Šta će po okončanju stečaja u Zastavi ostati od nekadašnjeg kragujevačkog giganta?

Žilavi gigant iz doba socijalizma odbrojava svoje poslednje dane. Nad grupacijom Zastava vozila otvoren je stečajni postupak, a prvo ročište u kragujevačkom privrednom sudu zakazano je za 19 maj. Reč je o krovnom preduzeću pod čijom su kapom bile firme koje su ostale da "vise" nakon što je Fiat 2008. preuzeo Zastavinu fabriku automobila.

Odlazak Zastava vozila u stečaj ne znači, međutim, da će i firme koje su bile u toj grupaciji imati istu sudbinu.

Stečaj je pokrenut u somborskim Specijalnim vozilima, ali će država pokušati da spase Kamione, možda i zaštitnu radionicu Zastava INPRO. Po svemu sudeći, Zastava vozila će sa sobom povući još Rezervne delove i Hortikulturu, odavno mrtve firme koje su u deceniji iza nas postojale samo na papiru.

Stečaj je ranije pokrenut u Zastava automobilima, firmi koja je svoj "papirni" status okončala sa svega troje od ukupno 13.500 radnika, koliko je bilo 1989, kada je ova fabrika još radila punom parom. Stečajni postupak u Automobilima prate brojni problemi koji se tiču utvrđivanja pravog imovnog stanja ovog nekadašnjeg giganta. Sud, naime, još prikuplja podatke o salonima, servisima, turističkim i stambenim objektima, koje je ovo kragujevačko preduzeće posedovalo širom bivše SFRJ, od Ljubljane do Peći i Ohrida.

Nekadašnji radnici pomno prate stečajni postupak u Automobilima, nadajući se da će iz stečajne mase biti izuzeta sredstva sa računa, koji je svojevremeno otvoren kako bi se izmirila njihova eventualna potraživanja. Na tom računu je bilo više od 300 miliona dinara, a zastupnik radnika Radiša Pavlović podneo je krivične prijave protiv nekadašnjih sindikalnih vođa i direktora koje tereti za protivzakonito kamaćenje pomenutog računa i protivpravno sticanje imovinske koristi od oko dva miliona evra.

Iako se država kani da za Zastavu INPRO usvoji unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR), budućnost ovog preduzeća nije izvesna, pogotovo što je ključni proizvodni program, a reč je o automobilskim prikolicama, preuzeo francuski Trigano. Ovaj važan izvozni adut, i fabrike i Kragujevca, francuska kompanija je kupila po ceni od 287.000 EUR, zadržavši oko 160 radnika, ali je više od stotinu radnika ostalo u još uvek društvenom preduzeću Zastava INPRO, čije rukovodstvo pokušava da očuva pogone krojačnice, štamparije i metalne galanterije.

Problem sa Zastavom INPRO leži u promenjenoj strategiji Vlade Srbije, koja je odustala od prvobitne namere da podržavi sve zaštitne radionice u zemlji, s obzirom na to da ta preduzeća zapošljavaju osobe sa invaliditetom. Ta taktika je bila aktuelna sve do 2013, posle čega je došlo do potpunog zaokreta koji podrazumeva privatizaciju zaštitnih radionica. Kako Politika saznaje, u toku je priprema privatizacije i druge kragujevačke zaštitne radionice Šumadija DES.

Kako stvari stoje, na kraju bi iz čitavog Zastavinog korpusa mogli biti spaseni samo Kamioni, koje država želi da pripoji sve profitabilnijoj namenskoj industriji. Budući da za proizvodnju privrednih vozila nije mogla da pronađe strateškog partnera, Vlada Srbije je donela odluku da se u Zastava kamionima ubuduće prave karoserije ili neki drugi delovi za naša borbena oklopna vozila "lazar" i "morava". Namera države da ulaže u vojnu industriju očitava se i u nedavnom potezu Zastava oružja, koja je kupila i od bankrota sačuvala Zastava kovačnicu.

Koliko je nekadašnji socijalistički industrijski gigant žilav govori i to što je proces restrukturiranja Zastave počeo još 2001.

Zanimljivo je reći da su, s početka procesa restrukturiranja, najveći kupci Zastavinih fabrika bili – Slovenci. Slovenačke kompanije su kupile Alatnicu, Tapacirnicu i Zastavu šped. Zastava je problem imala sa kupcima iz Bugarske, koji su upropastili pomenutu Kovačnicu, sada u vlasništvu državne firme Zastava oružje.