Inovacijama i savremenom tehnologijom do konkurentnije poljoprivrede - Italijanska iskustva primenjiva i na srpskim njivama

Primena istraživačkih rezultata u poljoprivredi je svega 30%, i to uglavnom u oblasti primarne i prehrambene industrije. Zato je neophodno raditi na jačanju veze nauke i poljoprivrede. Implementacijom inovacija i novih tehnologija jedino je moguće unaprediti poljoprivrednu proizvodnju, kroz stvaranje proizvoda sa dodatom vrednošću, a PKS intenzivno radi na transferu znanja i primeni inovacija u poljoprivredi.

Ovo je zaključak Danice Mićanović iz Privredne komore Srbije, jedne od vodećih eksperata za inovacije i transfer znanja u poljoprivredi, sa kojom se saglasila i većina učesnika konferencije o inovacijama u poljoprivrednoj proizvodnji, održane 16. maja na Novosadskom sajmu.

Iako poljoprivredna proizvodnja učestvuje u značajnoj meri u stvaranju BDP-a, uz konstantno prisutan suficit, evidentno je i alarmantno da Srbija uglavnom izvozi sirovine. S druge strane, imamo veliki potencijal u prirodnim, ljudskim i naučnim resursima koji nije u dovoljnoj meri iskorišćen. Pojedine domaće kompanije, poput Biosila ili Agrounika, samostalno ulažu u inovativnost, ali se većina firmi uglavnom zadržava na zaštiti intelektualne svojine i patenata.

- Sektor poljoprivrede PKS daje veliki doprinos unapređenju ove oblasti, pre svega kroz pravovremeno i kvalitetno informisanje, podršku za sufinansiranje, edukativne programe, umrežavanje i povezivanje. PKS pruža usluge sve do implementacije naučnih dostignuća u proizvodnji, odnosno tržišne valorizacije – istakla je Mićanović u razgovoru za eKapiju.

Jedan od primera umrežavanja je upravo i konferencija održana u Novom Sadu za vreme 84. Međunarodnog sajma poljoprivrede, koju je PKS organizovala u saradnji sa Italijanskom agencijom za spoljnu trgovinu ICE i Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine. Učesnici ovog skupa mogli su da čuju brojna iskustva i primere dobre prakse iz Italije.

Italijanski Zavod za usluge na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda ISMEA bavi se, pre svega, preciznom poljoprivredom. Smatraju da je značajno da što više poljoprivrednika primeni ovaj koncept i sistem im pomaže u tome, a oni sve više povratno utiču na ekonomiju zemlje.

- Precizna poljoprivreda funkcioniše prikupljanjem podataka sa lica mesta ili posmatranjem, a zatim se te informacije obrađuju i integrišu. Moraju da budu uklopljene u jedan širi kontekst da bi mogle da se kreiraju strategije i odluke na osnovu kojih se dalje daju instrukcije mašinama – objasnio je Đorđo Venćeslai iz ISMEA-e.

Kao značajne ciljeve i efekte precizne poljoprivrede on je naveo rad na poboljšanju ukupnih rezultata, veću produktivnost poljoprivrednih gazdinstava i smanjenje troškova, jer se optimizacijom upotrebe hemije pojavljuje mogućnost za ekonomičnije poslovanje. Tako se stvara i konkurentnija poljoprivredna proizvodnja, što je najbitnije.

- Pošto 85% poljoprivrednih proizvođača u Italiji čine mali poljoprivrednici, oni ne mogu sebi da priušte velike investicije, pa je veoma važno da im sistem stavi na raspolaganje servise i usluge iz domena precizne poljoprivrede. Ona im pomaže u proizvodnji, dok oni svojim rezultatima doprinose rastu italijanske privrede i ekonomije. To je recipročan odnos i to je naš krajni cilj u ISMEA – zaključio je Venćeslai, uz napomenu da precizna poljoprivreda nije zamena za poljoprivrednika, već pomoć i podrška pri donošenju odluka.

Alvaro Kroćani iz Istraživačkog centra za biljnu proizvodnju (CRPV) istakao je na konferenciji u Novom Sadu značaj takozvane integrisane, održive poljoprivrede, kao sveobuhvatne aktivnosti. Ovo preduzeće sa severa Italije pokušava na sve proizvodne i tehnološke načine da svoje istraživačke radove i projekte u skoro 80% usmeri u tom pravcu.

- Tokom 2000-ih godina pokušali smo da shvatimo kako inovacije utiču na poljoprivredu. Inovacije u jednom organizovanom sistemu, kao na primer u pokrajini Emilija Romanja, prolaze kroz jedan organizacioni model gde je oko 50% poljoprivrednih proizvođača primenilo inovativna rešenja – navodi Kroćani.

On ističe da Evropska komisija želi da favorizuje pristup integrisane proizvodnje.

- Drugi primer tiče se precizne poljoprivrede. Mi pokušavamo da racionalizujemo i poboljšamo upotrebu tehnologija, prikupljamo podatke i unapređujemo proizvodnju malih preduzeća. Pošli smo od određenih pretpostavki - da se poljoprivreda ubrzano menja i da su potrebna određena poboljšanja u ovom sektoru, a za to su potrebne informacije i trenutni odgovori. To je naš način života i način rada naše firme. Aplikacija novih tehnologija je nešto što je neophodno i moramo se okoristiti prednostima, ali moramo pružiti i preciznost u poljoprivredi inovacijama koje dolaze sa svih strana – smatra Alvaro Kroćani.

CRPV pruža i svoju tehničku pomoć zato što su njihovi finansijski izvori usmereni upravo ka primeni principa integrisane proizvodnje. Samim tim i dijalog sa tržištem i tehničke linije podrške predstavljaju smernice za organizovanje i distribuciju poljoprivrednih proizvoda.

- Trideset godina primene svih ovih procesa predstavljaju jednu kulturnu dimenziju, zato što na integrisani način čine jedan kulturni ambijent svih poljoprivrednih proizvođača i gazdinstava u Italiji. Uspeli smo značajno da smanjimo (25-30%) primenu fitosanitarnih mera i upotrebu đubriva, a istovremeno, modernim sistemima navodnjavanja, uz podršku institucija, smanjili smo 20-25% upotrebu vode –zaključuje Kroćani i podseća i na znatne rezultate kada je reč o uticaju na životnu sredinu.

Dakle, inovacije u poljoprivredi ne donose samo veći profit proizvođačima i kvalitetnije proizvode, već znatno utiču i na ekologiju.

Upravljanje organskim otpadom jedna je od veoma važnih tema za poljoprivredni sektor, ističe Federiko Valentini iz Konzorcijuma za proizvodnju komposta (CIC). Takođe, savremena poljoprivreda i nauka koja se bavi prehranom ima danas cilj da poboljša pristup hrani, a s tim u vezi i da svaki prehrambeni sastojak bude dobrog kvaliteta.

- Mi bacamo skoro 50% hrane i tako stvaramo organski otpad. Pored njegove količine, druga karakteristika je da ova vrsta đubreta stvara ekološke probleme jer zagađuje teren, vodu, vazduh. Teško ga je uništiti i upravo iz tog razloga Evropska unija već godinama unazad sprovodi niz inicijativa koje usmeravaju aktivnosti ka pravilnom tretmanu otpada, odnosno savetuje i objašnjava ciljeve recikliranja i selekcije otpada – objašnjava Valentini.

Prvi cilj je smanjenje otpada, a drugi da - kada već postoji – treba raditi na njegovom ponovnom uključivanju u lanac. Poslednji korak je skladištenje i procesiranje organskog otpada.

- Italija je od 1982. godine donela zakone koji su vodili ka tome da se otpad ponovo upotrebi. Đubre je već tada, kada je reč o organskim materijama, u okviru gradskih deponija mehanički razdvajano i tako je stvaran kompost koji je bio prilično zagađen staklom, plastikom i nekim drugim teškim organskim materijalima. Zato ova strategija nije bila previše uspešna, ali je, u svakom slučaju, ova normativa dovela do dve potpuno nove grane industrije – s jedne strane, obrada otpada, koja stvara sirovi kompost (postoji oko 10 postrojenja u čitavoj zemlji), a s druge, nešto manja industrija koja se bavi obradom organskog đubreta urbanog porekla, radi dobijanja komposta – navodi Federiko Valentini.

Konzorcijum za proizvodnju komposta osnovan je 1992. godine, a krajem 90-ih je u Italiji primenjena regulativa kojom su definisani veoma ambiciozni ciljevi kada je reč o selektovanju otpada i dosta pojednostavljeni principi izrade komposta i upotrebe đubriva. To je bilo prikupljanje otpada od vrata do vrata.

- Italija je dosta napredovala u ovoj oblasti i danas prikupljamo velike količine organskog otpada godišnje - oko 6 miliona tona, koje treba preraditi i pretvoriti u kompost. Tu je i kompost iz domaćinstava i poljoprivrednih gazdinstava i mi se na nivou konzorcijuma bavimo upravo time. Inače, imamo postrojenja koja obrađuju 15 miliona tona godišnje.

Valentini kaže da je tokom poslednjih nekoliko godina primena organskih materijala i dodatnih supstanci za oplodnju tla doživela rast. To znači da su proizvođači shvatili da su organski materijali od ključnog značaja za razvoj poljoprivrede. Konzorcijum trenutno razmišlja o tome kako da dodatno energetski iskoristi potencijal otpada za stvaranje električne energije, na bazi biometana.

Kada je reč o državnoj podršci inovacijama u poljoprivredi, srpsko Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u skladu sa Zakonom o inovacionoj delatnosti finansira izradu prototipa ili unapređenje inovativnih rešenja. S druge strane, Fond za inovacionu delatnost kroz nekoliko programa finansira ovu oblast.

- Država i kroz naučno-istraživačke projekte pruža podršku komercijalizaciji istraživačkih rezultata i motiviše akademsku i naučnu zajednicu da usmerava istraživanja na rešavanje konkretnih problema u poljoprivredi – ističe Danica Mićanović iz PKS-a.

To potvrđuje i Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i životne sredine, koji je na konferenciji u Novom Sadu najavio da će se država truditi da poljoprivrednicima omogući određene subvencije i podršku u primeni inovacija i savremenih tehnologija u proizvodnji. Sve u cilju podizanja konkurentnosti, odnosno ostvarenja punih kapaciteta u preradi i izlaska na međunarodno tržište sa autentično srpskim proizvodom.

Direktor Sektora za poljoprivredu PKS Žarko Galetin zaključio je da je srpska agrarna politika u poslednje vreme sve više orijentisana na onaj deo poljoprivrede koji donosi veću dodatu vrednost - prerađivački sektor, a to se jasno vidi i u strukturi agrarnog budžeta. On je podsetio da je uslov za realizaciju takve politike da je prati nauka, i to ona primenjena, inovativna.