analiza. Počinje se velikim emocijama, a završava kičem – kaže istoričar umetnosti Vesna Karavida iz pomenutog Zavoda, i dodaje da se u ovoj kući još ne zna na koji se način planira rekonstrukcija, da li se planira vraćanje mosta na sadašnjoj visini ili razmišlja o celokupnoj rekonstrukciji ambijenta, što bi, možda, i imalo nekog smisla.

– Inače radi se o prostorno kulturno-istorijskoj celini od velikog značaja gde se, u uređenim društvima, ne samo obavezno pitaju za mišljenje nadležni zavodi, nego takve institucije imaju i odlučujuću reč. Ako nije bilo poverenja u nas, mogli su da se obrate zavodima u Novom Sadu i Beogradu – zaključuje Vesna Karavida.

Tako se zrenjaninski, odnosno bečkerečki, Veliki most ponovo vratio na ovdašnju javnu scenu, odakle je, kažu hroničari, malo kada i odlazio.

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista POLITIKA od 06.09.2008