Burna godina na bankarskom tržištu - U 2016. devet banaka promenile vlasnike, nestale ili prvi put došle u Srbiju

Prošla godina na bankarskom tržištu Srbije bila je burna, ne zbog rasta kreditne aktivnosti koja je stagnirala, već zbog izlazaka banaka sa srpskog tržišta, preuzimanja banaka i promena u vlasništvu.

Slovenačka KBM banka prodala je kragujevačku Credy banku srpskim biznismenima Andreju Jovanoviću i Bojanu Milovanoviću, koji su je preimenovali u Direkt banku i posle nekoliko meseci preko nje kupili i Findomestic banku, deo francuske i globalne finansijske korporacije BNP Pariba. Inače još 2015. mađarska OTP banka je saopštila da je kupila Findomestic banku, ali je taj posao propao pred samu realizaciju.

Na tržištu se pojavila prva turska banka, Halk banka koja je kupila Čačansku banku od države i EBRD-a. Promene u vlasništvu doživele su i dve relativno velike banke. Miodrag Kostić stekao je stoprocentno vlasništvo u AIK banci, a istovremeno kupio i udeo u slovenačkoj Gorenjskoj banci. Američki investicioni fond Advent, zajedno sa EBRD, kupio je nekadašnju HXpo banku i preimenovao je u Addiko banku.

To nije kraj konsolidaciji na tržištu, pošto je ruski biznismen Igor Kim preuzimanjem Marfin banke na nivou centrale, preuzeo i srpsku filijalu.

Poslednjih dana prošle godine, Bank of China dobila je dozvolu Narodne banke Srbije za grinfild licencu, a prošle subote je i zvanično otpočela poslovanje. Godinu dana ranije grinfild licencu dobila je i Mira bank iz UAE.

Takođe, poslednjih dana prošle godine u javnost je procurela informacija, koju niko nije demantovao, da su AIK, Societe Generale i Komercijalna banka postigle dogovor o preuzimanju grčke Alpha banke.

Nedavno na forumu Juromani u Beču bivši guverner NBS Radovan Jelašić rekao je u razgovoru sa novinarom Danasa da su sve grčke banke u Srbiji na prodaju.

- Pre tri meseca sam postao član Hellenic Financial Stability Fund u Grčkoj. Nikada nisam mislio da, ne samo da ću biti uključen u davanje licenci grčkim bankama, između ostalog i u Srbiji, nego da sam sad član jednog nadzornog odbora koji ima 40%vlasništva u Nacionalnoj banci Grčke i 20 u Piraeus i da ću nakon 10 godina učestvovati u prodaji svih tih banaka. Ne samo u Bugarskoj i Rumuniji, nego i u Srbiji - rekao je Jelašić za Danas.

Kako navodi, zato sa interesovanjem prati "kako ide prodaja Vojvođanske banke (NBG), kako ide prodaja Piraeus banke, Eurobanke i Alpha banke".

Ovakva pozicija Grčke nije čudna, budući da je deo programa Evropske komisije za restrukturiranje četiri najveće grčke banke osim prikupljanja kapitala i smanjivanje prisustva u inostranstvu.

Tako je Eurobanka poslednjih dana 2016. godine prodala svoju Univerzal banku u Ukrajini. Pre toga je Alpha banka prodala mrežu filijala u Bugarskoj, a Eurobanka je prodala banke u Poljskoj i Turskoj.

I mada je na tržištu dinamično, cena banaka je izuzetno niska. Za većinu poslova u kojima privatna banka prodaje poslovanje drugoj privatnoj banci informacije o visini transakcije se ne objavljuju, ali koliko se vrednuju banke u Srbiji može se naslutiti iz kupoprodaja banaka koje su se kotirale na berzi.

Nenad Gujaničić, ekonomista Wisebrokera, ističe da je Čačanska banka prodata za 10 mil USD što je ispod 30% knjigovodstvene vrednosti.

- Da je ova banka prodata 2006. ili 2007. kada je pravila po tri, četiri miliona evra dobiti, cena bi bila dva ili tri puta veća od knjigovodstvene vrednosti. Po tim cenama su se prodavale banke pre krize. Sada je to na 30 do 50% knjigovodstvene vrednosti - objašnjava Gujaničić, dodajući da bez rešenja loših kredita neće biti ni velikih profita banaka pa ni visokih cena.

Kakva je situacija sa cenama banaka pokazuju cene trgovanja njihovim akcijama na berzi. Na primer akcijama Komercijalne banke, najveće državne i druge banke na tržištu sa učešćem od 13%, čija privatizacija je najavljena za 2017, trguje se na svega 0,47% knjigovodstvene vrednosti. Zbog ovakvog stanja na tržištu neki stručnjaci smatraju da će Komercijalna teško naći kupca po odgovarajućoj ceni. Gujaničić ističe da za razliku od malih banaka sa učešćem od jedan ili dva odsto, kupovinom Komercijalne, koliko god ona imala problema, novi vlasnik postaje veliki igrač na tržištu i da se na konto toga može postići nešto bolja cena pri prodaji.

Druga velika domaća banka čijim akcijama se trguje na berzi je AIK banka, čiji je vlasnik u prošloj godini postao Miodrag Kostić. On je prema rečima Gujaničića to vlasništvo platio svega oko 130 mil EUR. Radi se o banci koja je u 2015. ostvarila dobit pre poreza od 3,4 milijarde dinara, a u prvih devet meseci prošle godine 5,2 milijarde dinara. Kostić je poslednje akcije otkupio na svega 32 odsto knjigovodstvene vrednosti banke.

Volksbanka prva otišla iz Srbije i regiona

Prva banka koja je nakon krize napustila srpsko tržište bila je austrijska Volksbanka koja je 2012. prodala biznis u Srbiji ruskoj Sberbanci. Odmah naredne godine i belgijska KBC banka nekako je, uz gubitke, uspela da proda imovinu i klijente Societe Generale, a licencu Telenoru. U međuvremenu su propale i četiri domaće banke, od kojih su tri bile državne, Agrobanka, RBV, Privredna banka Beograd i Univerzal banka.