Zakon o socijalnom preduzetništvu do kraja 2017. u skupštini

Lira je skraćenica za livničke invalide rada, jer su u početku to bili i jedini zaposleni u ovom preduzeću. I danas među 93 radnika najviše je osoba sa invaliditetom – 66, ali nisu svi povrede zadobili radeći u kikindskoj livnici.

Lira je jedno od oko 40 preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju. Idejom i misijom se potpuno uklapa u koncept socijalnog preduzetništva, ali koliko je takvih firmi u Srbiji, ne zna se tačno. Izvesno je - ne previše, a teško da će ih uskoro i biti više. Makar dok ne dobijemo zakon koji će regulisati ovaj model poslovanja. Na nacrtu se radi i u skupštinskoj proceduri će se naći u oktobru ili novembru.

- Preduzeće je nastalo kao organizaciona jedinica Livnice Kikinda i to iz potrebe da se osigura posao ljudima koji su ovde stekli invaliditet – objašnjava Branislav Bugarski, direktor Lire.

- Privatizovano je kada i Livnica, a od prošle godine imamo novog vlasnika. Firma iz Novog Sada je preuzela 75% vlasništva. Verujem da bi našim radnicima bilo veoma teško da nađu drugi posao. Nameravamo da pokrenemo nove proizvodne linije i usmerimo se na poslove u automobilskoj industriji. Nadamo se da ćemo tako otvoriti još radnih mesta.

Odlike socijalnog preduzetništva su da angažuje teže zapošljive kategorije ili da reinvestira novac u socijalno odgovorne projekte. Takav je slučaj sa preduzećem Agro iris. Oni rade sa malim poljoprivrednim gazdinstvima koja se samostalno teško probijaju na tržište.

- Od malih poljoprivrednih gazdinstava otkupljujemo sušeno voće – šljive, kruške i jabuke – kaže Igor Kojčić iz Agro irisa.

- Funkcionišemo tako što od njih ne otkupljujemo sirovinu, već proizvod veće vrednosti. Umesto svežih šljiva, koje koštaju 15 dinara po kilogramu, mi im dovezemo naše mobilne sušare i od njih otkupljujemo sušenu šljivu za 30 dinara po kilogramu. Oni po dva dana rade u toj sušari i od nas za ta dva dana dobiju 120 evra na ime dnevnica. Odlukom našeg upravnog odbora, mi 30% prihoda usmeravamo u socijalno odgovorne projekte poput nabavke ogreva za stare ili neku drugu vrstu pomoći.

Od tradicionalnih preduzetnika socijalni se razlikuju po tome što stvaraju praktična i održiva rešenja za probleme marginalizovanih i siromašnih. I profit im nije na prvom mestu.