Ko je u Srbiji ispoštovao akcionare, a ko prekršio njihova prava

Uprkos rekordnoj isplati dividendi, prava manjinskih akcionara u Srbiji su na nedopustivo niskom nivou, piše Nenad Gujaničić iz Wisebrokera.

Domaća akcionarska društva odobrila su dividendu iz prošlogodišnje dobiti u ukupnom iznosu od oko 30 milijardi dinara, ali ova činjenica teško može da svedoči o boljem položaju manjinskih akcionara u našoj zemlji.

Veći deo dividende podelile su kompanije čijim akcijama se ne trguje na Beogradskoj berzi ili koje su na putu da ovo berzansko tržište napuste, što u velikoj meri govori o trenutnom položaju ovdašnjih akcionara. Faktički, osnovna prava vlasnika akcija kao što su pravo raspolaganja hartijama, jednakost u tretmanu, pravo informisanja i drugo, još uvek postoje samo 'na papiru' i predstavljaju predmet sporenja sa većinskim vlasnicima i dominantnim akcionarima bilo da su u pitanju država, domaći kapitalisti ili strane multinacionalne kompanije.

Telekom Srbija do izlaska na Beogradsku berzu

Najveću dividendu u apsolutnom iznosu od 12,4 milijarde dinara odobrila je telekomunikaciona kompanija Telekom Srbija koja će akcionarima podeliti tri četvrtine dobiti iz prošle godine.

Ova najuspešnija kompanija pod državnom kontrolom još uvek nije ugledala svetlost berzanskog dana, premda su još pre četiri godine manjinskim akcionarima podeljene akcije, koje oni ne mogu da prodaju niti ih potencijalni investitori mogu da ga steknu. Ova činjenica, čini se, ne uzbuđuje previše ovdašnje kreatore ekonomske politike, koji su očito odustali od svog osnovnog zadatka – kreiranja povoljnog investicionog ambijenta.

Odlazak sa berze 'začinjen' isplatom dividende

Nekoliko drugih kompanija odobrilo je dividendu, verovatno po poslednji put kada su manjinski akcionari u pitanju.

AIK banka je krajem prošle godine isplatila 'masnu' dividendu od 3,1 milijardu dinara (računajući i prioritetne akcije), ali tek pošto je većinski vlasnik, MK grupa, prigrabio visok vlasnički udeo. Nedavno je ova kompanija sprovela prinudni otkup akcija, istisnuvši manjinske akcionare, osim onih koji se sudskim putem spore sa većinskim vlasnikom oko cene po kojoj je ovaj postupak sproveden.

I članice ex-Salford grupacije, Imlek i Bambi, svoju poslednju godinu na Beogradskoj berzi 'začinile' su isplatom dividende, dok će ovogodišnjim profitom isključivo raspolagati 100% vlasnik, nakon što se sprovede i prinudni otkup u Bambiju.

NIS najdosledniji, uprkos krizi industrije

Od kompanija koje uredno isplaćuju dividendu i neguju prava manjinskih akcionara, koliko je to u Srbiji moguće, Naftna industrija Srbije (NIS) je akcionarima tradicionalno namenila četvrtinu ostvarene dobiti.

S obzirom na veliki pad profitabilnosti usled niske cene sirove nafte, akcionari mogu da računaju tek sa 24,7 dinara po akciji (dividendni prinos oko četiri odsto), dok je, primera radi, samo nekoliko godina ranije dividenda iznosila 80 dinara. Uprkos padu dividende, valja istaći doslednost NIS-a u poštovanju dividendne politike i u godinama kada se naftne kompanije širom sveta suočavaju sa teškim uslovima poslovanja.

Najprijatnije iznenađenje – Tehnogas

Metalac je, takođe, nastavio višegodišnji niz isplaćivanja dividende, što je sasvim i logično uzevši u obzir njegovu vlasničku strukturu (kontrolni paket akcija drže menadžeri i radnici). Sličan trend beleži i Galenika Fitofarmacija premda ova visokoprofitabilna kompanija značajno veći deo dobiti zadržava neraspoređen (oko 75 odsto). Jedinstvo iz Sevojna je, posle nekoliko uravnoteženih godina, akcionarima isplatilo niži iznos dividende, pre svega kao posledica slabije profitabilnosti. Alfa plam i Energoprojekt holding svojim akcionarima su namenili identične iznose dividende kao i protekle godine, isplativši vlasnicima akcija tek manji deo dobiti.

Najprijatnije iznenađenje ove godine svakako je Tehnogas, kojim upravlja multinacionalna kompanija Messer, koji je prvi put otkada posluje na domaćem tržištu isplatio dividendu od 1.801 dinar po akciji (1,9 milijardi dinara ukupno).

Koliko je ovo veliko iznenađenje pokazuje činjenica da se ova hartija i dalje kotira na nivoima koji odgovaraju dividendnom prinosu većem od 20%.

Kršenje prava manjinskih akcionara

I Aerodrom Nikola Tesla dobar deo dobiti iz prošle godine je namenio akcionarima (preko 60%), a dividendu je već tradicionalno najpre dobila država, kao većinski vlasnik, a mesecima kasnije manjinski akcionari.

Premda bi ovo kršenje prava manjinskih akcionara moglo da se podvede pod sitničarenje, ovakva praksa ne postoji ni u jednoj zemlji koja pretenduje da ima normalno tržište kapitala. Činjenica da se preko ovakvih stvari u prošlosti olako prelazilo kako od strane nadležnih institucija, tako i od pojedinačnih i profesionalnih investitora, dovela je do nezavidne situacije u kojoj se trenutno nalazi domaće tržište kapitala. Šanse za rehabilitaciju i opstanak ovog dela finansijskog sistema sada su daleko manje nego pre petanaestak godina kada su akcionarstvo i berza obnovljeni nakon decenija netržišnog privređivanja.

BDD Wise Broker a.d. Beograd

Telekom Srbija a.d. Beograd

AIK Banka a.d. Beograd

MK Group d.o.o. Beograd

Beogradska berza a.d. Beograd

Imlek a.d. Padinska Skela

Koncern Bambi ad Požarevac

Messer Tehnogas ad Beograd

Energoprojekt Holding a.d. Beograd

Alfa-Plam doo Vranje

A.D. Aerodrom Nikola Tesla Beograd

Salford Ltd. London

Nenad Gujaničić

dividenda

ispalta dividende

Salford