Najpoznatiji domaći proizvodi i nisu naši - Bez berze teško proceniti vrednost srpskih brendova

Austrijska kompanija energetskih pića Red Bull ostala je najvredniji brend Austrije, pokazala je studija Evropskog instituta za brendove "Vrednost brendova 2016". To energetsko piće vredno je 15 mlrd EUR i time je daleko ispred drugih brendova Austrije.

Srbija, po oceni saradnika Instituta za tržišna istraživanja Saše Đogovića, nema svetski poznate brendove pa se zbog toga i ne može znati kolika bi vrednost najpoznatijeg srpskog brenda bila.

– Imamo mi svoje brendove, ali oni su više regionalni nego globalni. Kod nas i u regionu sasvim sigurno ima srpskih brendova koji se izdvajaju, a dokaz za to je plazma. Međutim, srpske brendove teško je naći van regiona i svakako se on ne mogu upoređivati s globalnima, koji su prisutni širom sveta – rekao je Đogović.

Privredna komora Srbije već godinama organizuje akciju "Najbolje iz Srbije", u okviru koje se biraju najbolje domaće robne marke. Upravo ti izbori pokazuju da ono čime se mi dičimo, jeste i nije naše. Naime, iako se predstavljaju srpskim imenima i važe za domaće proizvode, mnogi od najreklamiranijih proizvoda, kako u Srbiji, tako i regionu, to nisu.

Čuvene Štarkove proizvode čokoladnu bananicu, čokoladu najlepše želje, smoki, prima štapiće kupio je hrvatski biznismen Emil Tedeski. Njegova je i popularna pašteta Agreta, kao i voda Palanački kiseljak i Grand kafa. Sladolede Frikom kupio je Ivica Todorić, vlasnik hrvatskog Agrokora. On je vlasnik i poznatog jestivog ulja Dijamant.

Kompanije Imlek, Bambi i Knjaz Miloš, s možda i najčuvenijim srspkim brendovima, lane su dobile nove vlasnike – investicioni fond Mid Europa partners iz Londona, zajedno s koinvestitorima.

Brokerski stručnjak Nenad Gujaničić je rekao da je teško reći kolika je vrednost srpskog brenda jer je preduslov za takvu ocenu to da su najveće kompanije koje ga proizvode – na berzi, a to ovde nije slučaj.

– Kompanije koje imaju najveće svetske brendove nalaze se na berzama i imaju sopstvenu tržišnu vrednost svog najpoznatijeg i najprodavanijeg proizvoda. Teško je dati odogovor na pitanje, recimo, koliko vredi brend MTS domaćeg Telekoma. Jeste MTS brend, ali da je ta kompanija na berzi, mogli bismo procenjivati ukupnu njenu vrednost i reći da je deo te vrednosti i brend MTS – rekao je Gujaničić.

U Zavodu za intelektualnu svojinu objašnjavaju da nijedna institucija ne registruje brendove jer je to više marketinški termin, ali proizvodi sa zaštićenim oznakama porekla svakako bi u to spadali. To bi pak značilo da su srpski brednovi i fruškogorski bremet, slatko vino koje se pilo na dvoru Marije Terezije, leksovački ajvar i homoljski med jer oni jesu domaći proizvodi sa zaštićenim poreklom.

Osim njih, na nacionalnom nivou, u Zavodu za intelektualnu svojinu, kao proizvodi sa zaštićenim poreklom su užička pršuta i slanina, sremski kulen, kobasica i salama, požarevačka salama, rtanjski čaj, homoljski sirevi, banatski rizling, jagodinska ružica, kosovsko vino, kladovski kavijar, pirotski ćilim, nekoliko mineralnih voda, futoški kupus, ariljska malina, valjevski duvan-čvarci...