Novi programi tehnološkog razvoja za pun zamah reindustrijalizacije u Srbiji - Konkurentnost graditi na inovacijama, domaćoj proizvodnji i pameti

Da bi reindustrijalizacija u Srbiji doživela pun zamah potrebno je da se okrenemo domaćoj proizvodnji. Sa ovim su saglasne i struka i državne strukture. Investicije, zapošljavanje i izvoz trebalo bi dodatno da pospeši Nova industrijska strategija, na kojoj je Vlada već počela da radi, a kako bismo se priključili četvrtoj industrijskoj revoluciji, u koju je svet uveliko zakoračio, potrebni su nam programi novog tehnološkog razvoja, stručni kadar i posebno jačanje prerađivačkog sektora.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u septembru 2016. godine veća je za 5,3% nego pre godinu dana, a u odnosu na prosek 2015. godine za 6,5%, pokazuju poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Najveći rast ostvaren je u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji - za 15,2%, u prerađivačkoj industriji 3,7%, kao i u rudarstvu 0,4%.

Strane investicije i domaća proizvodnja

Bez obzira na pokazatelje rasta, nivo industrijske proizvodnje u Srbiji je i dalje na jako niskom nivou. Ako posmatramo samo našu proizvodnju, kažu u Vojvodina metal klasteru, skoro duplo je manja nego 1989. godine.

- Industrijska proizvodnja u Srbiji teško se oporavlja, veoma sporo i nedovoljno. Postajemo sve više (90%) zavisni od stranih proizvoda, uvozimo gotovo sve, a ako statistički uključimo i strane firme koje kod nas posluju kao domaće, u stvari se "zamagljuje slika" i čini se da dolazi do oporavka industrijske proizvodnje u Srbiji – kaže za eKapiju Zoran Pekez, predsednik Vojvodina metal klastera.

On kritikuje tzv. "mantru o sudbinskoj neophodnosti stranih direktnih investicija" koja, kako kaže, nije dovela do očekivanih rezultata - sačuvali smo ili otvorili "jeftina radna mesta", a od tehnološkog napretka nema ništa.

- Svet jeste tehnološki otišao daleko u odnosu na nas, ali Srbija još ima moći i realnih potencijala da krene u industrijalizaciju, da efektivno i efikasno obavlja transfere znanja i tehnologija, da krenemo ka Industriji 4.0 i digitalizaciji. Preduslov je nova ekonomska politika - da se okrenemo sebi i domaćoj proizvodnji, što reforme koje se sprovode još ni izbliza ne obezbeđuju.

Kao rešenja koja na kratak rok mogu dovesti do jačanja konkurentnosti domaće proizvodnje Pekez navodi sledeće: da dinar postane isključivo sredstvo ugovaranja i plaćanja u zemlji, poništavanje - reviziju svih ugovora te svođenje istih na dinarsku klauzulu, realan izvozno-stimulativan devizni kurs, apsolutne mere podrške u pravcu razvoja domaće proizvodnje namenjene prvo supstituciji uvoza, razvoj poslovne infrastrukture (zone, klasteri, inkubatori, centri kompetencija i sl.), transformaciju obrazovnog sistema i stimulisanje univerzitetskih i naučnih radnika za saradnju sa privredom...

Iz Ministarstva privrede poručuju da će u cilju jačanja konkurentnosti domaće privrede i prerađivačkog sektora u prvi plan staviti tehnološku obnovu. Sa druge strane, ističu i da su podsticaji stranim investicijama u ovom trenutku nužni, jer industrija u Srbiji poslednjih dvadeset pet godina nije u zavidnom stanju, te su nam potrebni kapital, nova znanja, tehnologije i radna mesta koja donose strane kompanije. Novim Zakonom o ulaganjima, dodaju za naš portal, država ne samo da nije odustala od domaće industrije, već joj je sistemski omogućila da istu podršku dobiju i domaći ulagači, što ranije nije bio slučaj.

- Uz podršku Svetske banke, započet je rad na reviziji postojeće Strategije industrijskog razvoja. Ono što nam je smer u pogledu revizije industrijske politike je razvoj baziran na inovacijama i znanju, a ne na jeftinoj radnoj snazi, što u ovom trenutku možda jeste naša korporativna prednost, ali nije nešto na šta bi trebalo da se oslanjamo kada je razvoj u pitanju. To znači modernizaciju industrijske proizvodnje, utvrđivanje onih sektora industrije u kojima imamo konkurentnu prednost, zbog čega će unapređenje industrijske politike imati sektorski pristup, a veća pažnja i podrška biće usmerena na one sektore gde su naše najveće šanse za uspeh na tržištu.

Kao ključne sektore u Ministarstvu su u nekoliko navrata isticali prehrambenu, industriju drva i nameštaja, gume i plastike, sektor mašinstva, proizvodnju opreme i IT sektor.

Transformacija poslovanja – uključivanje u tehnološki nivo Evrope

Aktuelni talas integracije tehnologije u sve aspekte privrede rezultirao je da se pojam visokotehnološke kompanije više ne vezuje samo za firme koje posluju u oblasti visokih tehnologija, već za sve koje svoj poslovni model zasnivaju na korišćenju modernih tehnologija. Prema podacima Privredne komore Srbije, tri četvrtine vrednosti digitalne ekonomije u Evropi doći će upravo od strane tradicionalnog poslovnog okruženja.

Ulazak u ovaj prostor nije dakle pitanje izbora, već imperativ, pa sledstveno tome reindustrijalizacija ne može biti obavljena bez uključivanja u tehnološki nivo Evrope.

U Ministarstvu trgovine turizma i telekomunikacija nekoliko puta su jasno iznosili stav da je digitalna transformacija u Srbiji počela, međutim, tempo promena ne ukazuje na preterano optimistične rezultate, naročito ako se pod digitalnom transformacijom u Srbiji podrazumevaju podaci na koje država ukazuje - da 99,1% preduzeća ima internet dok samo 22,6% njih zapošljava stručnjake iz ove oblasti.

Kako bi ilustrovao koliko Srbija kaska za razvijenim svetom predsednik MK Group Miodrag Kostić izneo je na nedavno održanoj konferenciji posvećenoj digitalnoj transformaciji podatak da je diplomirao na informatici 1983. sa diplomskim "Uvođenje informatičkog sistema u šećeranu Vrbas", a da je taj diplomski rad primenio tek 2005. u šećerani koju je kupio.

- Digitalna transformacija danas je kao pronalazak motora sa unutrašnjim sagorevanjem na kraju 19. veka, dok su se još konji koristili za prevoz i ko prvi uhvati taj korak, ima šanse da uhvati korak sa ostatkom sveta - rekao je Kostić.

Sa njim je saglasan i Ninko Tešić, generalni direktor Valjaonice aluminijuma Impol Seval. Ova kompanija je u prethodnih desetak godina intenzivno investirala u modernizaciju opreme, a danas je većina proizvodnih procesa automatizovana i digitalizovana. U idućoj godini u modernizaciju će investirati još 36,5 mil EUR, a cilj je da se planiranim ulaganjima stvore uslovi da se u jednom momentu mogu uključiti u Industriju 4.0 odnosno da postanu "pametna fabrika".

- Jednostavno, onaj ko ne bude imao veću proizvodnju, bolji kvalitet, veću produktivnost uz korišćenje prednosti koju donose veštačke inteligencije i robotika, neće biti konkurentan i moraće da propadne – navodi Tešić.

Industrija 4.0 nudi mogućnost zemljama sa manjim ekonomijama da dobiju veću ulogu i svoju šansu, a da je Vlada Srbije shvatila značaj savremenih tokova, videlo se i u ekspozeu premijera Aleksandra Vučića koji je ukazao da je razvoj novih tehnologija među strateškim prioritetima Vlade. Ovo ističu u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, dodajući da je u pripremi set mera koje bi trebalo da doprinesu daljem razvoju novih tehnologija i digitalnoj transformaciji zemlje. U njima su i podsticaji domaćih patenata i proizvodnja sopstvenih proizvoda, ali i da se IT koristi u što više drugih grana industrije.

Vlada je formirala i Savet za razvoj IT sektora koji će dati smernice za podršku i njegov dalji razvoj. U ovom sektoru se, između ostalog vide i najveće izvozne mogućnosti Srbije – vrednost izvoza softvera u 2015. godini iznosila je više od 600 mil EUR, a prognoze su da će do 2020. godine ta cifra premašiti sumu od milijardu evra.

Kao još jednu od ključnih mera reindustrijalizacije, akteri u ovom procesu ističu razvoj kadrovskih potencijala.

- U Srbiji se moraju, što je moguće pre, početi promovisati digitalne veštine na svim nivoima obrazovanja, kako bi se radnici pripremili za digitalnu revoluciju i imali koristi i radnici i fabrike – navodi Tešić za eKapiju.

U Vojvodina metal klasteru i u ovom segmentu naglašavaju jačanje domaćih kapaciteta.

- Sve što imamo treba da uložimo u naše ljude. Koncept reindustrijalizacije treba zasnivati isključivo na razvoju našeg znanja, domaće pameti i domaće proizvodnje.

Privredni rast

Srbija se na poslednjoj objavljenoj Duing biznis (Doing business) listi Svetske banke sa 54. popela na 47. mesto, a prema prognozama MMF-a očekuje se da će privredni rast naše zemlje u 2016. godini iznositi 2,7%, a u sledećoj 3%.

- Za veći privredni rast u narednom periodu, koji bi trebalo da se kreće na godišnjem proseku 3-4%, potrebno je da se poveća učešće prerađivačke industrije, odnosno onog dela privrede čiji proizvodi imaju viši stepen prerade - kažu u Privrednoj komori Srbije.

Kolika stopa rasta nam je potrebna da bi se dostigla adekvatna konkurentnost na evropskom nivou, stručnjaci su saglasni da je teško odgovoriti, ali je najpribližnija procena da bi on u narednih 8-10 godina sigurno trebalo da bude dvocifren (11-12%).

Privreda Srbije u brojkama

- Sektor industrije učestvovao je sa 31,4% u formiranju ukupne bruto dodate vrednosti Srbije u 2015. godini
- Javni dug Srbije iznosio je na kraju septembra 24,13 mlrd EUR (odnosno učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu je 70,8%)
- U periodu januar - septembar 2016. ostvaren je suficit budžeta Srbije u visini od 27,2 mlijardi dinara
- Realni rast bruto domaćeg proizvoda u trećem kvartalu 2016. u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 2,5% (u drugom kvartalu realni rast BDP bio je 1,8%, a u prvom kvartalu 3,5%)
- Ukupna robna razmena Srbije sa svetom porasla je za 7,6% u periodu januar-septembar 2016. godine, na 22,67 mlrd EUR, pri čemu je izvoz skočio za 10,1%, a uvoz za 5,7% u poređenju sa istim periodom prošle godine
- Spoljnotrgovinski deficit smanjen za 7,5%, dok pokrivenost uvoza izvozom je 77,9% (septembar 2016)
- U budžetu za 2016. godinu za podsticaje investicija planirano je 12,3 milijarde dinara
- U Godini preduzetništva do sada je podržano više od 7.200 preduzetničkih inicijativa sa više od 9,5 milijardi dinara
- Od aprila 2014. do juna 2016. potpisana su 33 ugovora o dodeli podsticaja. U ovom periodu ukupno je dodeljeno 155,6 mil EUR državne pomoći, ili 8.489 EUR po zaposlenom
- Neto priliv stranih direktnih investicija u poslednjih 18 meseci viši je od 2,6 mlrd EUR, dok je nivo stranih investicija u prvih devet meseci ove godine iznosio 1,38 mlrd EUR
- U drugom kvartalu 2016. godine stopa zaposlenosti iznosila je 45,9%, a stopa nezaposlenosti 15,2%
- Broj zaposlenih u sektoru industrije u drugom kvartalu 2016. godine iznosio je 570.300 (29,7% ukupno zaposlenih)
- Prosečna neto zarada u Srbiji u septembru 2016. godine bila je 46.558 dinara

Ivana Bezarević