Od zanatske radnje do mega biznisa - Prva Međunarodna konferencija o porodičnom preduzetništvu na Zlatiboru

Da bi se od zanatske radnje došlo do velikog biznisa potrebno je biti uporan, jer na početku sve deluje komplikovano, ocenili su u četvrtak, 8. decembra 2016. godine, vlasnici porodičnih firmi na prvoj Međunarodnoj konferenciji o porodičnom preduzetništvu koja se održava na Zlatiboru.

Jedna od onih koji su u tome uspeli je Biljana Jovanović iz tekstilne kompanije Luna. Prvobitni cilj bio je da se zaradi jedna plata u kući, a posle 25 godina od osnivanja kompanija ima ćerke firme, izvozi polovinu ukupne proizvodnje, zapošljava 180 radnika i broji 250 kooperanata. Iako danas kompanija plaća 400 ljudi, na početku nije bilo lako, jer je trebalo prevazići administrativne barijere i savladati pravila biznisa.

- Kad su mi rekli - šta se hvataš u kolo kad ne znaš da igraš, savladala sam pravila. To me je pokrenulo i danas evo osvajamo nova tržišta - rekla je Jovanović.

Za rast porodičnog biznisa neophodna je i podrška lokalne samouprave koja može da radi na poboljšanju ambijenta i infrastrukture, naveo je predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović.

- Ako nema dobrog privrednog ambijenta i razumevanja vlade i lokalne samouprave teško se može napraviti ozbiljniji rezultat. Mi smo se trudili da pomognemo privrednicima i da od njih napravimo partnere - rekao je Stamatović.

On kaže da države u regionu dele istu sudbinu, pokušavaju da pokrenu privredu koja je više od 20 godina stagnirala. Stamatović navodi da je svestan da postoji nelojalna konkurencija, da nije sve definisano i uređeno i ističe da je tu važna uloga države.

Sa Međunarodne konferencije o porodičnom biznisu vladama bi trebalo da se pošalje poruka da demontiraju stari birokratski sistem i da uspostave sistem jednak za sve, rekao je Stamatović.

Pored birokratskih problema i nelojalne konkurencije, jedan od izazova za vlasnike porodičnih firmi je i finansiranje biznisa. Direktor Garancijskog fonda Vojvodine Đorđe Raković objašnjava da taj fond daje garancije start ap korisnicima koji iza sebe nemaju bilanse.

- Na primer, ako tražite kredit od 100.000 EUR, vama će poslovna banka tražiti neku garanciju, odnosno kolateral od 200.000 do 300.000 EUR, što je prilično za nekog mladog čoveka koji ulazi prvi put u biznis, a nema ni bilanse poslovanja - kaže Raković.

On objašnjava da onda garancijski fond daje garanciju poslovnoj banci, a klijent sa tim fondom pravi ugovor o kolateralu koji je povoljniji - za 100.000 EUR kredita, kolateral je 130.000 EUR.

Raković je najavio i dobru saradnju sa sekretarijatom za privredu AP Vojvodina, gde će taj sekretarijat subvencionisati kamate, a glavnicu kredita će preuzeti garancijski fond, što znači da će se za korisnike maksimalno smanjiti rizik.

Navodeći da korisnici kredita često nisu upućeni u vezi sa funkcionisanjem institucija AP Vojvodina, poput sekretarijata i fondova, Raković kaže da se sada obilaze opštine i razgovara sa predstavnicima Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kako bi se to promenilo.