Bugari ne odustaju od Srpske fabrike stakla?

Drama u Srpskoj fabrici stakla iz Paraćina ne jenjava.

Tek što je Privredni sudu u Kragujevcu odbacio predlog za pokretanje stečaja sa obrazloženjem da firma Veksilum, osnovana pre tri meseca, svoja potraživanja "nije učinila verovatnim", njihov advokat najavio je žalbu.

U sredu (7. juna 2017. godine), Vojislav Ilić - pravni zastupnik Veksiluma (firme iz koje, kako piše Politika, stoji kontroverzni bugarski biznismen Cvetan Vasilev), najavio je za Politiku da će predati žalbu, koju je, kako je tada rekao "već napisao na 25 gusto kucanih strana".

– Sud je svoju odluku obrazložio time da Veksilum potraživanja "nije učinio verovatnim", pa se, između ostalog, u njoj navodi da ugovori o prodaji duga na tržištu nisu bili overeni kod notara. Prema važećim propisima, ugovori o ustupanju potraživanja ne moraju da se overavaju, tako da je ta primedba neosnovana – rekao je Ilić.

Predstavnici Veksiluma tvrde da im Staklara duguje 47 mil EUR. Reč je o zajmu koji je Vasilev preko Glass Industry, tokom 2012. i 2013. godine dao Staklari, u vreme dok je još bio vlasnik ove fabrike iz Paraćina.

Na tržištu duga 25. marta 2015. godine ova potraživanja je otkupila kompanija Rippers limited sa Britanskih Devičanskih Ostrva. U međuvremenu, bugarski Glass Industry je otišao u stečaj, a dug je šetao iz ruke u ruku. Iz srpske firme Corp investment, prešao je u Stagiori limited sa Sejšela. Potraživanje je na kraju završilo kod Veksiluma iz Čačka, a kontroverzni bugarski tajkun Vasilev je zbog pronevera stigao na Interpolovu poternicu.

Ova firma, čiji je direktor izvesni Slobodan Spasojević, zvanični je predlagač stečaja SFS. Međutim, iza Veksiluma zapravo stoji Stefan Benčev, bliski saradnik Vasileva. Zvanično, u srpskoj Agenciji za privredne registre, kao vlasnik 100% akcija Veksiluma upisan je Veksilum SB iz Austrije. U austrijskom biznis registru vidi se da iza ove firme stoji Stefan Benčev, bivši bankar Korporativne trgovinske banke, koja je bila u većinskom vlasništvu Cvetana Vasileva, a kojom danas upravlja bugarska centralna banka.

Rukovodstvo SFS-a podeljeno je oko toga da li ova fabrika treba da ode u stečaj. Tako je prva struja predvođena Miloradom Pušicom, predsednikom Nadzornog odbora firme i članom Glavnog odbora SNS-a, protiv stečaja. Druga struja, na čijem čelu je Dušan Adamović, član Nadzornog odbora Staklare i Izvršnog odbora SNS-a smatra da je stečaj dobro rešenje.

Vojislav Ilić, advokat Veksiluma, rekao je za Politiku da je sudija Branislav Jovović odbacio njihov predlog za pokretanje stečaja, jer potraživanje nije evidentirano u poslovnim knjigama SFS-a i Glass Industry, koji je u međuvremenu otišao u stečaj.

– Nije propust Veksiluma to što SFS i Glass Industry nisu poštovali zakon. Njihova je obaveza bila da to potraživanje upišu u poslovne knjige, a ne naša. Takođe, u odluci Privrednog suda u Kragujevcu se navodi i to da Glass Industry nije imao prethodnu saglasnost Skupštine društva pre nego što je dug prodao na tržištu. U statutu ove bugarske firme ne stoji da nije potrebna saglasnost Skupštine da bi se potraživanja ustupila drugome – tvrdi Ilić.

Takođe, na ročištu koje je u sudu održano 30. maja prisustvovao je i advokat Glass Industry Momčilo Bulatović koji je naveo da firma iz Bugarske nikada ni na koga nije prenela svoja potraživanja. Time se praktično bugarska država, koja sada upravlja imovinom Cvetana Vasileva, deklarisala kao vlasnik tog duga.

Vojislav Ilić, avokat Veksiluma, sa druge strane tvrdi da je Bulatović neovlašćeno lice.

– Njegovo punomoćje da na sudu zastupa Glass Industry potpisao je privremeni stečajni upravnik, a ne direktor. Privremeni stečajni upravnik samo odobrava radnje, a direktor odlučuje – zaključuje Ilić.

Kakva god da bude konačna odluka Privrednog suda u Kragujevcu, fabrika će i dalje biti u finansijskoj drami. Jer, potraživanje od 47 mil EUR nije jedini dug ove kompanije. Staklara je na crnoj listi i EPS-a i Srbijagasa, jer je među 20 najvećih dužnika. Ceh za struju, zaključno sa 10. martom, dostiže 560 miliona dinara za struju, dok je dug prema Srbijagasu (zaključno sa 24. aprilom) dostigao 158 miliona dinara.