Traže partnere za korišćenje biomase - Valjevo očekuje pomoć iz EU za smanjenje aerozagađenja

Grad Valjevo će zatražiti pomoć prijateljskih gradova Evrope u procesu rešavanja aerozagađenja i smanjenja troškova proizvodnje toplotne energije.

U više navrata do sada se moglo čuti da je najbolje rešenje prelazak na biomasu, ali i za takvu investiciju su potrebna sredstva. Samo povećanjem broja priključaka na gradsku toplanu sa umerenim cenama moguće je očekivati čistiji vazduh u gradu kraj Kolubare, jer veliki broj domaćinstava se individualno greje ugljem i drvima.

- Sami ne možemo u veliku investiciju, nemamo taj novac, ali ćemo učiniti sve da što pre nađemo partnera u tako važnom poslu, kaže zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić.

Povećano aerozagađenje i do četiri puta više od dozvoljenog, ponovo pokreće pitanje rešavanja ovog problema, posebno u zimskim meseci kada se poveća potrošnju "prljavih" ogreva. Gradska vlast na sednici Skupštine obrazložila je rešenje za smanjenje aerozagađenja u smislu promene energenta za grejanje koji koristi Toplana, čime se snižava i cena grejanja i čime bi se povećao broj korisnika Toplane. Direktor Toplane Zoran Stepanović kaže da ona trenutno greje 350.000 kvadrata, a ima kapacitet za grejanje milion. Međutim, visoka cena tera Valjevce da odbiju priključenje na toplovod.

- Plan je da se priključe novi potrošači. Planiramo da preostalih 14 podstanica iz programa KFW-a damo besplatno na korišćenje. Takav je i plan bio vezan za kredit. Druga jako važna stvar jeste da sledeće godine uradimo Studiju izvodljivosti o zameni dela mazuta i prelasku na drugi energent, tačnije na korišćenje biomase, u ovom slučaju prelasku na sečku, objašnjava Stepanović. Da je rešenje u promeni energenta potvrđuje i gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović.

- Intenzivno radimo na tome da obezbedimo sredstva kako bi promenili energent. Smatramo da bi to mogla biti jedna od dobrih mera. Nažalost, svesni smo da najveći broj domaćinstava u gradu koristi ugalj sa velikom količinom sumpora. Razmišljamo i da možda donesemo odluku o zabrani korišćenja pojedinih vrsta uglja sa visokom koncentracijom sumpora, kaže Gvozdenović. Iako je teško proceniti koliko bi koštao prelazak sa mazuta na biomasu, prve procene su da je za takvu investiciju potrebno do pet miliona evra.

- Grad nema ta sredstva, ali ćemo zatražiti partnerstvo i pomoć u rešavanju problema od gradova u Evropi koji imaju mogućnost pristupa fondovima EU i koji su zainteresovani za realizaciju projekata u oblasti zaštite životne sredine. Započećemo neke razgovore i nadamo se da ćemo naići na razumevanje i podršku, kaže Dragan Jeremić podsećajući na činjenicu da je češka vlada i firma VHS iz Brna Valjevu do sada donirala 3.250.000 EUR za različite projekte.

Češka mogući donator

Češka je u oblasti zaštite životne sredine finansirala projekat toplifikacije koji se odnosio na mašinske i građevinske radove u Kolubari II kao i gradnju toplovodne mreže do Bolnice, ali i gradnju transfer stanice, za koju je donirano 400.000 EUR. Partneri iz Češke su najveći donatori Valjevu jer se među realizovanim projektima uz njihovu podršku nalazi i gradnja rezervoara u Pakljama, mini fabrika vode u selima Rovni i Paklje, sanacija Jaza, a pomogli su i rekonstrukciju crpne stanice Gradac kao i proširenje rezervoara Boričevac.