U stečaj otišlo 475 društvenih i državnih firmi - do kraja godine još oko 400 stečajnih postupaka

Od iduće godine ne bi trebalo da postoji niti jedno društveno preduzeće. Tako bar nalaže Zakon o privatizaciji. Tačnije, predviđeno je da se poslednji tenderi, odnosno pozivi za javne aukcije, objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine. Firme koje na ovaj način ne pronađu svog novog vlasnika biće prinudno likvidirane.

Za razliku od likvidacije, do koje dolazi zbog razloga koji nisu isključivo finansijske prirode, stečaj je postupak koji se uvodi kada preduzeće, praktično, postane prezaduženo i ne može da izmiruje svoje obaveze. A takvih je, nažalost, priličan broj.

Kada u stečaj ode društveno preduzeće, odnosno ono sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, za stečajnog upravnika sudovi imenuju Agenciju za privatizaciju.

- Od 2. februara 2005. godine, do kraja aprila, Agencija za privatizaciju imenovana je za stečajnog upravnika u 475 predmeta, s tim što smo razrešeni ove "dužnosti" u 28 slučajeva - kaže, za "Novosti", Dejan Jokić, direktor Centra za stečaj pri Agenciji. - Stečajni postupak se vodi u interesu svih poverilaca, kako bi se oni namirili u što većem stepenu.

Nažalost, radnici imaju prednost kod namirivanja dugova, isključivo u jednom slučaju.

- Radnici imaju prioritet kod isplate minimalne zarade za poslednjih godinu dana pre uvođenja stečaja, kao i neisplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za poslednje dve godine - objašnjava Jokić.

Prema nekim nepotvrđenim prognozama, očekuje se da do kraja godine u stečaj ode još oko 300 do 400 društvenih i državnih preduzeća. Direktor Centra za stečaj ističe da će "najveći udar" biti po okončanju procesa privatizacije. Tada će preostati masa preduzeća koja nije mogla da se privatizuje, zatim ona za koje se ustanovi da ne može da se sprovede postupak likvidacije.

- Takođe, postoje i preduzeća koja su prodata u postupku privatizacije, pa su kupoprodajni ugovori raskinuti - objašnjava Jokić. - Akcije su tada prebačene Akcijskom fondu i veoma često ne mogu da se prodaju, jer je firma i pre toga poslovala loše, pa se otvara stečaj. Ako je većinski kapital društveni, imenuje se Agencija za stečajnog upravnika, a ako nije većinski onda neko fizičko lice, preduzetnik...

Naš sagovornik ističe da postoje tri načina prodaje firmi iz stečaja. To je javno nadmetanje, kada se zainteresovani kupci nadmeću nudeći što veću cenu. Zatim, javno prikupljanje ponuda, koje je najsličnije nekom mini-tenderu, ali u ovom slučaju nema nikakvih pregovora i ponuđena cena je jedini kriterijum koji određuje ko će kupiti preduzeće u stečaju. Postoji i neposredna pogodba, na koju se ide ukoliko prva dva postupka propadnu, o čemu već odlučuje odbor poverilaca.

-Imenovanjem Agencije za stečajnog upravnika u društvenim preduzećima, i primenom novog zakona, višestruko se skratio rok trajanja stečaja - navodi Jokić. - Nekada su stečajevi trajali i po sedam godina, a sada se ceo postupak okonča za manje od dve godine. Imamo 115 zaključenih stečajnih postupaka i još više od 60 postupaka gde je kompletno unovčena imovina i samo se čeka okončanje postupaka. Oni nisu zaključeni, jer su u toku parnični postupci, što, opet, zavisi od sudova.

Najzastupljenije privredne grane među firmama u stečaju su prerada drveta, metalska industrija, prehrambena industrija, trgovina...

Nisu retki primeri da je preduzeće prodato u stečaju, sa novim vlasnikom ponovo počelo da radi. Ovde je karakterističan primer "Voćara" iz Koceljeve kod Valjeva, koju je kupio poznati austrijski koncern "Rauch" i oživeo proizvodnju. Rade i "Obuća Zlatar" iz Nove Varoši, FOM iz Prokuplja, "Budućnost" iz Paraćina, "Mačva" iz Mačvanske Mitrovice...

- Inače, Robne kuće "Beograd" do sada su najskuplje prodato preduzeće iz stečaja. Prihodovano je 360 mil EUR. Međutim, taj postupak još uvek nije okončan, jer su u toku parnični postupci po žalbama pojedinih poverilaca - ističe Jokić.