Cveta nelegalno poslovanje u stambenim zgradama - Niko ne zna koliko preduzeća ima po stanovima

Pre dve i po decenije građani su, zahvaljujući otkupu, stanarsko pravo zamenili vlasništvom nad stanom. Iako su do tada stambene zgrade bile predviđene isključivo za stanovanje, mnogi su stanove pretvorili u poslovne prostore. Nadležni kažu da nema precizne evidencije o tome koliko je privrednih društava u stanovima.

Širom Srbije na mnogim stambenim zgradama – table na kojima je naziv firme. Stanari tvrde da i kad prijave vlasnika stana da remeti kućni red, nadležne inspekcije kažu da stan fizičkog lica može da služi kao sedište privrednog društva.

Građani navode da stanovi služe da se u njima živi a ne da se obavljaju razne delatnosti - pregled zuba, rade laboratorijske analize, plaćaju turistički aranžmani. Ističu i da ima zgrada u kojima se tačno zna ko u njima drži firmu, a kad im inspekcija pokuca na vrata, oni kažu da u stanu žive.

U Agenciji za privredne registre preciziraju da nije u njihovoj nadležnosti da utvrde da li je sedište preduzeća u stanu. Upravo zbog toga stručnjaci upozoravaju da cveta nelegalno poslovanje.

- Kada projektujemo zgrade, tačno se zna da li su one predviđene za stanovanje ili poslovanje. Međutim, dešava se da se stanovi izdaju i u druge svrhe – za marketinške agencije, turističke agencije, zubarske ordinacije. Tu je i mogućnost da se porez zaobiđe - objašnjava profesor Eva Vaništa Lazarević sa Arhitektonskog fakulteta.

Prema Zakonu o stanovanju, na lokalnim samoupravama je da naprave registar stanova koji se koriste kao privredna društva, a inspekcije da kontrolišu da li se adresa firme poklapa sa onom na kojoj je prijavljena.

- Ovde je prostor da jedinice lokalne samouprave u svojim pravilima kućnog reda propišu određene uslove u kojima može biti i saglasnost većeg broja vlasnika posebnih delova zgrade da se u njihovoj zgradi u nekom stanu obavlja i određena privredna delatnost - navodi Jovanka Atanacković iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Dobar primer uređenosti oblasti stanovanja je Nemačka.

- Međutim, ako se radi o oblastima koje su definisane kao oblasti pretežno za stanovanje onda u tim oblastima je dozvoljeno registrovanje delatnosti samo ako se ispunjavaju dva uslova. Prvi se odnosi na to da te delatnosti ne ometaju ostale stanovnike zgrade, a drugi uslov se odnosi na to da lice koje registruje samostalnu delatnost istovremeno i živi u tim objektima - objašnjava Kosta Jović iz Nemačko-srpske komore.

U Nemačkoj postoji zakon donet u cilju borbe protiv rada na crno. Ako inspekcija ustanovi da u stanu nije prijavljena privredna delatnost, kazne su do 50.000 EUR za vlasnika stana. Za višestruko neprijavljivanje radnika kazne su do 30.000 EUR, a za utaju poreza i do 10 godina zatvora.