Zidovi bez fasade prave duple račune

Klima uređaji ovog leta nemilosrdno "gore" kilovate. Svaki vreo dan obara rekorde potrošnje. Jedan od uzroka su energetski "neefikasni" domovi. Podaci govore da čak 90% kuća u Srbiji ne ispunjava trenutno važeće standarde, a sa boljom izolacijom bi prepolovili potrošnju.

U ambiciozno započete kuće ljudi se useljavaju i pre nego što ih omalterišu, a o fasadi mnogi i ne razmišljaju. S druge strane su stari i nekvalitetni objekti. Prema podacima iz poslednjeg popisa, u Srbiji je najmanje 200.000 stanova u zgradama koje su sagrađene od slabog materijala. Popisivači su prebrojali i oko 5.000 useljenih, a nezavršenih stanova.

- Kada je kuća bile završena bez izolacije, njenom ugradnjom bi se uštedelo najmanje 40% energije. Postavljanjem fasade uštede idu i do 60% - smatra Dušan Ignjatović, docent departmana za arhitektonske tehnologije Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

- U jednom istraživanju smo utvrdili da jedva 20% kuća ispunjava stare JUS standarde po pitanju izolacije. Tadašnji standard je zahtevao debljinu između osam i 10 centimetara. Danas one idu od 14 do 20 centimetara i sigurno ih ne ispunjava 90% kuća. Prepolovili bi se troškovi energije kada bi se objekti propisno izolovali i kada bi se zamenili prozori. Problem je što je teže popraviti kuću nego izgraditi novu, i to je veći posao.

Naš narod neretko sazida kuću sa tri sprata, a onda se useli u prizemlje i nikada ne postavi stolariju na ostale spratove, niti je omalteriše. Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić napominje da je nedostatak novca glavni razlog što mnoge kuće liče na "vile promaje".

- Da bi neko podigao kuću do 100 kvadrata, za oko 7.000 blokova mu treba oko 120.000 dinara, a sve ostalo, od termoizolacije, krova i završnih radova košta mnogo više - priča Rodić.

- Zato ljudi urade koliko mogu i usele se, a posle pokušavaju da završe kuću. Većina tih objekata je građena bez planske dokumentacije i bez dozvole. Teško da će situacija i ubuduće biti bolja, jer sada se PDV na građevinski materijal plaća 20%, a ranije ga nije bilo ili je bio najviše četiri odsto.

Petar Rakas, strukovni inženjer građevinarstva i profesor u Građevinskoj školi u Beogradu, smatra da treba raspodeliti novac tako da se prioriteti završe na vreme, a sve što može da čeka, da se izvede kasnije kada bude bilo novca.

- Kuća može u fazama da se završava tokom vremena, ako budući vlasnik nema dovoljno novca na početku izgradnje, ali apsolutno treba postaviti sve prozore i vrata na spoljnim zidovima, uraditi fasadu, pokriti krov crepom, postaviti oluke i ugraditi gromobransku instalaciju - objašnjava Rakas.

- Ugradnjom kvalitetne toplotne izolacije problemi nestaju, a smanjuje se potrošnja energije za zagrevanje i hlađenje, čime se štedi novac, mehanički se štiti zgrada i produžuje joj se vek trajanja, uspostavlja se zdrava mikroklima i smanjuje se emisija ugljen-dioksida.

Profesor Petar Rakas napominje da se u kućama bez fasade tokom godine osete i hladnoća zimi i nepodnošljiva vrućina u prostorijama tokom leta. Nastaju i dodatni problemi poput pukotina u zidovima i malteru, vlaga, plesan, kondenzacija i gljivice. Život u ovakvim kućama nije kvalitetan, jer u njima po pravilu nije izvedena toplotna izolacija.

Najjeftiniji način da se kuća zaštiti jeste da se na njenim spoljnim zidovima izvede kontaktna fasada, odnosno da se postavi izolacioni materijal, lepak i fasadni malter - navodi profesor Petar Rakas.

- Kao izolacioni materijal dobro se pokazala kamena vuna, jer je ona istovremeno i toplotni i zvučni izolator, trajno je rešenje i dovodi do velikih ušteda u novcu kroz niže račune za grejanje i hlađenje, čime investicija sama sebe otplati.