Snima nas i nadgleda 3.000 dronova - Bespilotne letelice prekrile nebo nad Srbijom

Dozvolu da upravlja bespilotnim letelicama od januara 2016. godine dobilo je 112 osoba, ali stručnjaci tvrde da na nebu iznad Srbije ima oko 3.000 dronova! Neki od njih imaju svega nekoliko grama, a najveći su teški i do 20 kilograma. Od njihovog kvaliteta zavisi i namena – koriste se za razonodu, a sve više i za zaradu. Podižu ih reditelji za potrebe snimanja filmova, ali se u poslednje vreme bez njih ne mogu zamisliti ni svadbe. Fotografi ih obilato koriste da bi ovekovečili najlepše trenutke mladenaca.

Sima Marković, predsednik Klastera bespilotnih letelica, ukazuje da one mogu biti i igračka i oružje. Zato je važno da onaj ko ih koristi nauči kako bi trebalo pravilno to da radi. Ova oblast je i u našoj zemlji stavljena pod kontrolu od početka ove godine, kada je Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV) doneo Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima.

- Elise na dronu su jako tanke i čak su meke, ali u vazduhu imaju brzinu i do 10.000 obrtaja i mogu da uzrokuju gadne povrede – upozorava Marković.

- Takva letelica kada sa visine padne na čoveka može da mu otkine prst ili povredi lice, a one sa većom težinom bi mogle prouzrokovati i mnogo ozbiljnije posledice. Prema podacima kojima raspolažemo, u Srbiji je do sada prodato oko 3.000 bespilotnih letelica, tako da je veoma mali procenat onih koji se koriste u skladu sa pravilima.

Ovako velika razlika između postojećih i registrovanih je i zbog toga što se, po pravilniku Direktorata, prijavljuju samo letelice koje su teže od 500 grama. Međutim, u DCV kažu da će u narednom periodu pravila biti izmenjena, pa će obavezu da se registruju imati svi vazduhoplovi teži od 250 grama.

Uživanje zbog podizanja i leta drona iz zabave obično traje nekoliko minuta, ali pre tog postupka ima dosta posla.

- Do sada je upisano 112 dronova, a vlasnici su morali da prilože dokaz o vlasništvu, uputstvo proizvođača za korišćenje i održavanje vazduhoplova. Obavezna je i izjava o održavanju i polisa osiguranja od odgovornosti prema trećim licima, koja košta oko 200 EUR u dinarskoj protivvrednosti – objašnjavaju u Direktoratu. – Plaća se i republička administrativna taksa od oko 2.300 dinara. Osim registracije, neophodno je i polaganja ispita, a testove za upravljanje dronom je od januara uspešno položilo 111 ljudi. Ispit je teorijski, ali je u planu izrada novog pravilnika koji će podrazumevati i praktičnu obuku.

Neophodna je dozvola Ministarstva odbrane za snimanje iz vazduha, a i svako izdizanje iznad zemlje mora da se prijavi Kontroli letenja pet dana pre te akcije.

Dronovi ne lete na velikim visinama i ne ugrožavaju vazdušni saobraćaj, ali je veoma važno da budu pod kontrolom, jer je u svetu bilo situacija da su udarali u avione i da su piloti prijavljivali da ih vide na nebu.

Petar Vojinović, urednik portala Tango Six, smatra da su potreba za registrom bespilotnih letelica, kao i konkretnija obuka za njihovo korišćenje, neophodni zbog bezbednosti letenja i bezbednosti "trećih lica".

Kontrolu ko mimo pravilnika koristi bespilotne letelice sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova. Na osnovu člana 11 Zakona o javnom redu i miru, onaj ko se ogluši o pravila mogao bi da plati kaznu od 50.000 do 150.000 dinara ili da odleži u zatvoru od 30 do 60 dana.

U Direktoratu civilnog vazduhoplovstva svesni su da ova tema zanima veliki broj ljudi, ali insistiraju na tome da je bezbednost najvažnija. Zato planiraju da narednih meseci u Beogradu organizuju "Dron dan". Potrudiće se da na jednom mestu okupe stručnjake iz ove oblasti i da kroz teoriju i praksu građane upoznaju sa novom tehnologijom.

Kod nas do sada nije bilo ozbiljnijih nezgoda sa dronovima, ali je u svetu zabeleženo nekoliko slučajeva koji su pretili da ugroze stotine ljudskih života. U Kaliforniji su vlasnici dronova bili toliko aktivni snimajući za vreme požara, da su ometali vatrogasce u gašenju vatrene stihije. Lane je i avion Lufthanse jedva izbegao sudar sa dronom prilikom sletanja na aerodrom u Varšavi.