(Biznis) Ernest Bode, Generalni direktor „Meser-Tehnogasa" : Tržište sa potencijalom, ali bez političke stabilnosti

Naša greška je što smo investirali malo prerano, jer su 1997, posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, očekivanja bila velika, ali je došlo do krize na Kosovu - kaže Bode

Kompanija „Meser" je na tržište Srbije došla u „nevreme", 1997. godine, kada je za 60 odsto kapitala „Tehnogasa" izdvojila 72,5 miliona maraka.

Optimizam koji je pokrenuo ovu investiciju vrlo brzo je splasnuo, pa je posle poznatih događaja, kompanija imala ozbiljniji rast tek posle 2004. godine. Ipak, Ernest Bode, generalni direktor „Meser-Tehnogasa", koji je i tada bio prisutan u Srbiji, smatra da je to bila dobra, mada možda preuranjena investicija. Kao jedan od najstarijih stranih investitora, smatra da Srbija i sada ima odličnu perspektivu, ali da ima mnogih sitnih problema koje bi lokalne vlasti mogle da reše.

Kako komentarišete prvu deceniju u Srbiji?

- Prvih nekoliko godina radili smo samo na socijalnom programu i rešavanju internih problema, jer smo imali 1.000 zaposlenih viška. Zatim smo investirali u računarske sisteme, logistiku i novu opremu, ali smo tek 2002. godine počeli sa ozbiljnijim ulaganjima. Do sada smo investirali oko 100 miliona evra, od čega najviše u fabriku za preradu kiseonika u Smederevu, inače najveću na Balkanu, gde nam se nalazi i naš najveći kupac „Ju-Es stil" Srbija. Investirali smo dosta i u logistiku, u mnogo srednjih i malih i u nekoliko velikih projekata, a imali smo i niz sitnijih investicija. Proizvodni program nismo menjali, ali su proizvedene količine za čak 50 odsto veće nego ranije. Kupci su nam najznačajnije kompanije u Srbiji, između ostalih „Ju-Es stil", NIS, „Petrohemiju", „Orka", „Hemofarm", „Farmakom", „Impol Seval", „Nisal", Koka-Kola", „Knauf", „Ist point", „Knjaz Miloš„, „Minakva" i mnoge druge, a prodajemo gasove našoj konkurenciji i izvozimo ih na čitav Balkan. Možda smo mogli da uradimo mnogo više, ali dosta zavisi i od naših kupaca. Jedini smo proizvođač tečnog medicinskog kiseonika, azot-suboksida i vodonik-hidrogena u Srbiji, ali za ugljen dioksid imamo konkurenciju. Tržište u Srbiji se širi, jer je sve više metaloprerađivačkih kompanija, kao i firmi koje naše proizvode koriste za sečenje metala. Kada je o ciframa reč, prošle godine smo imali prihod od 45 miliona evra, od čega je sedam miliona bio izvoz.

Da li ste zadovoljni poslovnom klimom u Srbiji?

- U principu da, mada ima nekih stvari koje bi mogle da se promene. Tržište ima ogroman potencijal, ali nemamo političku stabilnost koju bi mnogi želeli. Ali s druge strane, u Srbiji su stimulativni neki zakoni, kao što su poreski, koji su mnogo podsticajniji nego u drugim zemljama. Kada vidite po kojim se visokim cenama plaća za preuzimanje kompanije u Srbiji, vidite koliko je vaša zemlja atraktivna. Naša greška je što smo investirali malo prerano, jer su 1997. posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma očekivanja bila velika, ali je došlo do krize na Kosovu.

Koliko politička situacija utiče na poslovanje?

- Na početku je sve bilo politika, ali je sada drugačije. Tada su se uvek čekali neki izbori da se stvari promene i to je bio izgovor da se ništa ne desi. Poslednjih nekoliko godina primećujem da se privreda, srećom, odvaja od politike. Na primer, prošlogodišnja kriza oko formiranja Vlade kad su ljudi i dalje nastavili da investiraju, a promet i cene na berzi su i dalje rasle. To za mene znači da se ovde sve manje gleda na politiku, mada se sad nameće pitanje Kosova.

Šta biste rekli vašim kolegama u Nemačkoj? Šta je dobro, a šta nije tako dobro u Srbiji?

- Pre svega, imate još neprivatizovanih firmi koje ne rade tako dobro. Kod onih koje rade, problem je sporo donošenje odluka koje može da traje mesecima, pa i godinama. Zbog toga stoje i neke zajedničke investicije koje sa njima planiramo. Postoji i deo zakonodavnih propisa, koji je kontradiktoran. Recimo, nije retko da dva zakona o istoj stvari govore na suprotan način. Ima i nekih propisa koji postoje samo u Srbiji. Na primer, deo naše ponude su i mali rezervoari tankova za skladištenje sirovina gasova. Njihovo postavljanje zahteva izgradnju malih temelja, a proces izdavanja građevinskih dozvola ponekad traje i devet meseci, a sam tank rezervoar se postavlja za svega dva dana. Zamislite koliko to šteti i nama, ali i korisniku naših proizvoda. To mora da se ubrza i ne bi trebalo da traje duže od dve do tri nedelje. Takođe, kada uvozimo neke sirovine, one se samo u Srbiji smatraju otrovnim, ali ne i u drugim zemljama, što znači da imamo mnogo više administrativnih problema i troškova i gubimo mnogo više vremena, nego što je to potrebno. Ima dosta malih problema koje treba rešiti. U Srbiji, na primer, kod gasova u bocama postoji ograničenje pritiska u boci na 150 bara u Srbiji, dok je u zapadnoj Evropi taj pritisak i 200-300 bara. Na taj način, pošto u bocu sa nižim pritiskom staje manje gasa, količina gasa koji se isporučuje kupcu smanjuje se za 50 odsto što utiče na naše troškove. Kada je reč o radnoj snazi, mislimo da je ona kvalifikovana, ali ja bih ponekad želeo da imaju više inicijative i da preuzmu više odgovornosti. Radnicima u Srbiji generalno nedostaje inicijativa. Možda je to posledica starog sistema.

„Meser Tehnogas" je vodeća kompanija za proizvodnju industrijskih, medicinskih i specijalnih gasova kao i prateće industrijske i medicinske opreme na teritoriji Srbije Crne Gore sa godišnjim prometom od preko 4525 miliona evra. Ima moderna postrojenja i pogone u osam gradova, od kojih se glavna nalaze u Smederevu, Nišu i Pančevu i predstavljaju važne proizvodne izvore za region Balkana. „Meser Tehnogas" snabdeva preko 4.000 kupaca u zemlji i inostranstvu. Na tržište godišnje plasira više od 400.000 tona proizvoda. Nemački „Meser" je ime koje se već više od sto godina povezuje sa industrijskim gasovima. „Meser grup" proizvodi i snabdeva kupce kiseonikom, azotom, argonom, ugljen-dioksidom, vodonikom, helijumom, inertnim gasovima za zavarivanje, specijalnim gasovima, gasovima za medicinsku upotrebu i širokim spektrom gasnih smeša.

napomena : pretplata na BIZNIS novine - www.biznisnovine.com