Dualno obrazovanje treba da "oživi" zanatska zanimanja - Kompanijama u interesu da dobiju već obučen kadar

Naše škole nemaju uslove i laboratorije za praktično osposobljavanje učenika, a dualno obrazovanje podrazumeva praksu u kompanijama, koje nakon toga dobijaju osposobljen i adekvatan kadar.

Od prošle školske godine bravari-zavarivači u Kraljevu, Subotici, Kragujevcu, Mladenovcu i Obrenovcu i električari u Lazarevcu i Novom Sadu "peku" zanat ne samo u školskim radionicama, nego i u fabrikama. Oni su prva generacija dualnog obrazovanja, kakvo je "patentirano" u Nemačkoj, a uvedeno i u mnogim drugim državama.

Razvijanje dualnog obrazovanja u Srbiji započelo je zahvaljujući Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju, u okviru projekta Reforma srednjeg stručnog obrazovanja, a sve pod nadzorom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U Srbiji je to tek pilot-projekat, a puna primena ovog programa biće od školske 2016/17. godine.

Gordana Mijatović, pomoćnica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, kaže da se radi o modelu srednje-stručnog obrazovanja koji podrazumeva da praktičan deo obuke uglavnom učenici rade u kompanijama, gde će ovladavati veštinama struke, a jedan deo u učionici.

- Naše škole nemaju uslove i laboratorije za osposobljavanje učenika, one ne mogu da prate šta se u tehnici i tehnologiji dešava poslednjih godina, jer se sve brzo menja - navodi ona i dodaje da je srednjoškolsko obrazovanje skupo.

Mijatovićeva kaže da u zemljama u kojima je uvedeno dualno obrazovanje to dobro funkcioniše, ali da se radi o jakim privredama. Bez privrede i kompanija nema dualnog obrazovanja, dodaje ona.

- Srbija ima mogućnosti, ali ne odmah i ne da kompletno srednje obrazovanje bude dualno, već samo u onim školama koje mogu i imaju kompanije s kojima mogu da naprave takve ugovore - ističe.

Moraju se regulisati određene stvari, dodaje, kao što je mesto učenika, njegova bezbednost u kompaniji, moraju se obezbediti i mentori, zatim pedagoški način rada sa učenikom...

Kako je objasnila, Privredna komora treba da da input kojih zanimanja nema na tržištu rada.

- Realno, danas dobrih majstora više nemamo... Iz oblasti mašinstva - bravari i zavarivači i električari - za njima ima potrebe. Rade stari i iskusni, a mladi treba da se obuče - navodi Gordana Mijatović, pomoćnica direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.

U Nemačkoj se đačka praksa plaća. Na pitanje šta će se desiti kod nas, Mijatovićeva kaže da je to isključivo pitanje kompanija.

- Neće sve kompanije nuditi neke pogodnosti za učenika, jer možda nemaju mogućnosti, ali možda će davati neke stipendije... Sve je pitanje ugovora učenika, škole, roditelja i kompanije, mi ne možemo da nateramo kompanije na to - dodaje Gordana Mijatović.

Kompanijama je u interesu da dobiju kadar odmah nakon srednje škole, da ne idu na tržište rada, da ne moraju da obučavaju nove ljude, već da imaju one koje su oni već obučili, rekla je Mijatović govoreći o benefitima koje privrednici imaju od ove vrste obrazovanja.