NavMenu

Radije u rudnik nego kod privatnika - Poslodavcima u Ušću sve teže da nađu radnike

Izvor: Politika Sreda, 02.11.2016. 13:42
Komentari
Podeli
(Foto: Kuznetcov_Konstantin/shutterstock.com)
U halama preduzeća Tehnooprema u Ušću na Ibru, fabrici raznih proizvoda iz oblasti drvoprerađivačke industrije više od polovine, od ukupno 95 zaposlenih, čine žene.

Reč je o fizički težim, muškim poslovima, jer kako tvrdi vlasnik Milanko Karović, u ovoj varošici na sredokraći puta između Kraljeva i Raške nema takve radne snage, pa je kod njega konkurs za takva radna mesta stalno otvoren, ali se kandidati slabo javljaju iako je plata, kako Karović kaže, solidna i redovna.

Tu, u istom mestu, nalazi se fabrika metalne galanterije Ekonom, koja otkako je u privatnom vlasništvu radi punom parom. Nedavno su popunili za sada potreban broj inženjera i majstora, ali nije ni tu išlo glatko, izostala je veća konkurencija iako su i ovde povoljni uslovi za rad i zaradu.

Nedavno su u Kraljevu službe filijale za zapošljavanje poduže tragale za budućim radnicima u privatnoj fabrici konfekcije. Jedva je prikupljen dovoljan broj nezaposlenih za obuku kako bi se izašlo u susret zahtevima poslodavaca za popunu radnih mesta konfekcionara.

Sve je to protivrečno, pošto posao na ovom području traži oko 13.000 građana, stopa nezaposlenosti veća je od 30%, a mladih čak 40%.

Da sve bude još nerazumljivije, recimo u pomenutom Ušću na Ibru, jedino Srećko Bondžić, direktor Ibarskih rudnika kamenog uglja, kojima pripada i ovdašnja jama Tadenje, kaže da nema većih nevolja sa zapošljavanjem rudara. Ima dovoljno kandidata za jamske poslove, dodaje Bondžić, čak i mladih zainteresovanih za posao u jami, u kojoj sada radi oko 180 rudara.

Zašto ljudi bez posla radije prihvataju rad i zaradu "hleba od devet kora" nego posao u halama kod privatnog vlasnika? Odgovori privatnika su se uglavnom svodili na objašnjenje da se sada ni u rudniku ne radi baš udarnički, a nikako po modelu Alije Sirotanovića.

Nego, kažu, u jami se radi pet, najviše šest sati, a tu je i mogućnost navodnog bolovanja u vreme sezonskih radova na selu, pa i druge privilegije zaostale od davnih vremena - "niko ne može da me toliko malo plati koliko malo mogu da radim". Nasuprot tome, privatnici tvrde da kod njih plata, svaki dinar, ipak mora da se zaradi, nema lenstvovanja i pridikovanja.

U rudniku su nam još objasnili da ovde kao i u celoj Srbiji većina privatnika poreze i doprinose plaća na iznos minimalca, što nije slučaj za rudnik, već se plaća na platu rudara od pedesetak hiljada dinara...

Može biti da je to, uz davno uvreženo mišljenje o navodno većoj sigurnosti u državnoj firmi, jedan od jakih motiva radničkog opredeljenja. Visina penzije im je bitnija od kategorije rada i zarade u strahu da će i sutra od te svote živeti i besposleni potomci, a ne samo oni – penzioneri...
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.