Većinu neprodatih firmi očekuje stečaj?- Privatizacija preostalih preduzeća sa društvenim kapitalom odmiče sporo uprkos zakonskim rokovima

Tokom prošle godine rešena je sudbina 30 firmi tako što je njih 20, sa ukupno 186 zaposlenih, otišlo u stečaj. Prodate su tri firme sa ukupno 251 radnikom, od kojih je najveći i najznačajniji, sa 246 radnika, novosadski ZGOP. U preostalih sedam, koje zapošljavaju 522 osobe, obustavljen je postupak privatizacije, a reč je o preduzećima od značaja, poput namenske, specifičnih građevinskih ili firmi za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Od preostalih koje su još na listi za privatizaciju, prema podacima sa sajta Ministarstva privrede, za 30-ak firmi bi bilo i moguće raspisati oglas o prodaji, za nekolicinu njih je to i učinjeno u martu ove godine, a za ostale se ili priprema dokumentacija, čekaju pisma o namerama ili još nije doneta odluka o modelu. U toj grupi su Azotara, Petrohemija, Lasta, PKB, JRB, Galenika, Jat tehnika, RTV Kragujevac...

Za više od 120 firmi, međutim, privatizacija u ovom trenutku nije moguća jer se čeka ili na odluku Vlade, na sređivanje dokumentacije, posebno o imovini, finansijsku konsolidaciju, uvođenje UPPR-a...

Na tom spisku su RTB Bor, Yumco, Trayal, jagodinski Kablovi, FAP, Hidrotehnika, PIM, Mostogradnja, Vojvodina put, Prosveta, Simpo, Telekom, Beogradski sajam, Progres, Politika, Ikarbus, PEU Resavica i nekoliko banjskih kompleksa i instituta za rehabilitaciju. U tim firmama sa kojima se još ne zna kako će i da li nastavljaju rad, zaposleno je oko 35.000 ljudi.

- Mala je verovatnoća da će većina od preostalih firmi u pravom smislu reči biti privatizovana, najverovatnije je da će masa njih završiti u stečaju - smatra Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogardu.

- Sa nekoliko izuzetaka, to su "krševi" od preduzeća, neka su bila privatizovana pa je raskinut ugovor, neka su u nedefinisanom statusu, sa zamršenim vlasništvom, većina je u jako lošem stanju. Zato je teško računati, čak i ako se formalno neke od njih prodaju, da će to biti neki ozbiljniji prihod ili solidni kupci koji bi podigli proizvodnju. Izuzetak bi mogla da bude nekolicina dobrih preduzeća sa tog spiska, poput Telekoma koji je u grupi najuspešnijih na našem tržištu, ali je zato i malo verovatno da će se vlast odlučiti na njegovu prodaju. Vlada bi to rado učinila, ali je potrebno da ima dobru cenu koja bi kompenzovala druge benefite koje ima zbog toga što je reč o državnom gigantu. Malo koja partija na vlasti bi se odrekla mogućnosti zapošljavanja, a to očekuje i njihovo članstvo, oni koji su završili manje ili veće škole, lepili plakate i sada traže nagradu - kaže za Danas Savić.

On dodaje i da bi jedna od dobrih priča mogla ovih dana da se dogodi ako uspeju razgovori sa Kinezima oko partnerstva u RTB Bor.

- Činjenica je da kineska strana nema ekonomski interes da u ovakvom stanju preuzme i investira u borske rudnike. Ali oni imaju i strateški cilj da uđu na evropsko tržište i zbog toga ulaze u ekonomije zemalja jugoistočne Evrope. A imaju i mogućnosti za to jer iza njihovih firmi stoji država koja ih prati jeftinim kreditima, subvencijama. Za nas je prednost to što se oni razlikuju od većine partnera, ne dolaze samo da bi zaradili, već imaju dugoročne planove - objašnjava Savić.