Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Blažo Babić, doskorašnji generalni direktor preduzeća "Beograd" a.d. iz Beograda - Ne sme se od struke odstupati
Sreda, 18.06.2008.
14:31
Komentari
Preduzeće sa dugom tradicijom u proizvodnji jakih i žestokih alkoholnih pića “Beograd” a.d. iz Beograda je ušlo u 50. godinu svoga rada i uspešnog poslovanja. Dopunska delatnost se obavlja u preko 100 maloprodajnih objekata koji su specijalizovani za prodaju alkoholnih i bezalkoholnih pića, i preko dva restorana: “Grafičar” u Beogradu i “Šofer-bar” u Valjevu. Od otvaranja predstavništva 1958. godine RO “Prokupac” iz Prokuplja, pa narednih 10 godina, posluje kao poslovna jedinica u sastavu RO “Prokupac”. U periodu od 1968. godine do 1984. godine bila su veća organizaciona usaglašavanja sa tada važećim propisima, da bi se 1984. godine organizovao kao samostalna RO “Prokupac Beograd”, kaže Blažo Babić, doskorašnji generalni direktor preduzeća “Beograd” a.d. iz Beograda.
Govoreći dalje o razvoju ovog preduzeća, direktor Babić kaže: “Organizaciona usavršavanja obavljana su sa izgradnjom proizvodnih kapaciteta na Voždovcu, tako da je sa 1981. godinom zaokružena izgradnja proizvodnihi poslovnih objekata sa 12.000 kvadratnih metara poslovnog prostora. “Prokupac Beograd” je 2003. godine, ne svojom voljom, promenio ime u “Beograd” a.d., iako je blizu 40 godina pod tim imenom bio najveći proizvođač rakija u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji. Do sada je proizveo oko 300 miliona litara alkoholnih pića, u preko 550 miliona pakovanja. U njemu je zaposlenje nalazilo oko 6.000 radnika i oko 1.800 omladinaca i studenata. Za visok kvalitet svojih proizvoda i usluga dodeljeno mu je oko 1.750 medalja, 2.000 povelja, zahvalnica, diploma, preko 100 šampionskih priznanja, kao i značajna priznanja od privrednih subjekata, udruženja i komora. U tom velikom broju priznanja, najvećim smatramo priznanje Apsolutnog šampiona kvaliteta 20. veka, Novosadskog poljoprivrednog sajma. Posmatrano sa vlasničkog aspekta, sve do 2000. godine preduzeće je imalo društveni karakter. Nakon 2000. godine postaje privatno preduzeće, u svojstvu otvorenog kotiranog akcionarskog društva, sa oko 340 akcionara, od kojih su 22 zaposlena akcionara većinski vlasnici društva. Tržišna vrednost društva je oko 15 miliona evra. Prve isplate dividendi izvršene su 2005. i 2006. godine, što očekujemo da ćemo to i dalje činiti.”
U dugoj tradiciji proizvodnje jakih i žestokih alkoholnih pića, potrošačima i na domaćem i na stranom tržištu su se svojim standardnim kvalitetom nametnuli sledeći proizvodi: „Stomaklija”, „Manastirka”, „Domaća bela rakija”, „Stari brendi”, „Vodka limun”. Pored brendova koji su navedeni, tu je i široka paleta voćnih i lozovih rakija, nekoliko vrsta vodki i likera, kako gorkih tako i slatkih, a sve u nekoliko oblika pakovanja. U vremenu od 50 godina asortiman se prilagođavao potrebama potrošača, pa se može reći da je „Stomaklija” kao specijalna travarica dobila apsolutno učešće kod potrošača od svih ostalih travarica koje zauzimaju samo jedan odsto tržišne potrošnje travarica.
U proizodnom programu vašeg preduzeća je, kako rekoste, i nadaleko čuvena i poznata rakija „Stomaklija”, recite nam nešto više o ovoj rakiji, kada i kako je nastala, čime se odlikuje, koje su njene osnovne karakteristike i po čemu se izdvaja od sličnih rakija?Rakija „Stomaklija” 40% je specijalna rakija travarica čija se proizvodnja odvija u saradnji sa Institutom za lekovito bilje i specijalnim postupkom koji je rezultat dugogodišnjeg iskustva i rada stručnjaka sa kvalitetnim rakijama oplemenjenim sa desetak lekovitih svojstava. Bitno je istaći da se postupak obavlja hladnom marceracijom kako bi trave zadržale sva prirodna svojstva, a „Stomaklija” primila specifičan i karakterističan miris i ukus, dobro prepoznatljiv potrošačima ovog proizvoda. Oni koji je jednom probaju, ostaju joj verni, znajući šta piju.
Kojim strateškim pravcima će ići dalje poslovanje i razvoj „Beograda” a.d., šta kažu poslovni planovi i poslovna opredeljenja za budućnost?Kao direktor vrlo malo mogu uticati na dalji razvoj Društva. Poslovna strategija i dalja opredeljenja će zavisiti od vlasnika-akcionara, a obaveza direktora je da sprovodi i realizuje njihove zaključke. No, ako me pitate za mišljenje, mogu reći da Društvo treba da nastavi sa podizanjem obima i kvaliteta postojećeg proizvodnog programa, kao i sa širenjem proizvodnog programa bezalkoholnih proizvoda, odnosno proizvoda sa znatno manjom jačinom alkohola, da se ekonomskim interesom povežemo čvrsto sa nekoliko destilerija u Srbiji i da razmišljamo o izgradnji rashladnih prostora u okviru postojećih kapaciteta, da radimo na sistemu uvođenja kvaliteta i da prodajne centre u svom vlasništvu osposobimo za jedan obiman i kvalitetan rad. Sve ovo bi se trebalo raditi, ne uzimanjem kredita, već kroz emisije akcija kako bi se stalno pratila tržišna vrednost Društva.
Kako ocenjujete domaću proizvodnju šljive i, naravno, rakije kao njenog glavnog finalnog proizvoda?Prema broju stabala, šljiva je vodeća voćna vrsta u Srbiji, a po proizvodnji šljive naša zemlja zauzima drugo mesto u Evropi i četvrto u svetu. Oko 75 odsto od ukupne proizvodnje šljive upotrebi se za proizvodnju rakije. Godišnje se u Srbiji proizvede 34 miliona i 798 hiljada litara šljivovice. Bez obzira na to što tradicionalno proizvodimo rakiju, u Srbiji se ipak malo zna o proizvodnji prave, ljute šljivovice. U Srbiji postoji oko 1.600 regisrovanih fizičkih lica za proizvodnju rakije. Imamo veliku proizvodnju destilata, a stanovništvo nije edukovano. Neznanje caruje. Ljudi rakiju proizvode uglavnom na tradicionalan način, kako su naučili od svojih predaka. Jako je bitna berba, šljive treba da se sakupe odmah posle opadanja, a ne da stoje na suncu i počnu da fermentišu na samoj zemlji. Plod mora da se pokupi čist, bez primesa trava, lišća i grančica. Potom, šljiva se smešta u sud koji je idealno čist. Fermentacija šljive treba da se odvija u nekoj posudi koja je natkrivena, da ne bude direktno prisutan kiseonik i vinske mušice. Posle fermentacije vrši se destilacija u kazanima. Na početku destilacije odvaja se prvenac, zatim se prelazi na srednji deo frakcije, tzv. „srce” destilacije. Na kraju se izdvaja patočni deo, koji ako dospe u srednji deo frakcije, može da mu nanese veliku štetu i taj destilat nije više dobar.”
Šta je, po Vašem mišljenju, najvažnije za ostvarivanje vrhunskih poslovnih rezultata i kojim ste se Vi životnim i radnim principima rukovodili?U svom radu osnovni princip mi je uvek bio da ne odstupam od struke, bez obzira kakav će odjek dobiti izveštaj, analize i stručne informacije koje su prosleđivane rukovodstvu i organima preduzeća. Gradeći svoju rukovodeću karijeru više od 25 godina u istom preduzeću, u startu sam prihvatio i shvatio da preuzimam odgovornost prema sebi i svim zaposlenim i da je preduzeće u kom radim moj pravi izbor. Hoću da potenciram da sam se pridržavao dogovora kako treba da se obavi posao. Težio sam da prema poslu imam uvek pozitivan stav prenoseći to na saradnike, bez obzira da li se poslovi obavljaju dobro ili su propraćeni teškoćama. Prepoznajući moje ponašanje, radnici i poslovni partneri su mi uzvraćali poverenjem, što me je još više motivisalo da radim i težim boljim rezultatima. Stečeno poverenje radnika i poslovnih partnera obavezivalo me je na maksimalnu korektnost u obavljanju poslova, pridružavajući se roditeljskog zaveta da je sačuvati poštovanje svetinja. Kao prvi čovek preduzeća, uvek sam pravio planove za budućnost i sa timom saradnika postavljao ciljeve i težio maksimalnim rezultatima. Živeo sam i živim u ubeđenju da ljudi mogu da postignu mnogo. Što više poznanstva i dobrih odnosa sa ljudima stavaraju, sve su veće šanse za postizanje dobrih poslovnih i životnih rezultata.
Kako je protekli period bio ispunjen brzim i velikim promenama, to je trebalo sve ispratiti i prilagoditi se, odnosno trebalo se nositi sa promenama, što nikako nije lako. Moj osnovni poslovni moto uvek je bio je da proizvodimo proizvode i usluge za potrošača, koji treba da zadovolji svoje potrebe i da ga sa kvalitetom usmerimo na korišćenje naših proizvoda i usluga. Uspesi u poslu otvorili su mi vrata da budem angažovan u upravama banaka, fakulteta, škola, udruženja, aktiva, komora zdravstvenih ustanova, a moje najveće priznanje za rad je to da je 22 zaposlenih postali većinski vlasnici preduzeća. Za sve u životu i radu postignuto najveću zahvalnost dugujem porodici i radnicima.
Kao čovek koji ima 32 godina iskustva u privredi, i to u samo dva privredna subjekta, mladim ljudima bih poručio: radite što više možete, odgovorno prilazite poslu, radite ono što želite, imajte cilj. Težite cilju sa pozitivnim stavovima. Gradite sopstveni imidž i ne dozvolite da svoju čestitost i poštenje kao poslovan čovek ugrozite, i budite sigurni da će- te uspeti jer ćete se lepo osećati.
izvor : "Uspešni preduzetnici i menadžeri Srbije - prvih 100"
