Nov način obuka za rad u zdravstvu - Medicinska škola Beograd smislila način da vrati radnike u Srbiju

Svake godine određen broj zdravstvenih radnika iz Srbije odlazi u druge zemlje, trbuhom za kruhom, i zato je Medicinska škola Beograd osmislila način kako da vrati u zemlju one koji žele da se bave medicinskom strukom, a žive u Austriji ili Mađarskoj.

Njihov projekat "Beograd-Budimpešta-Beč" podrazumeva da naši ljudi, koji su na privremenom radu u inostranstvu, mogu da završe ovu školu i da se vrate da rade u Srbiji. Ovaj pionirski poduhvat trebalo bi da startuje od septembra, a za sticanje novih znanja već imaju 80 zainteresovanih.

Planirano je da u gradovima gde žive idu na predavanja koja će držati profesori naše Medicinske škole, a na praksu da dolaze u Srbiju.

Ovo je jedan most saradnje sa dijasporom, smatra prof. dr Nada Trifković, direktorka ove škole. Nada se podršci ministarstava dijaspore i prosvete i ističe da je reč o projektu od nacionalnog interesa, s ciljem da se ljudi vrate u Srbiju.

- To je, na primer, značajno za one koji žive u Budimpešti ili Beču, a imaju samo osnovnu školu, gimnaziju ili neko stručno obrazovanje, a žele da završe medicinsku školu. U našoj ustanovi imamo pet obrazovnih profila. Obrazujemo đake na smerovima za pedijatrijsku sestru tehničara, ginekološko-akušersku sestru tehničara, medicinsku sestru vaspitača, fizioterapeutskog tehničara, koji postoji i za učenike oštećenog vida. Predali smo zahtev da nam se odobri da osnujemo po jedno odeljenje opšteg smera, masera i negovatelja i ovih dana očekujemo da za to dobijemo zeleno svetlo - naglašava Trifkovićeva i dodaje da to ne bi bilo opterećenje za školu, a značilo bi i za školovanje ljudi u dijaspori.

Medicinska škola u Deligradskoj ulici jedna je od najatraktivnijih za đake, a spada u najstarije, jer potiče od 1899. godine, i najveće, jer godišnje školuje više od 2.500 učenika. Dugo godina je smer za školovanje fizioterapeuta bio najtraženiji, a sada se mesto više traži na onom za medicinske sestre vaspitače. Od naredne školske godine planirano je i da se slepe i slabovide osobe obučavaju za rad sestara i tehničara vaspitača.

Nikada ne prestaju sa uvođenjem novina. Prvi su u Srbiji i na Balkanu, u saradnji sa Fakultetom za bezbednost, uveli obavezna predavanja za nastavnike i učenike o terorizmu, bezbednosti i načinima kako treba reagovati u slučaju opasnosti.

- Nažalost, živimo u vremenu kada civili ginu i bivaju kolateralna šteta. Deca odrastaju, idu na putovanja, i moraju da nauče šta ih sve očekuje u svetu, ali kako mogu da se zaštite. Druge škole su tražile da takav program i kod njih primenimo. Upravo radimo na projektu da to od septembra sprovedemo u svim većim srednjim školama u Srbiji, a posle toga ćemo uraditi upitnik da pokažemo da postoji potreba za tim da se uvede, za sada kao izborni, predmet bezbednosna kultura. Tražićemo i podršku Ministarstva prosvete - dodaje Trifkovićeva.

Ova škola već četiri decenije školuje slepe i slabovide učenike na smeru za školovanje fizioterapeutskih tehničara. Nada Trifković ističe da im je pre dve godine dolazila u goste delegacija Saveza slepih iz Španije, kako bi ih edukovali za rad sa slepim osobama. Ali, kada su videli šta sve postoji u ovoj školi i čuli da je čak 69 nastavnika prošlo obuku za rad sa slepom decom na Defektološkom fakultetu, naglasili su da nigde u Evropi nisu naišli na takve uslove za rad.

- Opremili smo kabinete savremenim sredstvima gde oni uče i to zahvaljujući Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Te kabinete besplatno mogu da koriste sve slepe osobe u Srbiji. Ako neko ima želju da se obuči za rad na kompjuterima i opremi koja je posebno prilagođena njima, kod nas to može. Do sada smo 182 slepe osobe besplatno obučili - zaključila je direktorka škole.