Bez informatike u osnovnim školama Srbija gubi svetsku trku u IT industriji - Programiranje se uči od malih nogu

(Snežana Marković) Informacione tehnologije su jedna od najvećih razvojnih šansi Srbije, ali nedostatak kadrova predstavlja ključnu prepreku za njenu realizaciju.

Prema rečima Gorana Obradovića, Delivery Unit Manager IT kompanije "Endava", koja u celom svetu ima 2.700 zaposlenih, od toga 370 u Beogradu, upravo nedostatak resursa je osnovni razlog nemogućnosti daljeg širenja poslovanja.

- Mogli bismo da rastemo i izvozimo na tržišta zapadne Evrope i Amerike mnogo brže, ali smo limitirani brojem i raspoloživošću kadrova - istakao je Obradović.

Na okruglom stolu "eKapije" "IT kadrovi – potencijal ili prepreka za razvoj", održanom 14. juna 2016. godine u Beogradu, Snežana Marković, pomoćnik ministra za srednje obrazovanje u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja naglasila je da je, da bi obrazovni sistem ispratio potrebe tržišta i odškolovao dovoljan broj kompetentnih IT stručnjaka, Ministarstvo pripremilo novi program po kojem bi informatika od septembra 2016, umesto izbornog, trebalo da postane obavezni predmet u petom i sedmom razredu. O predlogu radne grupe Nacionalni prosvetni savet će ponovo odlučivati 27. juna.

Ukupni godišnji fond časova bio bi 35+30, od kojih bi 30 bilo realizovano kroz "klizni raspored" - u 15 dvočasa raspoređenih tokom školske godine. Tim predlogom izmenila bi se i nastava Tehničko-informatičkog obrazovanja (TIO), jer bi dobrim delom ostala bez informatičkih sadržaja. Menjao bi se i fond časova, pa bi u sedmom i osmom razredu školska godina trajala nedelju dana duže.

Marković je čak mišljenja da do produžetka školske godine ne bi moralo da dođe, osim ukoliko se usvoji predlog zaštitnika građana da se učenici rasterete dnevnog fonda časova. Ukoliko broj časova ostaje isti, školska godina se ne bi produžavala.

Novi program obrazovnog sistema već je bio je na dnevnom redu Nacionalnog prosvetnog saveta 7. juna, ali su se nastavnici usprotivili savremenom programu. Nezadovoljni nastavnici TIO, kojima je podršku pružila i Unija sindikata prosvetnih radnika, kritikovali su hitnu proceduru ovih velikih izmena u nastavi i što se o ovome raspravlja u tehničkom mandatu ministra prosvete.

Snežana Marković je istakla da će nastavnici TIO, kao i oni koji su predavali informatiku kao izborni predmet, nastaviti da rade, jer imaju informatičke kompetencije, i da mogu da predaju nov predmet informatiku i računarstvo, dok će neki nastavnici TIO morati da se opredele između tehničkog i informatike ili da budu preuzeti u neku drugu školu.

Pomoćnik ministra je posebno istakla da je neophodna pomoć i razumevanje šire zajednice o neophodnosti uvođenja ovog predmeta. Kako objašnjava, gimnazijalci se tek sa 17 godina prvi put susreću sa programiranjem, što je prekasno da bi se razvilo algoritamsko razmišljanje.

- Deca su nam digitalno spretna, ali ne i digitalno kompetentna, zbog čega mora da se radi na poboljšanju školskog sistema u informatičkoj oblasti. Istraživanje, koje je prošle jeseni rađeno među učenicima osmih razreda, pokazalo je da 60% njih nije tačno odgovorilo na pitanja iz predmeta informatika i računarstvo, da 50% nikada nije upotrebilo računar za učenje, dok za kompjuterom provode pet sati radnim danima, a sedam vikendom - rekla je Markovićeva.

Vedrana Miholič, predsednik asocijacije Programerko i direktor prodaje CROZ iz Hrvatske, koja je ranije radila i kao direktor edukacije i konsaltinga u CROZ-u, naglasila je da u cilju povećanja broja IT kadrova fokus ne bi trebalo da bude samo na pobuđivanju interesa kod dece da upisuju tehničke fakultete, već je neophodno raditi na razvoju veština kod dece, kao što su "problem solving" i kao što je kreativnost, a koje se grade već od šeste, sedme godine života i kroz vreme se kristalizuju.

I generalni sekretar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Miodrag Popović, saglasan je da je neophodno promeniti način razmišljanja kod mladih, kako bi se obezbedio što kvalitetniji kadar koji dolazi na fakultete, jer je baza potencijalnih studenata neadekvatna.

- Možemo da dupliramo kvote za upis, kada bi imali kadrove i prostor. Međutim, siguran sam, da bi četvrtu godinu završilo svega 10% upisanih studenata, jer bi iz srednje škole došla nemotivisana deca sa nedovoljno znanja - smatra Popović.

Pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Sava Savić tokom okruglog stola je rekao da ministarstvo sprovodi niz projekata kako bi povećalo broj IT stručnjaka u Srbiji. Osim informatizacije sistema obrazovanja, gde je cilj da sve škole budu povezane brzim internetom i opremljene digitalnim kabinetima i računarima, jedan od prioriteta odnosi se i na povećanje broja studenata koji upisuje tehničke fakultete kroz program "Digitalna škola". Tako je 2013. godine 242.000 studenata upisalo fakultet. Od tog broja 11% je upisalo tehničke, računarske i matematičke smerove, a iste godine više od 5.000 je završilo jedan od tih fakulteta.

Ministarstvo, takođe, realizuje i konkurs za nastavnike "Digitalni čas", kao i program "Pametno i bezbedno" namenjen najmlađim školarcima, o rizicima na internetu, dok je jedan od značajnih planova ministarstva i izdvajanje 2 miliona dinara za prekvalifikaciju nezaposlenih žena za rad u IT industriji.

Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra za razvoj i visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete, smatra da je za obezbeđivanje kadrova, koji mogu da odgovore potrebama tržišta, neophodno brzo delovati organizujući neformalne kurseve. Ovaj vid edukacije bi bio kratak, a uskladio bi potrebe privrede, potencijale obrazovnih ustanova i raspoloživa finansijska sredstva države u cilju obezbeđivanja bolje privredne klime za dalji razvoj.

- Moramo da promenimo model finansiranja kao odgovor tržištu rada i hitno da reagujemo - istakao je Šuvakov i dodao da kratkoročna rešenja vidi u javno-privatnom partnerstvu, posebno kod viših škola, tačnije kroz dualno obrazovanje i vezu između privrede i školstva.

- Drugo moguće rešenje je i dokvalifikacija, gde država može da ima ulogu finansijera ili nekoga ko upravlja celim procesom - naglasio je pomoćnik ministra.

Tražnja za uslugama u IT sektoru u porastu je u celom svetu i nema naznaka da će biti manja, jer IT ulazi u sve pore života i rada. Kako je istakao Milan Šolaja, direktor IKT Klastera Vojvodina, na birou nema programera, posebna je tražnja za kvalitetnim IT stručnjacima i koliko god da ih se odškoluje naći će posao.

- Neophodno je da u sve nivoe obrazovanja uvedemo informatiku, država treba da poveća upisne kvote i da popularizujemo ova zanimanja kod mladih. Ujedno, treba da odredimo metode i nađemo načine da zadržimo kvalitetan nastavni kadar, koji bi "proizvodio" nove IT stručnjake, a koji nam trenutno zbog većih plata odlazi sa fakulteta – naglasio je Šolaja na okruglom stolu "eKapije".

Kako su se saglasili svi učesnici okruglog stola, da bi se zadovoljile potrebe domaćeg tržišta za IT kadrovima i stvorili uslovi za dolazak novih investitora u ovoj oblasti, potrebno je napraviti plan i strateški pristup. Zajednička ocena je da sporadične akcije ministarstava u ovom momentu ne mogu da odgovore na zahteve tržišta kada je reč o kvalitetnim senior IT kadrovima i da je zato neophodna dugoročna reforma obrazovnog sistema. Kao prvi korak koji može da se učini je uvođenje informatike, kao obaveznog i zasebnog predmeta, zaključili su učesnici "eKapija" okruglog stola "IT kadrovi – potencijal ili prepreka za razvoj".

I.Bezarević – M.Andrejić