U Srbiju stiže 1,4 mil EUR za istraživanje kvarkova

(Magdalena Đorđević) Iz Brisela stiže neuobičajeno dobra vest za nauku u Srbiji – dr Magdalena Đorđević sa Instituta za fiziku u Beogradu načinila je istorijski uspeh i osvojila prestižni evropski grant u vrednosti od 1.356.000 EUR za istraživanja kvark-gluonske plazme.

Kako je saopštio Centar za promociju nauke, ovo je drugi grant Evropskog istraživačkog saveta (ERC) koji stiže u Srbiju. ERC grantovi su dostupni srpskim istraživačima jer je Srbija članica evropskog okvirnog programa za finansiranje nauke – Horizont 2020. No, oni predstavljaju samo jezgro Horizonta 2020 i nagrađuju isključivo izvrsnost, pre svega one ideje koje potencijalno mogu da promene tok svetske nauke.

Na svetu postoji malo nadmetanja u kojima je konkurencija tako snažna. Države se u nauci mere i po tome koliko su ERC grantova dobile, a retki dobitnici iz malih država kao što je Srbija predstavljaju prave heroje modernih istraživača - navedeno je.

Nakon što je arheološkinja Sofija Stefanović pre dve godine osvojila ERC starter grant, ovo je prvi ERC u kategoriji consodilator, za istraživače srednjih godina. Reč je o najznačajnijoj podršci koju je jedan istraživač sa Zapadnog Balkana u oblasti prirodnih nauka ikada dobio od Evrope i to za izučavanje fundamentalnih osobina materije.

- Naš projekat se odnosi na razumevanje osnovnih zakona prirode, pa samim tim nema direktnih primena u privredi - kaže dobitnica ERC granta, dr Magdalena Đorđević.

- Ekonomska korist ovog projekta je da smo u zemlju doneli 1.356.000 EUR bespovratnih sredstava Evropske unije. Dobar deo tih sredstava će biti iskorišćen da se zaposle naši naučnici, posebno mlade kolege, koje bi, u odsustvu ovog projekta, verovatno otišli iz zemlje.

Sa svojim timom, dr Đorđević proučava novo stanje materije – kvark-gluonsku plazmu, čije je postojanje dokazano tek pre desetak godina u eksperimentima na akceleratoru u Brukhejvenu u SAD i Velikom sudaraču hadrona u CERN-u kod Ženeve.

Kvark-gluonska plazma je stanje materije na tako ekstremno visokim temperaturama i pritiscima, da su u njoj kvarkovi slobodni.

- Materija se sastoji od atoma, atomi od jezgra i elektrona. Jezgra se pak sastoje od protona i neutrona, koji se sastoje od još sitnijih čestica koji se nazivaju kvarkovi i gluoni, a koji su u jezgru vezani izuzetno jakim interakcijama - podseća Đorđević, objašnjavajući da je gustina energije u kvark-gluonskoj plazmi toliko visoka da se kvarkovi i gluoni nalaze u slobodnom stanju i nisu više vezani jakim interakcijama.

Plazma u kojoj su kvarkovi i gluoni bili slobodni prirodno je postojala samo u ranoj fazi razvoja Univerzuma. U eksperimentima kvark-gluonska plazma nastaje pri sudarima izuzetno brzih teških jona, pri čemu ostvarena temperatura iznosi neverovatnih 5 triliona Kelvina, koja je skoro milion puta viša od temperature u centru Sunca.

Za izučavanje ovako neobičnog stanja materije, dr Đorđević i njen tim proučavaju interakcije kvark-gluonske plazme sa takozvanim džetovima, koji predstavljaju samo 0,1% ove plazme, a imaju energiju nekoliko redova veličine veću od tipičnih enerija čestica u plazmi.

Kako je navedeno u saopštenju, projekat koristi domišljatu ideju. Problem izučavanja kvark-gluonske plazme svodi na za fizičare dobro poznatu situaciju koja nalikuje na model interakcije X zračenja sa materijom, poznat iz istorije nauke.

- U našem projektu džetovi bi bili analogni X zracima, a materijal koji se proučava je upravo kvark-gluonska plazma, iako je u realnosti kvark-gluonska plazma daleko komplikovanija od materijala koji se izučavaju X zracima - navodi dr Đorđević.

Značaj ovog istraživanja teško je opisati.

- Kosmolozi ne mogu da razumeju neka od temeljnih pitanja, kao što su osobine ranog univerzuma, ako se pre toga ne istraži priroda kvark-gluonske plazme - kaže Đorđević, zadovoljna jer se njeni modeli neobično dobro slažu sa eksperimentalnim podacima iz dva različita akceleratora.

Svoje istraživanje će nastaviti u Srbiji, na Institutu za fiziku, za koji dr Đorđević kaže da je "najelitnija istraživačka institucija u Srbiji, koja zapošljava 1 odsto istraživača, a proizvodi 10 odsto svih naučnih radova objavljenih iz Srbije". Tim koji će raditi na ovom projektu broji više starijih i mlađih istraživača, doktoranada i tri strana saradnika.