Samo pet lokalnih samouprava u Srbiji koristi municipalne obveznice

O municipalnim obveznicama gradova i opština godinama se govori, ali tek pet lokalnih samouprava kapitalne projekte finansira emitovanjem hartija od vrednosti. Posle Novog Sada, Šapca, Stare Pazove i Pančeva, ulazak u posao najavljuje i Knjaževac. Mnogo je prednosti, proces je moderan, a kamate povoljne. Međutim, finansijsko tržište u Srbiji nije razvijeno, pa izostaje berzanska trgovina akcijama gradova i opština, poput one u filmovima, koja bi čitavom procesu dala pravi smisao.

- Fizička i pravna lica moći će da zarade kupovinom municipalnih obveznica jer je projektovana kamata za municipalne obveznice negde na sredini između kamata na štedne uloge i kamata na kreditne plasmane - kaže predsednik Opštine Knjaževac Milan Đokić.

Da je emitovanje ovih obveznica dobar posao, prvi se uverio Šabac, kada je pozvao privredu i građane da ulože u izgradnju bazena. Realizovana je emisija vredna 400 miliona dinara, a moglo je da se proda i više. To je podstaklo Staru Pazovu koja je dva puta izdavala municipalne obveznice. Polovinu druge tranše, vredne 125 miliona, kupili su meštani i izgradili obdanište u Belegišu, centar Nove Pazove i kuglanu u Golubincima.

- Mi smo videli tu jedan način da privučemo građane da investiraju svoj novac u vidljive i značajne projekte za društvenu zajednicu. A pored toga građani su mogli da dobiju mnogo veći iznos nego što je na oročenu štednju u bankama. Kamata je u konkretnom slučaju bila 6% - kaže Marina Savić, zamenica predsednika Opštine Stara Pazova.

Ona navodi da opštine garantuju građanima da će im se uloženi novac vratiti prvenstveno opštinskim budžetom. U slučaju Stare Pazove to je u redu, međutim, baš zbog budžeta, opštine se i dalje bojažljivo upuštaju u emitovanje obveznica. Ulagači ne veruju mnogo u opštinske kase.

- Postoji dokument koji se radi u prvim fazama izdavanja - prospekt u slučaju javne ponude, odnosno informacioni memorandum u slučaju privatnog plasmana, i to je dokument koji pokazuje potpuno finansijsko zdravlje lokalne samouprave. Tako se za ovaj vid zaduživanja odlučuju one lokalne samouprave u kojima je finansijska situacija na najboljem mogućem nivou - navodi Dunja Naić iz Stalne konferencije gradova i opština.

Opštine se radije odlučuju za bankarske kredite i zbog komplikovanih procedura. Stručna javnost, međutim, glavni problem vidi u tome što finansijsko tržište nije razvijeno.

- Osnovna prednost municipalnih obveznica, iz ugla vlasnika, u odnosu na depozit u banci jeste da vi imate sekundarno tržište i da možete prodati te obveznice na berzi. Dakle, ne morate čekati 5 do 10 godina koliko je rok njihovog dospeća, već ih možete prodati pre roka ukoliko imate potrebu - kaže broker Nenad Gujaničić i dodaje da se to kod nas dešava u veoma maloj meri.

Procenjuje se da bi komunalna infrastruktura Srbije drugačije izgledala kada bi se više verovalo municipalnim obveznicama. Građani bi ih kupovali umesto što, prema nekim podacima, više od 8,5 mlrd EUR leži na štednim knjižicama.