Dronovima protiv požara, mina, ambrozije... - Potencijal upotrebe bespilotnih letelica u industriji gotovo neograničen

Na više od 10.000 hektara zemljišta u Vojvodini nedavno je, po prvi put na Balkanu, izvršena detekcija ambrozije iz vazduha, pomoću helikoptera i bespilotnih letelica. Time su napravljene precizne mape rasprostranjenosti ovog veoma štetnog korova i alergena bez potrebe da se fizički obilaze lokacije za koje se pretpostavlja da mogu biti pod ambrozijom.

Novosadska kompanija Ciklonizacija istu tehnologiju koristila je i za mapiranje potencijalnih izvorišta komaraca, a daljinska detekcija, kažu, daje rezultate i u mapiranju stanja poljoprivrednih useva, šumskog pokrivača, ali i u inspekciji dalekovoda.

Istovremeno, Federalna uprava civilne zaštite Federacije Bosne i Hercegovine uveliko koristi bespilotne letelice u operacijama uništavanja eksplozivnih sredstava i mina zaostalih nakon ratnih dejstava u BiH, jer dronovi omogućavaju neuporedivo efikasnije i bezbednije nadziranje terena neposredno pre, tokom i nakon uništavanja eksploziva.

Hrvatski vatrogasci ih koriste u otkrivanju izvora požara na teško pristupačnim terenima svojih ostrva, a Mađari pomoću njih nadziru granicu, kako bi sprečili ilegalne ulaske imigranata.

Već i ovi primeri dovoljni su da razbiju predrasude o primenljivosti bespilotnih letelica, popularnih dronova, i u industrijske i komercijalne svrhe. Do sada se njihova upotreba vezivala uglavnom za snimanje svadbi i muzičkih spotova ili, pak, pravljenje haosa na i ovako rizičnim fudbalskim mečevima.

Bespilotne letelice, međutim, mogu da se koriste u mnogobrojim delatnostima - za hitne službe, dostavu pošiljaka, u energetici, geodeziji, ekologiji, građevinarstvu... Mogućnosti su velike, a potencijalna korist još veća.

Sima Marković iz Nacionalnog klastera bespilotnih letelica i bliskih sektora, kaže za portal eKapija da "njihova primena, kao nova i napredna savremena tehnologija, u mnogim oblastima rešava različite probleme i pojednostavlјuje izvršavanje specifičnih zadataka".

Nacionalni klaster bespilotnih letelica (BPL) osnovan je polovinom marta 2016, a jedan od njegovih bitnih ciljeva je i unapređenje pravne regulative, za razvoj ove industrije. Srbija je, inače, prema rečima Sime Markovića, jedna od retkih zemalja koja je donela propise u ovoj oblasti.

- Regulativa na nivou Evrope još nije doneta. Ni mnoge zemlje nisu je još donele. Srbija je među prvima usvojila regulativu i omogućila da se regularno radi - kaže on, i dodaje da sadašnji pravilnik, koji je na snazi od maja ove godine, ipak ima dosta manjkavosti.

Marković, međutim, očekuje da će ti nedostaci u narednom periodu biti ispravljeni i ističe odličnu saradnju Klastera sa Direktoratom civilnog vazduhoplovstva (DCV) i Ministarstvom odbrane.

Kada je u pitanju rasprostranjenost upotrebe, prema nekim procenama, u Srbiji postoji oko 3.000 bespilotnih letelica koje se uglavnom koriste za razonodu i u filmskoj industriji. Marković objašnjava da je do sada izdato 110 dozvola za letenje i snimanje u raznim privrednim oblastima.

- To je donelo značajno iskustvo, koje doprinosi uočavanju manjkavosti postojećeg pravilnika - smatra on.

Prema sadašnjim propisima, ovlašćeni operater bespilotnog vazduhoplova, koji je prethodno položio ispit za njegovo korišćenje, mora da za svaki let uputi zahtev Kontroli letenja Srbije i Crne Gore SMATSA. Pri tome, mora imati u vidu da nije dozvoljeno koristiti dron na manje od 5 kilometara od aerodroma i manje od 500 metara od značajnih infrastrukturnih i drugih objekata, niti ga koristiti noću. Maksimalna dozvoljena visina leta je 100 metara iznad tla, a udaljenost ne sme biti veća od pola kilometra od operatera, pri čemu sve vreme mora da bude u njegovom vidnom polju.

Ipak, s obzirom na to da se često u medijima može pročitati o incidentima izazvanim, najčešće neadekvatnom, upotrebom dronova, u Klasteru BPL naglašavaju značaj obuke za korišćenje i upravljanje.

Sima Marković za eKapiju kaže da upravo završavaju predlog programa školovanja operatera tih vazduhopolova, koji će podneti na usvajanje nadležnim organima.

Jedan od bitnih zahteva koji pravilnik stavlja pred vlasnike i operatere bespilotnih vazduhoplova, jeste i posedovanje polise osiguranja od odgovornosti prema trećim licima.

(Incident tokom skijaškog takmičenja u Italiji) Ona zasad košta oko 200 EUR, ali je neophodna jer čak i lakše naprave mogu da prouzrokuju veliku štetu. Tako se prošle godine, na takmičenju svetskog kupa u alpskom skijanju u Italiji, dron sa kamerom srušio neposredno iza jednog od takmičara.

Zbog toga je pitanje pokrića materijalne i nematerijalne štete, koja može nastati u takvim nezgodama, izuzetno značajno, pa ne čudi što su pojedine domaće osiguravajuće kuće uvrstile osiguranje od odgovornosti za upotrebu dronova u svoju ponudu. Neke ih čak koriste i same kako bi, na primer, utvrdile stanje useva i plodova pre osiguranja i nakon nastanka eventualnog oštećenja.

Nije zanemarljivo ni kasko osiguranje koje bi pokrilo delimičnu ili potpunu štetu, kao i gubitak letelice usled pada ili oštećenja drona tokom korišćenja, naročito ako se ima u vidu da pojedine letelice opremljene specijalizovanom opremom mogu koštati i više desetina hiljada evra.

Više od 100.000 kompanija širom sveta već koristi dronove u svom poslovanju, a procenjuje se da globalno tržište autonomnih letelica vredi gotovo 7 mlrd EUR. Već do 2021. očekuje se da broj kompanija koje ih koriste poraste osam puta, a da vrednost tržišta premaši 10 mlrd EUR godišnje.

Na tom tržištu ima prostora i za domaću industriju, smatra Sima Marković i dodaje da ima kompanija u Srbiji koje mogu da proizvode vrhunske komercijalne dronove, opremljene domaćim softverom i svom potrebnom opremom.